Erdogan obećao "oslobađanje" džamije al-Aksa posle Aja Sofije

Foto: Tanjug/AP

Turski predsednik Redžep Taijip Erdogan obećao je "oslobađanje džamije al-Aksa" od Izraela, nakon što je u petak "vaskrsao" Aja Sofiju kao džamiju.

Preporučujemo

Odluka o promeni statusa drevne crkve Aja Sofije, koja je 1453. godine pretvorena u džamiju, a potom u muzej, doneta je kontroverzno prošle nedelje, piše Džeruzalem post.

- Uskrsnuće Aja Sofije najavljuje oslobađanje džamije al-Aksa - piše na veb sajtu turskog predsedništva.

- Vaskrsenje Aja Sofije je ponovo zapaljena vatra nade muslimana i svih potlačenih, oborenih i iskorišćenih - prenosi list.

Govor koji je bio na turskom jeziku preveden je malo drugačije na arapski i engleski jezik, kao način da se sakrije deo stavova Ankare o tome na koji način povezuje Aja Sofiju sa širim planom, ocenjuje Džeruzalem post.

Na arapskom jeziku navodi se da je pretvaranje Aje Sofije u džamiju deo "povratka slobode al-Akse", što u stvari znači da bi Izrael trebalo da bude izbačen iz kontrole starog grada Jerusalima u kome se nalazi al-Aksa, kako stoji u tekstu, objašnjava list.

Al Aksa u Jerusalimu Foto: Tanjug/AP

Turski predsednik povezao je odluku o oživljavanju islama iz Bukure u Uzbekistanu sa Andaluzijom u Španiji. Ova terminologija, koja povezuje al-Aksu u Jerusalimu sa Aja Sofijom i Španijom, svojevrsna je šifrovana terminologija za širu versku agendu, prema tumačenju lista.

U turskom prevodu izgleda da nije navedena ista referenca na Španiju kao u arapskom.

Turski predsednik dugo se zalagao za palestinsku stvar i bio je ekstremni kritičar Izraela, između ostalog kada je napustio pozornicu u Davosu tokom razgovora s bivšim predsednikom Izraela Šimonom Peresom 2009. godine. Turska je tada poslala flotilu u Gazu da pokuša da prekrši izraelsku blokadu Gaze, što je dovelo do pogibije 10 turskih državljana kada su izraelske snage izvršile raciju na brod Mavi Marmara, poddseća list.

Povezivanje velike promene u Aja Sofiji sa Jerusalimom pokazuje da su ambicije Ankare mnogo veće od pukog uspostavljanja islamskih molitvi u istorijskoj džamiji i crkvi u Istanbulu; to je deo šire islamske agende za region, piše izraeski dnenvik.

U tekstu se navodi da je turska vladajuća stranka AK povezana sa Muslimanskim bratstvom, a Turska je bliski saveznik Hamasa u Gazi. Hamas je takođe povezan sa Muslimanskim bratstvom.

Ova strategija Turske ide ka većem uticaju širom regiona sa grupama istomišljenika i zemljama, poput Katara i Vlade Nacionalnog sporazuma u Libiji. Turska nastoji da zameni Saudijsku Arabiju i druge zemlje u regionu, kao što su Egipat i Jordan, kao glavni arbitar onoga što je „islamsko“, piše Džeruzalem post.

To znači, navdi se, da rukovodstvo Ankare veruje da su njegove promene u Aja Sofiji samo jedan korak većeg verskog militarističkog plana na Bliskom istoku.

Turska je, podseća list, napala deo istočne Sirije u oktobru 2019. godine nakon depopulacije kurdskog regiona Afrin u Siriji u januaru 2018. godine. Turska je tada regrutovala sirijske izbeglice za borbu u građanskom ratu u Libiji, kao deo energetskog i vojnog dogovora sa Tripolijem, napominje list.

Turska je u junu pokrenula vazdušne napade u Iraku protiv kurdskih grupa, tvrdeći da se bore protiv „terorizma“. Jednog dana, Turska bi čak mogla da usmeri svoju pažnju na Jerusalim. Govor o Aja Sofiji jasno je naznačio da je to na dnevnom redu u budućnosti, zaključuje Džeruzaelm post.

(Telegraf.rs/Tanjug)