Kako je maska za lice u doba pandemije dokazala jednu stvar - Evropa je podeljena

foto: pixabay.com

Diskusija o tome kada i gde treba nositi masku za lice iznedrila je različita mišljenja tokom čitave pandemije korona virusa. Nošenje ove zaštite za lice pokazalo je i koliko zapravo države Evrope imaju različiti pristup borbi protiv korona virusa.

Preporučujemo

Svetska zdravstvena organizacija je svoj savet promenila prošlog meseca, rekavši da maske, kako one hirurške, tako i ručne izrade, treba da se nose na javnim mestima gde je socijalno distanciranje nemoguće kako bi se zaustavilo širenje virusa. Pre toga su tvrdili da nema dovoljno naučnih dokaza po kojima bi njih trebalo da nose i zdravi ljudi, piše Euronjuz.

"Politika" nošenja maski je toliko različita skoro pa kao i mere distanciranja ili blokade u različitim zemljama.

To je išlo od Češke, Slovačke i Bosne i Hercegovine koje su rano uvele meru obaveznog pokrivanja lica, pa do Velike Britanije koja je u početku apelovala na javnost da ne nose maske kako bi se osiguralo dovoljno zaliha za zdravstvene radnike.

I stavovi građana su se, u vezi sa tim da li će nositi masku, različito razvijali širom Evrope kako je pandemija napredovala.

Foto: Tanjug/AP

Podela na sever i jug

Jedno istraživanje pokazalo je da stav ljudi prema nošenju maski jasno varira u odnosu na to da li žive na severu ili jugu Evrope.

YouGov i Institut za globalnu zdravstvenu inovaciju (IGHI) sa Imperijal koledža prikupili su podatke o ponašanju i stavovima prema Kovid-19 iz 29 zemalja, svake nedelje intervjuišući oko 21.000 ljudi.

Nordijske zemlje, uključujući Finsku, Švedsku i Dansku, rekle su da verovarno neće nositi masku u javnosti, a njihova mišljenja su i danas uglavnom nepromenjena, pokazali su rezultati istraživanja.

Dok su neki u Evropi, uključujući stanovnike Francuske, Nemačke, Španije i Italije, davali manje šansi nošenju maski u javnosti na početku epidemije, izveštaji o upotrebi maski porasli su sredinom maja.

U nekim slučajevima, poput Italije i Španije, broj ljudi koji su rekli da nose maske prošle nedelje je porastao na preko 80 odsto, suprotno nordijskim zemljama gde poslednja anketa pokazuje stopu ispod 10 odsto.

Velika Britanija je izuzetak u pogledu reakcije stanovnika, pri čemu se navodi da se upotreba postepeno povećavala sa skoro nule na nešto ispod 40 odsto.

Reakacija vlade i mišljenje javnosti

Češka Republika i Slovačka bile su prve evropske zemlje koje su uvele obavezno nošenje maski u supermarketima, apotekama i javnom prevozu 18. i 25. marta.

Bosna je reagovala ubrzo, te je 29. marta uvela obavezno nošenje maski dok šetaju ulicom, odnosno izvan svojih domova.

Od tada su i druge vlade širom kontinenta uvele slična pravila, ali različitog stepena ozbiljnosti.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc zatražio je od svoh naroda "da se prilagodi" kada je rekao da je nošenje maski obavezno u svim javnim prostorima, kasnije olabavivši pravila.

U Poljskoj su primenjena slična pravila koja obavezuju ljude da javno pokrivaju nos i usta, ali je ta mera olakšana krajem maja kada je rečeno da maske nisu potrebne u spoljnim prostorima gde se održava dvometarski razmak.

Maske za lice obavezne su u javnom prevozu u Francuskoj, ali je vlada rekla da proučava predloge da li da nametne mere koje se odnose na zatvoren prostor nakon što je grupa od 14 lekara pozvala na pojačano nošenje maski i fizičko distanciranje rekavši da gađani postaju previše nonšalantni.

Uvođenje mera nije prošlo bez incidenata. Hiljade ljudi učestvovalo je u tihom maršu tokom vikend u jugozapadnom gradu Bajon, gde je vozač autobusa umro od povreda dobijenih kada su ga napali putnici koji su navodno odbili da nose maske.

Maske su takođe obavezne u javnom prevozu u Engleskoj, Škotskoj i Severnoj Irskoj, a pokrivanje lica treba da postane obavezno u engleskim supermarketima od 24. jula i to tako da se uskladi sa Škotskom.

U Španiji je pitanje nošenja maski podeljeno i osetljico imajući u vidu koliko je zemlja bila teško pogođena. Možda je najbolji pokazatelj napetosti u javnosti u vezi sa tim pitanjem otkazivanje koncerta pevača Omara Montea nakon što je objavljeno da nije nosio masku na prethodnoj dobrotvornoj manifestaciji.

Vlasti su obavezala sve starije od šest godina da nose maske u zatvorenim javnim prostorima i na otvorenom kada je nemoguće držati se više od dva metra.

(N. Z.)