Alarmantno upozorenje: Leta mogu da postanu previše vruća za ljude

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Milioni ljudi širom sveta mogli bi biti izloženi ozbiljnim nivoima toplotnog stresa, opasnog stanja koje može dovesti do prestanka rada organa, piše BBC.

Preporučujemo

Mnogi žive u zemljama u razvoju i rade poslove koji ih izlažu potencijalno opasnim uslovima za život. To uključuje rad na otvorenom, na farmama, gradilištima ili u fabrikama i bolnicama. A globalno zagrevanje dovešće do toga da će leta možda postati prevruća da bi ljudi mogli da rade.

Doktor Džimi Li radi u bolnici u Singapuru gde se brine o pacijentima koji imaju Covid-19. U bolnici nema klime kako bi sprečili širenje virusa.

Kako je ispričao za BBC, on i njegove kolege postali su razdražljivi. Zaštitna oprema koju mora da nosi kako bi izbegao dobijanje zaraze stvari čini još gorim.

- Veoma je neprijatno to nositi tokom cele smene od osam sati i utiče na moral - rekao je doktor za BBC.

Još jedna opasnost je, kako kaže, što rad u takvim vrućim uslovima može da umanji njihovu sposobnost da rade nešto što je važno za medicinsko osoblje - kao što je brzo donošenje odluka.

Isto tako može im se dogoditi da ignorišu znakove toplotnog stresa - slabost i mučninu - te nastavljaju da rade dok se ne sruše.

Šta je toplotni stres?

Toplotni stres je stanje kada telo ne može da se ohladi kako treba te mu temperatura raste do opasne visine, kada ključni organi mogu da otkažu. To se događa kada telo ne koristi glavni način za rešavanje viška toplote - isparavanje znoja kroz kožu - jer je vazduh previše vlažan.

A doktor Li i drugi lekari shvatili su da nepropusni slojevi na zaštitnoj opremi koji sprečavaju da uđe virus takođe imaju i učinak da sprečavaju znojenje.

Rebeka Lukas, psiholog sa univerziteta u Birmingemu, rekla je da simptomi mogu biti od nesvestice i dezorijentacije do grčeva i prestanka rada creva i bubrega.

- Može postati jako ozbiljno ako se telo pregreje u svim delovima - rekla je.

Uslovi u kojima dolazi do toplotnog stresa mogu se meriti pomoću sistema "Wet Bulb Globe Temperature" (WBGT) koji meri ne samo vrućinu već vlagu i ostale faktore. U pedesetim godinama američka vojska koristila je ovaj sistem za izradu smernica za sigurnost vojnika. Na primer, kad WBGT dođe do 29 stepeni Celzijusovih, preporuka je da prestanu da vežbaju oni koji nisu aklimatizovani. Ipak, to je stanje u kojem se doktor Li i njegove kolege svakodnevno nalaze u bolnici u Singapuru.

Foto: Tanjug/AP

Na vrhu skale, kada WBGT registruje 32 stepena Celzijusova, preporuke američke vojske kažu da treba prestati s napornim treninzima jer rizik može postati ekstreman. Ali tako visoke temperature nedavno su izmerene u bolnici u Čenaju u Indiji.

- Ako su takvi uslovi danima, ljudi počinju da dehidriraju, imaju kardiovaskularne probleme te budu iscrpljeni od vrućine - rekla je doktorka Vidija Venugopal iz bolnice u Čenaju.

Kako globalna temperatura raste, vlažnost postaje sve intenzivnija, što znači da će veći broj ljudi biti izložen duže vremena opasnoj kombinaciji toplote i vlage.

Britanski profesor Ričard Bets izradio je kompjuterske modele prema kojima će broj dana s temperaturom iznad 32 stepena rasti u zavisnosti od toga hoće li se smanjiti efekat staklene bašte. Tvrdi da već sada milioni ljudi rade u uslovima ekstremne vrućine i vlage.

Jedna druga studija koja je objavljena ranije ove godine predviđa da će do 2100. godine toplotnim stresom biti pogođeno oko 1,2 milijarde ljudi.

Koja rešenja postoje?

Doktor Džimi Li kaže da to nije "raketna nauka".

Ljudi treba da piju puno tečnosti pre nego što krenu na posao, da uzimaju redovno pauze i da opet piju nakon što se odmore.

U njegovoj bolnici osoblje pije polusmrznuta pića kako bi se ohladili. Međutim, on priznaje da je toplotni stres teško izbeći.

Foto: Tanjug/AP

Za njega i njegove kolege odlazak na pauzu znači dugačak proces skidanja zaštitne opreme i onda oblačenje novog kompleta.

Postoji i još jedan problem, kako kaže dr Li - neki ljudi ne žele da piju jer onda ne moraju da idu u toalet.

- Ova klimatska promena biće još veće čudovište i zaista je potreban koordiniran napor svih zemalja da bismo se pripremili za ono što sledi. Ukoliko to ne uradimo, platićemo visoku cenu - zaključio je doktor.

(A. M.)