Poziv na koji niko nije odgovorio: Koliko dugo je EU ignorisala Italiju dok nije došlo do katastrofe

Još 26. februara znalo se da postoji određeni broj Italijana koji su bili zaraženi korona virusom, a broj je rastao trostruko na svakih 48 sati. Premijer Italije Đuzepe Konte je tražio pomoć od država članica EU.

Njegove bolnice bule su pretrpane, a lekarima i medicinskim sestrama ponestalo je maski, rukavica i skafandera koji su im bili potrebni da bi se sačuvali i oni sami. Medicinari su morali da "se igraju Boga" i odlučuju o životima kritično obolelih zbog nedostka respiratora, piše Gardijan.

Iz Rima je u sedište Evropske komisije stigla hitna poruka, a specifikacije potreba Italije prenesene su u Zajednički sistem komunikacija i informisanja u slučaju nužde (CECIS).

Ipak, ono što se dogodilo izazvalo je šok. Poziv je dočekan tišinom.

- Nijedna država članica nije odgovorila na zahtev Italije i poziv Komisiji da pomogne. To je značilo da ne samo da Italija nije spremna... Niko nije spreman... Nedostatak odgovora na zahtev Italije nije bio toliko nedostatak solidarnosti. Radilo se o nedostatku opreme - rekao je evropski komesar zadužen za upravljanje krizama Janez Lenarčič.

Oko 180.000 evropskih državljana širom EU i Velike Britanije umrlo je od korona virusa, a 1,6 miliona je zaraženo otkad je bolest stigla na kontinent u decembru prošle godine zahvaljujući misterioznom "nultom pacijentu".

Pravi broj smrtnih slučajeva skoro sigurno je veći od zabeleženih. Gardijan piše da nedavni porast broja zaraženih u Srbiji i na Balkanu izaziva veliku zabrinutost, a kontinent je sada na nepromenljivom putu ka najgoroj ekonomskoj recesiji od Velike depresije tridesetih godine, uglavnom kao rezultat blokada potrebnih kako bi se zaštitili mnogi zdravstveni sistemi koji nisu dovoljno finansirani.

Liderima su postavljana temeljna pitanja o svrsi evropskog projekta kada države na kraju ne pomognu jedna drugoj u najmračnijim vremenima. Ovog vikenda 27 šefova država i vlada EU sastaće se u Briselu prvi put lično za pet meseci kako bi pokušali da isplaniraju oporavak.

Gardijan i Biro za istraživačko novinarstvo su putem analiza internih zapisa i intervjua sa desetak zvaničnika i stručnjaka EU u Briselu ispričaki porpunu priču o tome kako je Evropa postala epicentar globalne pandemije, kako ju je nazvala SZO i koje ključne lekcije se iz toga mogu naučiti.

Novogodišnja uzbuna

Dok su se milioni Evropljana pripremali za proslavu Nove godine, zvaničnici u stokholmskoj kancelariji Agencije za javno zdravstvo EU, Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC), prvi put su dobili obaveštenje o nizu slučajeva upale pluća u Kini nepoznatog porekla.

Oformljena 2005. godine, kao reakcija na epidemiju Sars-a, Agencija je nudila savete. Više od toga nije mogla. Odgovornost za zdravlje ostaje u rukama nacionalnih vlada EU, a nije na Evropskoj komisiji ili njenim agencijama.

Agencija je dala prvu ocenu pretnje 9. januara, podsetila je direktorka tela dr Andrea Amon.

- U to vreme se znalo da je većina slučajeva povezana sa tržnicom divljih životinja u kineskom gradu Vuhan. Otprilike dve nedelje kasnije ispostavilo se da se prenosi s čoveka na čoveka, što, naravno, menja ono što treba da uradite - rekla je ona za Gardijan.

Prvobitna zabrinutost je bila kako zadržati bolest van granica EU. Dana 17. januara održana je prva konferencija tela rođenog iz prethodne zdravstvene krize, ali su ponovo nedostajala ovlašćenja koja imaju nacionalne vlade.

Odobor za zdravstvenu bezbednost Evropske komisije sastoji se od predstavnika ministarstava zdravlja iz svake države članice i bio je odgovoran za koordinaciju prekograničnih zdravstvenih pretnji u Evropi od izbijanja grupa H1N1 2009. godine. Ipak, 17. januara samo je 12 od 27 država članica, plus Velika Britanija, učestvovalo u razgovoru.

