Pošast kakvu Evropa ne pamti 500 godina: Naučnici kažu da se sve menja, poplave će nam doći glave?

U protekle tri decenije Evropu su poharale najveće poplave reka u poslednjih pet vekova, pokazala je velika međunarodna studija na Bečkom tehnološkom univerzitetu (TU Wien) u kojoj su učestvovale 34 istraživačke grupe iz raznih delova Evrope.

Studija takođe prvi put pokazuje da se poplavne karakteristike u poslednjim decenijama razlikuju od onih iz prošlih stoleća po opsegu i temperaturi vazduha, kaže se članku objavljenom u četvrtak u časopisu "Nature".

Poplave su na mnogim mestima veće nego pre, vremenski razmak je promenjen, a odnos između pojave poplava i temperature vazduha preokrenut. U prošlosti su se poplave češće događale u hladnim razdobljima, dok je danas globalno zagrevanje jedan od glavnih pokretača njihovog porasta, kaže se u članku koji potpisuje više od 40 koautora iz raznih delova Evrope.

Jedan od autora publikacije Alberto Viglione iz torinske Politehnike kaže u posebnom saopštenju da su istraživači iz prethodnog istraživanja već znali kako su klimatske promene uticale na poplave Evrope u poslednjih 50 godina, ali da je za prognoze poplava sledećih decenija važno razumeti da li je potpuno nova situacija ili samo ponavljanje nečega što se već dogodilo, prenosi Jutarnji.hr.

- Detaljno smo istražili ovo pitanje i sada možemo sa sigurnošću da kažemo: karakteristike poplava poslednjih decenija nisu slične onima iz prethodnih stoleća - kaže Viglione.

Andrea Kis sa Bečkog tehnološkog univerziteta ističe kako su za studiju analizirane desetine istorijskih dokumenata koji sadrže izveštaje o poplavama od 1500. do 2016. godine, te da je bio veliki izazov upoređivati vrlo različite tekstove iz različitih vremena i kulturnih regija.

- Uspeli smo da postignemo ovu uporedivost tako što smo sve tekstove postavili u odgovarajuće istorijske okvire, pažljivo skrećući pažnju na detalje - objašnjava ona.

Analizom podataka identifikovano je devet razdoblja s čestim poplavama i područja u kojima su se zbivale, među kojima su najistaknutija razdoblja od 1560. do 1580. u zapadnoj i središnjoj Evropi; od 1760. do 1800. u većem delu Evrope; od 1840. do 1870. u zapadnoj i južnoj Evropi, te od 1990. do 2016. u zapadnoj i srednjoj Evropi.

- Naša studija prvi put pokazuje da su se temeljni mehanizmi poplava promenili: u prošlosti su se poplave češće događale u hladnijim uslovima, dok je sada obrnuto. Hidrološki uslovi sadašnjosti vrlo su različiti od onih u prošlosti - kaže Gunter Blošhl, hidrolog s Bečkog tehnološkog univerziteta.

Vreme poplave unutar godine takođe se promenilo. Pre se 41 posto srednjoevropskih poplava događalo leti a danas 55 posto. To je povezano s promenama padavina, isparavanjem i otapanjem snega te je važan pokazatelj za razlikovanje uloge klimatskih promena u odnosu na druge faktore poput krčenja šuma i upravljanja rekama, ističe se.

Godišnja šteta uzrokovana rečnim poplavama u svetu procenjuje se na više 100 milijardi dolara - i nastavlja da raste.

- Upravljanje poplavama mora se prilagoditi tim novim stvarnostima - ističe Blošhl.

Poplave u Srbiji 2014.

U Srbiji se ljudi sa zebnjom sećaju tog maja pre šest godina, kada su se dogodile najstrašnije poplave u istoriji zemlje. Poplave u Srbiji su došle nakon obilnih padavina i snažnog ciklona koji je zahvatio centralni deo Balkanskog poluostrva u drugoj polovini maja meseca 2014. godine.

