Šta je prava istina o "balkanskom kartelu": Ko to valja ogromne količine kokaina u Evropu?

Ilustracija: Nikola Jovanović

Volter Kemp u najnovijem izveštaju Globalne inicijative o kriminalu u svetu navodi da se Zapadni Balkan često predstavlja kao žarište nezakonitih aktivnosti, a da je zapravo reč o regionu koji je relativno malo tržište za organizovani kriminal, te da se veliki novac zarađuje na drugom mestu.

Preporučujemo

Kemp u izveštaju Globalne inicijative pod nazivom "Transnacionalna hobotnica - globalni centri balkanskog organizovanog kriminala" piše o tome zašto su se i kako grupe sa zapadnog Balkana angažovale u sferi organizovanog kriminala u inostranstvu, posebno u Južnoj Africi, Turskoj, Australiji kao i u nekim zemljama Latinske Amerike i Zapadne Evrope.

Kako se navodi, muškarci iz malih gradova Zapadnog Balkana organizuju višetonske pošiljke kokaina iz džungli Latinske Amerike kroz neke najprometnije luke u Evropi na ulice svojih prestonica, a mornari iz malih balkanskih luka koriste jahte za slanje droge u Južnu Afriku i Australiju ili migrante iz Turske u Zapadnu Evropu, prenosi Glas Amerike.

Iz Južne Amerike vrše transport droge

Kao jedna od najpoželjnijih roba za kriminalce sa Zapadnog Balkana navodi se kokain, a izveštaj je pokazao da se grupe iz regiona bave finansiranjem, transportom i distribucijom velikih količina kokaina koji se isporučuje iz Južne Amerike u Evropu.

- Dobri kontakti sa lokalnim kriminalnim grupama i pristup kokainu na izvoru, u kombinaciji sa njihovim prisustvom u većim evropskim lučkim gradovima, znači da kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana mogu da kontrolišu potpunu isporuku kokaina. To im omogućava da smanje cene, da uštedu prebace na potrošače, dostave im dobar kvalitet po fer ceni i na taj način nokautiraju konkurenciju - navodi se u izveštaju.

Kako se navodi, zahvaljujući tom "poslovnom modelu", neke su kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana, koje posluju u inostranstvu, moderne, dinamične i preduzetničke, a pokazale su sposobnost prilagođavanja, primene inovacija i korišćenja tehnologije u svoju korist, poput upotrebe šifrovanih oblika komunikacije.

Većina kriminalnih grupa sa zapadnog Balkana uglavnom deluje diskretno i efikasno u globalnim žarištima, uprkos reputaciji nasilja, navodi se u izveštaju i dodaje da je veći deo nasilja među grupama povezan sa poravnanjem računa bilo unutar sopstvenih redova, bilo sa rivalima.

Izveštaj sugeriše da ne postoji "balkanski kartel" kao takav, mada grupe iz regiona ponekad rade jedna sa drugom, a postoje i slučajevi multietničkih grupa.

Iako se problem organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu u velikoj meri preselio u inostranstvo, aktivnosti ovih kriminalnih grupa nanose štetu ugledu zemalja iz kojih dolaze, posebno u procesu pridruživanja EU, zaključuje se u tekstu.

Srpski putevi droge

Podsetimo, kako je Telegraf.rs ranije pisao, ovezanost narko-kartela u Južnoj Americi sa brojnim krijumčarima sa Balkana, uključujući Srbe i Crnogorce, postala je "jača" sredinom devedesetih godina. To je period kada je srpska mafija počela sa formiranjem međunarodnih grupa za transport velikih pošiljki droge, bežeći iz tadašnje Jugoslavije posle mafijaških ubistava koje su imale potpis državne bezbednosti.

(Telegraf.rs/Tanjug)