Sastankom je predsedavao Volfgang Filip, šef malog zdravstvenog odeljenja komisije u Luksemburgu. Prisutnima je rekao da je nekoliko desetina ljudi u Vuhanu zaraženo novim sojem korona virusa.

S obzirom na to da se očekivao dolazak 300.000 ljudi tog meseca iz Kine u Evropu, gde bi 25. januara proslavili Kinesku novu godinu, pitanje je bilo šta uraditi sa direktnim letovima iz Vuhana do Londona, Pariza i Rima.

Smatra se da su pregledi putnika na aerodromima, proveravanje simptoma i merenje temperature uglavnom neučinkoviti za zaustavljanje korona virusa, rekao je zvaničnik ECDS. Umesto toga, preporučili su ciljanje putnika sa 12 nedeljnih letova koji u Evropu stižu iz Vuhana.

Velika Britanija i Francuska su podelile informacije o tome šta rade na aerodromima, ali obaveštenja nisu stizala i od italijanske vlade. Tadašnji italijanski predstavnik nije primetio mejl u kom je pozvan na sastanak.

Odbor je planirao da objavi preporuke o merama na granici, ali oni nisu prisustvovali te nisu mogli da se usaglase. To je bio znak teškoća sa kojima se komisija mogla suočiti.

Kako navodi "Gardijan", neke zemlje nisu davale odboru "težinu koju zaslužuje", te je njegova sposobnost da se efikasno koordinira bila dovedena u pitanje.

- Nije bilo vremena za nadoknađivanje događaja tokom jedne nedelje. Događaji su se nizali ogromnom brzinom - rekao je izvor.

A na čelu komisije bila je Ursula fon der Lajen, tada na toj poziciji svega nekoliko nedelja.

I dok Komisija jeste donela značajnu odluku o zabrani putovanja u Kinu, medijima su druge stvari bile od veće važnosti. Velika Britanija se spremala za izlazak iz Evropske unije.

- Sazvali smo konferenciju i sala je bila skoro prazna. Pozvali smo na spremnost, da sve države shvate ovo ozbiljno i pripreme se, ali se u sali čuo eho. I dalje smo se nadali da će u medijima narednog dana biti odjeka. Nismo naišli na mnogo jer je pažnja u Briselu u to vreme bila posvećena poslednjoj sednici plenarnog zasedanja Evropskog parlamenta na kojoj je učestvovala Velika Britanija - seća se Lenarčič.

Pretnja nije shvaćena ozbiljno

ECDC je iste nedelje preporučio vladama da pojačaju kapacitete bolnica, posebno u jedinicama intenzivne nege. Ipak, ni to navodno nije shvaćeno ozbiljno, a za to vreme je virus nastavio da se širi.

Kineski turisti su 30. januara u Rimu testirani pozitivno, a italijanska vlada je zabranila letove iz Kine i zatražila sastanak evropskih zvaničnika kako bi se uvele rigoroznije kontrole skeniranja na ulazima u zemlje Evrope.

Međutim, taj sastanak je organizovan tri nedelje. Hrvatska, koja je tada predsedavala EU, upala je u finansijski skandal tokom kog je premijer Andrej Plenković morao da otpusti ministra zdravlja Milana Kujundđića. Dok su se ministri sastali, 13. februara, kriza je uzela maha.

Dodatni problem bile su i zalihe zaštitne opreme širom Evrope koje su bile skoro uništene.

Do vikenda 29. februar i 1. mart u Evropi je bilo više od 2.000 zarađenih. U Italiji je već umrlo 35 ljudi. Fon der Lajen je odlučila da stane na front, te je je oformljen novi tim koji je pokrivao pitanja od virusa, preko ekonomije do granica.

Ipak, dogoila se zabrana izvoza lekova, na nekim granicama blokirani su kamioni sa zaštitnom opremom, te su evropski ideri počeli da optužuju jedni druge i evropsku solidarnost

Usledilo je zatvaranje granica, kilometarske kolone na istima, a rastao je i bes naroda.

Lenarčič zbog toga navodi da kada je Italija zatražila pomoć, "niko nije mogao da je pruži".

ECDS stoga s punim pravom veruje da bi trebalo da donosi odluke kada su ovakve stvari u pitanju, a ne da mu se uloga svodi na savetodavnu.

(N. Z.)