Tužno zvone pravoslavna zvona, zastave pale na pola koplja: Za to vreme klanjanje u Aja Sofiji

Tužno su zvona pravoslavnih crkvi širom Grčke odzvanjala juče, teško i bolno za pravoslavni narod ove zemlje koji se prethodnih dana suočava sa jednim od najvećih poraza u istoriji svoje zemlje - posle odluke turske vlasti da Aja Sofija, nekada pravoslavna crkva, potom muzej, nakon više vekova ima status džamije.

Pravoslavnim hramovima orio se poj sveštenika, dok su kolone vernika čekale strpljivo kako bi se poklonile ikonama svetaca. Pognute glave, grčki vernici krstili su se sa tri prsta i klanjali, a ispred pojedinih hramova rašireni su transparenti: "Aja Sofija je pravoslavna crkva". Vernici su sa sobom nosili i grčke zastave koje su krasili pravoslavni krstovi.

A bol i gnev grčkog pravoslavnog naroda seže duboko u prošlost, jer je Aja Sofija nekada bila Crkva Svete mudrosti - čak 900 godina bila je pravoslavna svetinja.

Turci su 1453. osvojili Konstantinopolj i Aja Sofija je tada postala džamija. Taj status imala je do 1935., kada joj je Ataturk promenio namenu u muzej.

Ponovno proglašenje nekadašnje pravoslavne svetinje za bogomolju islasmkih vernika, uzdrmalo je celu Grčku. Svoje nezadovoljstvo vernici su pokazali u Atini i Solunu, gde su su u petak održani protesti.

Na stotine ljudi se molilo i pevalo tokom protesta u Atini, noseći slogane sa natpisima "Ne novom otomanizmu" i uzvikujući parole protiv "drugog poglavlja Konstantinopolja u turskoj izvedbi".

Na protestima u Solunu, drugom po veličini gradu u Grčkoj, okupilo se oko 150 ljudi. Oni su u znak protesta palili turske zastave i pevali himnu Grčke.

U petak popodne, crkvena zvona su zvonila u znak žalosti širom Grčke i zastave su spuštene na pola koplja.

Poglavar Grčke pravoslavne crkve, arhiepiskop Jeronim Drugi, promenu u Istanbulu je nazvao "nečasnim poraznim delom", ističući da je danas "dan žalosti za sve hrišćane".

Patrijarh je sinoć održao posebnu liturgiju u atinskoj crkvi, navodi Juronjuz.

Turci osudili paljenje zastava u Grčkoj

Tursko ministarstvo inostranih poslova danas je osudilo izjave grčkih zvaničnika i paljenje turskih zastava na protestima u Grčkoj povodom konverzije Aja Sofije u islamsku bogomolju i prve molitve muslimanskih vernika održane u toj svetinji u poslednjih 9 decenija, izvestio je Rojters.

- Grčka je još jednom demonstrirala neprijateljstvo prema islamu i Turskoj, pronašavši povod u otvaranju džamije Aja Sofija za vernike muslimanske vere - ocenio je predstavnik turskog ministarstva inostranih poslova Hami Aksoj.

Širom Grčke juče su zvonila crkvena zvona da bi se izrazilo tugovanje što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prisustvovao molitvi u Aja Sofiji.

Govoreći juče povodom 46. godišnjice povratka demokratije u Grčku, premijer Kirijakos Micotakis nazvao je Tursku "siledžijom", a pretvaranje Aja Sofije u džamiju "uvredom za civilizaciju 21. veka".

Ovo je samo još jedna kap u čaši nesporazuma i sukoba koji već decenijama potresaju grčko-turske odnose.

UNESKO: Najdublje žaljenje zbog odluke Turske

Turska još nije obavestila Organizaciju UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO) o traženim garancijama da će Aja Sofija biti očuvana pošto je pretvorena iz muzeja u džamiju.

- Još nismo dobili potpunu informaciju. Pristup crkvi je među brojnim pitanjima, uključujući očuvanje strukturalnog integriteta i unutrašnjih elemenata, metode rukovođenja i druga - rekao je portparol UNESKO-a za TAS S.

On je naveo da će UNESKO dati sve od sebe da prikupi što više informacija po pitanju očuvanja tog objekta kulture.

- UNESKO je izrazio najdublje žaljenje zbog odluke Turske da promeni status Aja Sofije bez preliminarnog dijaloga. Ponavljamo našu zabrinutost zbog potencijalnih posledica ove odluke na univerzalne vrednosti tog mesta i pozivamo na hitan dijalog", rečeno je iz ove organizacije UN, nakon što je danas održana prva molitva u džamiji posle 86 godina.

Najavljuju i da će o Aja Sofiji biti reči na sledećem Komitetu o svetskom nasleđu.

Aja Sofija kao pravoslavna crkva služila je 916 godina, do osvajanja Istanbula, dok je status džamije imala od 1453. do 1934. godine, kada je dobila status muzeja.

Turski sud je 10. jula ove godine poništio tu odluku i Aji Sofiji je vraćen status džamije.

Kao jedna od najposećenijih turističkih destinacija u gradu na Bosforu, Aja Sofija je od 1985. godine uvrštena na UNESKO-vu listu svetske kulturne baštine.

Turske vlasti su najavile da će i dalje čuvati kulturno-istorijske vrednosti Aja Sofije i to na način da će za verske obrede u njoj biti nadležna Uprava za verske poslove Turske, a o restauraciji, konzervaciji i zaštiti će brinuti Ministarstvo kuture i turizma te zemlje.

Turisti će i dalje moći da posećuju Aja Sofiju besplatno, a freske na zidovima će platnima biti prekrivane samo za vreme održavanja molitvi.

(Telegraf.rs)