“Očajan da zadrži vlast”: Nakon Aja Sofije mnogi strahuju šta će Erdogan sledeće uraditi

Foto: Tanjug/AP

Pretvaranje istanbulske Aja Sofije (ponovo) u džamiju za religiozne konzervativce u Turskoj simbol je pobede i trijumfa predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Nekad pravoslavna bazilika pretvorena je u džamiju 1453., nakon otomanskog osvajanja Istanbula, a potom u muzej 1934., kad je Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne Turske, utvrđivao svoju sekularnu vlast.

Preporučujemo

Nakon što je turski sud pre nedelju dana poništio Ataturkovu odluku, Erdogan je brzo proglasio Aja Sofiju džamijom, a analitičari kažu da ovaj potez pokazuje koliko je on očajan da sačuva svoju popularnost među religioznim i konzervativnim glasačima koji su ga godinama držali na vlasti. Njihova snaga sada, međutim, vene, piše NBC njuz.

Erdogan je nekad slavljen zbog brzog razvoja i procvata turske ekonomije, ali te pohvale sada su ustupile mesto brigama zbog uzdrmanog budžeta i, kako navodi NBC njuz, "nesavršene demokratije" pojačane pandemijom korona virusa.

Foto: Tanjug/AP

Prošle godine su takvi strahovi doveli do najvećeg političkog poraza Erdogana otkako je došao na vlast, a njegova Partija pravde i razvoja izgubila je kontrolu nad dva najveća grada na lokalnim izborima - Ankari i Istanbulu. Poraz od opozicione Republičke narodne partije bolan je udarac za Erdogana koji živi u prestonici Ankari, dok je u rodnom Istanbulu nekad bio gradonačelnik.

Nesklona kritikama, vlada je pokrenula istragu opozicionih figura, sklonila izabrane gradonačelnika i pohapsila novinare tokom pandemije korona virusa, istovremeno usvajajući zakon o puštanju više desetina hiljada zarobljenika zbog kovida-19.

- Turska je želela da bude deo demokratskog sveta, ali ta priča je sada gotova - rekao je za NBC njuz Garo Pajlan (48), jedan od osnivača prokurdske Narodne demokratske partije.

Radikalizam umesto hleba

- Erdogan ne može da da hleb ljudima, pa daje više radikalizma muslimanskoj većini - dodao je on.

Iako je odluka o Aji Sofiji veliki simbol pobede islama, Pajlan navodi da je to zatvorilo vrata budućnosti manjina u Turskoj i oduzelo im simbol poštovanja zbog diverziteta u zemlji. Pajlan, jermenski hrišćanin, sada više ne govori svojim sunarodnicima da ostanu u Turskoj.

NBC njuz ukazuje da je američki Senat prošle godine proglasio da genocidom masovna ubistva Jermena od strane Otomanske imperije početkom 1900-tih, što Turska snažno poriče. U svakom slučaju, prava manjina nisu bila dobro podržana ni na kraju Otomanskog carstva, a sa osnivanjem moderne Turske Kemal Ataturk je uspostavio nacionalistički pristup turskom identitetu koji je često bio u suprotnosti sa naporima za veća prava manjina.

Kurdi, koji čine skoro 20 odsto populacije, našli su se tako između sekularnih i islamističkih nacionalista, a mnogi se plaše da će zemlja skliznuti u građanski rat ako se pojave glasovi za samoupravu. Ova brojka vodila je mnoge Erdoganove nacionalističke politike, ali analitičari ukazuju da su isto radile i pretnje njegovoj moći iz redova Narodne demokratske partije, koja je ušla u parlament po prvi put 2015. i sprečila da Erdoganova stranka dobije većinu. To je njega navelo da se udruži sa ultranacionalističkom Partijom nacionalističkog pokreta.

Erdoganove pristalice kažu da je on povećao prava i životni standard Kurda i da su mnogi glasali za njegovu partiju. Pajlan, međutim, smatra da će verovatno ići u zatvor kad više ne bude član parlamenta sa imunitetom.

Odluka o Aja Sofiji Erdoganova "odbrana"

Elmira Bajrasli, Amerikanka turskog porekla i direktorka programa globalizacije na koledžu Bard, kaže da odluka o Aja Sofiji predstavlja Erdoganovu "odbranu" spram rastućih izazova, uključujući nove stranke koje nastaju iz njegove AKP.

- Pretpostavljam da će biti samo još gore. On je očajan da zadrži vlast - ističe Bajrasli.

Sveta Sofija: Foto: Unplash/Abdullah Öğük

Drugi su, međutim, manje uzbuđeni oko promene statusa crkve u džamiju. Američki Stejt department je saopštio da je razočaran tom odlukom, dok je turska vlada podsetila na Erdoganov govor prošle nedelje, kad je rekao da će Aja Sofija biti otvorena "i za lokalne stanovnike i za strance, muslimane i nemuslimane".

Pajlan se plaši da će ta istorijska odluka navući kritike na muslimane, jer je hrišćanima oduzet sveti simbol njihove istorije.

- To će uvećati tenzije između muslimana i hrišćana - kaže on.

(Telegraf.rs)