Padavine su obuhvatile ceo prostor Srbije i za 24 časa izlučeno je preko 100 litara kiše po kvadratnom metru. Zabeleženi su apsolutni padavinski maksimumi 15. maja u Beogradu (107,9), Loznici (110) i Valjevu (108,2). Od posledice nabujalih reka, klizišta i vode stradalo je više od 30 osoba, a bilo je ugroženo 1,6 miliona ljudi širom Srbije.

Proglašena je vanredna situacija 15. maja.

Stanovnici Obrenovca gledali su kako njihove kuće, štale, sve ono što su godinama sticali, nestaje pod vodom.

Bujica je osim života, odnela kuće, mostove i puteve.

Kao posledica obilnih kiša i poplava aktivirala su se brojna klizišta širom Srbije, potopljen je veliki broj stambenih i privrednih objekata, a više od 30.000 stanovnika je evakuisano iz pogođenih područja. Preliminarno procenjena šteta iznosila je oko milijardu evra.

U Srbiji, ali i Hrvatskoj i BIH je 2014. uništeno 100.000 domova i više od 200 škola. U samo tri dana ovde je pala prosečna tromesečna količina padavina.

Poplavu su pogodile Srbiju i 2016. ali i ove godine, a vanredna situacija bila je proglašena u brojnim gradovima.

Ono što je sigurno jeste da država još uvek nije naučila lekcije nakon katastrofalnih poplava 2014. godine, zbog čega građani posle svake obilnije kiše strepe za svoje kuće, ali i živote.

Sava poplavila Balkan

Poplave 2014. godine su nanele velike štete i Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Iz korita su se izlile reke Bosna, Drina, Sana, Sava i Vrbac u Bosni, a bili su poplavljeni Šamac, Brčko, Maglaj, Doboj, Derventa, Tuzla, Prijedor, Banjaluka.

Više od 20 ljudi je poginulo, dok su desetine hiljada morale da napuste domove. Procenjena je šteta na oko dve milijarde evra, stoji u dokumentu dostupnom u bazi nadležnih institucija.

Najugroženiji delovi Hrvatske bili su oko Save. Reka je dostigla rekordno visok nivo i probila na dva mesta nasipe. Evakuisano je nekoliko hiljada stanovnika iz okolnih mesta.

Poginulo je dvoje, a bilo ugroženo oko 40.000 ljudi. Poplavljeno oko 4.300 kuća i 8.500 hektara obradivih površina, podaci su Ministartva spoljnih poslova Hrvatske.

Poplave 2020 - Vuhan, Japan...

Sa poplavama se bore i stanovnici širom sveta, a ove godine istovremeno sa pandemijom korona virusa stanovnici Vuhana u Kini i Japana morali su da se bore i sa nabujalim rekama.

Tako su stanovnici kineskog grada Vuhana ponovo bili osuđeni na boravak u svojim domovima, ali ovog puta razlog za to nije korona virus koji je, kako se veruje, potekao iz ovog grada, već dugotrajne obilne kiše.

Proglašen je crveni alarm, a Vuhan, koji se nalazi na obali Jangcea, upozorio je građane da preduzmu preventivne mere jer su reke već dostigle maksimalan nivo u svojim koritima.

Dolina kineske reke Jangce pogođena je padavinama nezapamćenim u poslednjih 50 godina i poplavama u kojima ima i brojnih ljudskih žrtava, najmanje 141.

Šteta je procenjena na više stotina miliona dolara, čime je zadat novi udarac kineskoj ekonomiji koja je u poteškoćama i zbog pandemije korona virusa.

Poplave ove godine nisu zaobišle ni Japan, a poginulo je najmanje 68 ljudi.

Nakon rekordnih padavina u jugozapadnoj prefekturi Kumamoto, došlo je do poplava i klizišta, a poginulo je na desetine stanovnika.

Od 4. jula, obilna kiša izazvala je ukupno 316 klizišta, uključujući 56 u Kumamotu i 44 u prefekturi Kagošima, dok je 105 reka preplavljeno, prema vladinom istraživanju.

Najmanje 14.000 kuća poplavljeno je ili uništeno u zapadnom i centralnom Japanu.

(Telegraf.rs)