Nije korona najgore što nam sleduje? Svet i dalje leči samo simptome, ne i uzrok globalne krize

Foto-ilustracija: Shutterstock, Pixabay

Od izbijanja pandemije korona virusa prošlo je više od šest meseci. Svet za to vreme leči zdravstvene i ekonomske simptome, ali se ne osvrće dovoljno na okolinu i ono što je dovelo do ove globalne krize, tvrde autori izveštaja Ujedinjenih nacija.

Preporučujemo

Kao rezultat toga, tvrde oni, može se očekivati da će se i u narednim godinama događati slučajevi prelaska zaraze sa životinje na čoveka.

Broj takvih "zoonotskih" epidemija raste, od ebole do virusa Zapadnog Nila, a glavni uzrok je uništavanje prirode od strane ljudi i sve veća potražnja za mesom, navodi se u izveštaju.

Čak i pre nego što se pojavio Kovid-19, dva miliona ljudi je umiralo od ovakvih bolesti svake godine, uglavnom u siromašnijim zemljama. Eksplozija korona virusa bila je veoma predvidljiva, rekli su stručnjaci.

- Kovid-19 je možda najgori, ali nije prvi - rekla je šefica UN za pitanja životne sredine Inger Andersen.

U izveštaju se navodi da je "jedan zdravstveni pristup koji objedinjuje zdravlje ljudi, životinja i životne sredine od vitalnog značaja", uključujući mnogo više nadzora i istraživanja pretnji od bolesti i sistema ishrane.

- Bilo je toliko odgovora na Kovid-19, ali veliki deo njega se tretirao kao medicinski izazov ili ekonomski šok. Ali njegovo poreklo je životna sredina, sistem ishrane i zdravlja životinja. To liči na situaciju u kojoj neko ko je bolestan leči samo simptom, a ne leči osnovni uzrok, a postoje i mnoge druge ovakve bolesti sa potencijalom pandemije - rekla je profesorka Delija Grejs, vodeća autorka izveštaja iz programa UN za životnu sredinu.

Dorin Robinson, iz sektora za zaštitu divljeg sveta, kaže da intenziviran porast ljudskih aktivnosti utiče na životnu sredinu širom planete, od bujanja naselja do proizvodnje hrane.

- Ova ljudska aktivnost narušava prirodni sklad koji je nekada štitio ljude od brojnih patogena. Kritično je važno pronaći suštinske uzroke, inače ćemo stalno reagovati na ovakve stvari - navodi.

Andersen kaže da je nauka jasna i da ako ljudi nastave sa eksploatacijom divljih životinja i uništavanjem ekostitema, onda možemo da očekujemo da će postojati stalni tok ovih bolesti koje "skaču sa životinja na ljude", prenosi Gardijan.

U izveštaju se navode neki primeri gde se uspešno upravljalo zoonotskim rizicima. Na primer, u Ugandi je smrtnost od groznice "doline Rift" smanjena korišćenjem satelitskih podataka kako bi se predvidele obilne kiše, koje onda dovode do nastanka rojeva komaraca i pokreću epidemije.

(N. Z.)