Šta Turci žele na Sredozemlju i kako je umalo izbio rat koji je sprečila Angela Merkel?

Jučerašnja vest koja je stigla iz nemačkih medija prikupila je pažnju celog sveta. Nemačka kancelarka Angela Merkel jednim telefonskim pozivom uspela je da spreči oružani sukob Grčke i Turske. Grčka je objavila pomorsku uzbunu nakon što je Turska navela da šalje brod da izvrši istraživanje u vodama blizu grčkog ostrva kraj južne obale Turske.

U utorak uveče došlo je do sukoba Grčke i Turske u Sredozemnom moru oko malog ostrva Megisti (na grčkom Kastelorizo). Telefonski poziv Angele Merkel sprečio je rat – „bukvalno u poslednjem minutu", napisao je nemački tabloid Bild.

Bild dalje navodi kako su razlog sukoba probna bušenja u potrazi za naftom i gasom koja Turska sprovodi u neposrednoj blizini grčkih ostrva i to u zoni koju Grčka smatra svojom "isključivom ekonomskom zonom" (Exclusiv economic zone - EEZ). Reč je o "morskom području 200 nautičkih milja oko ovog ostrva", prenosi Dojče vele.

Turska tvrdi da je apsolutno sve bilo legitimno, te da je istraživački brod u potpunosti radio unutar svog kontinentalnog pasa.

Šta se zapravo događa na Sredozemlju?

Iako je turski istraživački brod "Oruk Reis" još u sredu bio usidren u turskoj luci Anatlija, tursko upozorenje pokrenulo je uzbunu u grčkoj vojsci, a Atina je akciju osudila kao ilegalnu.

Upozorenje se odnosilo na područje između Kipra i Krita, a nepotvrđeni grčki izveštaji navode da se brodovi turske i grčke mornarice kreću ka području u blizini grčkog ostrva Megisti, nedaleko od turskog kopna.

Odnosi dve zemlje su od ranije "ledeni", piše BBC. Grčka i Turska su se sukobile zbog migranata koji dolaze u Grčku, a Atina se pobunila i nakon nedavne odluke da Turska vrati Aja Sofiji status džamije.

Grčka je saopštila da turski pomorski potez krši njena suverena prava. Premijer Kirijakos Micotakis razgovarao je sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i rekao da će razgovarati i sa drugim grčkim političkim liderima o eskalaciji sukoba.

Problem je i tome što su Grčka i Turska na suprotnim stranama u tri za razvojem energetskih resursa u Istočnom Mediteranu.

Poslednjih nekoliko godina pronađene su orgomne rezerve gasa u vodama pored Kipra, što je navelo vladu tog ostrva, Grčku, Izrael i Egipat da rade zajedno kako bi maksimalno iskoristili resurse. Kao deo tog sporazuma, isporuke energije išle bi u Evropu preko 2.000 kilometara naftovoda.

Turska je onda prošle godine pojačala bušenja na zapadu Kipra koji je od 1974. godine podeljen, a Turska je kao republiku priznala jedino severni deo ostrva. Ankara je uvek tvrdila da bi prirodni resursi ostrva trebalo da se dele.

U novembru 2019. godine, Ankara je potpisala sporazum sa Libijom za koji je Turska rekla da je stvorila ekskluzivnu ekonomsku zonu (EEZ) od južne turske obale do severoistočne obale Libije. Egipat tvrdi da je to protivzakonito, a Grčka da je apsurdno jer nije uzeto u obzir grčko ostrvo Krit, na polovini puta između dve zemlje.

Krajem maja Turska je saopštila da planira da počne sa bušenjem u narednim mesecima u nekoliko oblasti dalje na zapadu, alarmirajući tako članice EU Grčku i Kipar.

Turskom "Petroleumu" je izdato nekoliko dozvola za bušenje u Istočnom Mediteranu.

- Svi bi trebalo da prihvate da Turska i turski deo Kipra ne mogu da budu isključeni iz energetske jednačine u regiji - rekao je turski potpredsednik Faut Oktaj.

Šta kaže zakon?

Mnoga grčka ostrva u Egeju i Istočnom Mediteranu vidljiva su sa turske obale, pa su pitanja teritorijalnih voda složena, a dve zemlje su dolazile do ivice rata i u prošlosti.

Ako bi Grčka proširila svoje teritorijalne vode sa šest milja na maksimalno 12 dozvoljenih na međunarodnom nivou, Turska tvrdi da bi njeni morski putevi bili ozbiljno ugroženi.

Osim teritorijalnih voda, postoje i EEZ, poput one dogovorene između Turske i Libije, ali isto i kiparski sporazumi o spoljnoj ekonomiji sa Libanom, Egiptom i Izraelom.

Gde se onda uklapa ostrvo Megisti, udaljeno 2 kilometra od turske obale?

Grčka tvrdi da tursko upozorenje uključuje veliko područje kontinentalnog pasa Megistija, ali turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je rekao da ostrva koja su daleko od kopna i bliža Turkoj ne mogu da imaju kontinentalni štit.

Ankara insistira na tome da postupa prema UN zakonu o moru.

Nakon poteza usledile su reakcije iz Evropske unije, a nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao je da Ankara mora da pretane sa provokacijama na Mediteranu.

I francuski predsednik Emanuel Makron dao je punu podršku Grčkoj i Kipru rekavši da svi koji prete članicama EU treba da budu sankcionisani. Odnosi Francuske i Turske zategnuti su u poslednjih nekoliko meseci, posebno zbog Libije.

(N. Z.)