Libijska noćna mora 2020: Da li će biti podeljena na istočnu i zapadnu Libiju?
Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES ocenjuje da je najopasnije u višegodišnjem ratu u Libiji to što glavni igrači u tom sukobu ne brine teritorijalna celovitost te zemlje.
U analizi “Libijska noćna mora 2020: Da li će Libija biti razdeljena na istočnu i zapadnu Libiju”, IFIMES navodi da su glavni igrači u libijskoj krizi sada Rusija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Francuska i Egipat na jednoj strani, te Turska i Italija na drugoj, a da su strateški i ekonomski interesi ovih zemalja glavni uzrok koji ih je doveo u Libiju.
Najopasnije pri tome je da te države ne brine teritorijalna celovitost Libije, već su ekonomski i strateški interesi oni koji su ih doveli u tu zemlju.
U analizi se navodi da je brz razvoj događaja i napredovanje snaga međunarodno priznate vlade u Tripoliju, doveli do pristanka generala Kalife Haftara na razgovore sa tom vladom.
- Haftareve snage doživele su više poraza u zapadnoj Libiji od međunarodno priznate vlade u Tripoliju, kojoj pomaže Turska, tako je došlo do povlačenja iz svih gradova u kojima su bile njihove snage uključujući i predgrađa libijske prestolnice Tripoli - navodi se u analizi IFIMES.
Prethodno, naglašava se u analizi, privremeni vojni uspesi Haftara uticali su na to da odbije mirovno rešenje za libijsku krizu. Njegove snage uspele su da osvoje gradove zapadne Libije, sve do predgrađa Tripolija, a zauzeli su i strateško mesto Sirte.
- Vojne pobede su tog penzioniranog vojnog komandanta uverile da odbije Skhiratski sporazum potpisan između libijskih frakcija 17. decembra 2015. pod okriljem UN - objašnjava se u analizi IFIMES i dodaje da je vrhunac moća Haftara postignut kada su se njegovim vojnim snagama pridružile i ruski plaćenici iz redova Vegner grupacije.
Do preokreta je došlo, naglašava se u analizi, kada međunarodno priznata vlada dobila vojnu pomoć od Turske i kada je zaustavljeno 14-mesečno napredovanje Haftara.
- Rat između Vlade nacionalnog jedinstva i Haftarove vojske postao je neposredan rat između više država na teritoriji Libije - ističe IFIMES u svojoj analizi.
Libijsko pitanje ključno za Moskvu
Kako navode, podrška Turske je došla u trenutku kada je između Ankare i međunarodno priznate vlade u Tripoliju potpisan sporazum o razgraničenju morske granice, čime turske vlasti žele da očuvaju izlazak na otvorenom moru, a time i prava na korišćenja nafte i plina.
Sa druge strane, IFIMES navodi da je Ruska federacija i njena operacija u Libiji pokušaj za ruski prodor na severu Afrike i Bliski istok, kao i da su libijsko pitanje i njegova ekonomska dimenzija politički važni za Kremlj.
- Moskva je u generalu Kalifi Haftaru pronašla pouzdanog partnera, kojeg je tražila u post Gadafijevoj Libiji - ocenjuje IFIMES.
Kada je reč o Evropskoj uniji, IFIMES navodi da ne postoji jedinstven stav po pitanju libijskog konflikta.
Dok Italija, s jedne strane, podržava tursku vojnu ulogu i pomaže vladi nacionalnog jedinstva u Tripoliju, Francuska, s druge strane, podržava i generala Haftara, a istovremeno priznaju međunarodno priznatu vladu u Tripoliju.
- Rim već godinu dana nemo posmatra francusku politiku u tom regionu, koja ugrožava italijanske ekonomske interese u Libiji, poput naftne kompanije ENI - objašnjava IFIMES.
Međutim, naglašava se da su evropske države zabrinute zbog situacije u Libiji imajući u vidu otvorenost migracijskog pitanja.
Kada je reč o SAD, oni priznaju međunarodno priznatu vladu u Tripoliju, a nakon ruske podrške general Haftaru, čak je i američki Kongres počeo posvećivati dodatnu pažnju na pitanja vezana za Libiju.
Ipak, navode iz IFIMES, ne postoji nada koja bi pokazala da će u bližoj budućnosti libijska kriza biti rešena demokratskim, mirnim ujedinjenjem Libije.
- Rusko-turski razgovori na ministarskom nivou sredinom juna 2020. o istočnoj i zapadnoj Libiji i neka virtualnoj crvenoj liniji u gradu Sirte, upravo na polovini države, daju naznake da će predsednici Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan postići dogovor kao u Siriji, tako da Haftar i dalje zadrži istočni deo Libije, a međunarodno priznata vlada u Tripoliju sačuva svoj zapadni deo - zaključuje se u analizi IFIMES.
Video: Više od 3000 kamila evakuisano iz luke u tripoliju posle teških artiljerijskih napada
(Telegraf.rs)
Video: RHMZ upozorava na olujne udare vetra, zahlađenje i sneg
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Tig
Ne bi trebalo iskljucivo niko da se mesa ,Libija Libijcima.
Podelite komentar
Aca
Eto sta im duboka drzava Amerike uradili MI6 i Nemci a imali sve zivo mocnu jaku drzavu pa zele nas opet da zajebu kao sa Milosevicem!!!Milosevic da nije bio u tom preiodu da je ceo svet protkv njega sigurno ne bi pao!!!!Kao i Gadafi srecom sad Maduro imao srece!!!!
Podelite komentar
Sexo
Pravili bi oni sada Gadafija od blata da mogu dobiti 1% zivota sto su imali. Imam prijatelja koji je zivjeo u Tripoliju do "arapskog proljeca" i pricao mi je cari nafte koje je uzivao naraod a sada kakvo proljece laku noc im je zauvjek.
Podelite komentar