U Kini drugi sumnjivi slučaj kuge kod 15-godišnjaka: U panici i Rusi, preduzimaju mere

Foto: Tanjug/AP

Vlasti u Kini pojačale su mere predostrožnosti nakon što je grad u autonomnoj regiji Unutrašnja Mongolija potvrdio jedan slučaj bubonske kuge.

Preporučujemo

Prema zvaničnim izveštajima, pacijent iz Bajanura, pastir, u karantinu je i nalazi se u stabilnom stanju.

Zvaničnici su rekli kako istražuju i drugi sumnjivi slučaj, prenosi BBC.

Bubonska kuga je nekada bila najstrašnija bolest na svetu, ali danas se može lako lečiti.

Prvi slučaj za koji se sumnja da je kuga prijavljen je u subotu u bolnici u gradu Bajanur. Za sada nije poznato kako se i gde pacijent zarazio.

Drugi sumnjivi slučaj uključuje 15-godišnjaka, koji je očigledno bio u kontaktu s mrmotom kojeg je lovio pas.

Proglašeno je upozorenje trećeg stepena, koje zabranjuje lov i jedenje životinje koje mogu da nose kugu, a javnost je pozvana da prijavi svaki sumnjivi slučaj.

Ovo upozorenje je na snazi do kraja godine.

Inače, pre samo nekoliko dana u gradu Hovd u Mongoliji je uvedena vanredna situacija nakon što je dijagnostifikovana bubonska kuga kod mladića i devojčice koji su jeli nedovoljno pečeno meso dabra.

I Rusija na nogama

Zbog čitave situacije reaguju i Rusi, koji kažu da su izgradili efikasnu saradnju sa službama za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti susednih zemalja, kako bi sprečila da kuga uđe u zemlju.

Ajadar Išmuhametov, direktor Federalnog centra za istraživanje i razvoj imunoloških i bioloških proizvoda, je rekao da mreža specijalizovanih institucija u Rusiji obezbeđuje zaštitu od prodiranja te bolesti u zemlju, napominjući da se istraživanja o kugi u Rusiji sprovode od kraja 19. veka.

Šta je bubonska kuga?

Bubonska kuga, prouzrokovana bakterijskom infekcijom, odgovorna je za jednu od najsmrtonosnijih epidemija u istoriji čoveka - Crnu smrt - koja je u 14. veku ubila oko 50 miliona ljudi širom Afrike, Azije i Evrope.

Otada je bilo nekoliko velikih izbijanja. Ubila je oko petine populacije Londona tokom Velike kuge 1665. godine, dok je više od 12 miliona ljudi umrlo u izbijanjima tokom 19. veka u Kini i Indiji.

Međutim, danas se kuga lako leči antibioticima. Ukoliko se ne leči, bolest, koja se obično buvama prenosi sa životinja na ljude - ima 30 do 60 posto smrtnosti.

Simptomi kuge uključuju visoku temperaturu, mučninu, slabost i natečene limfne čvorove u vratu, pazuhu ili preponama.

Da li može da dođe do nove epidemije?

Bubonske kuge su retke, ali s vremena na vreme i dalje se pojavljuje po neki slučaj.

Tako je u Madagaskaru bilo više od 300 slučajeva tokom izbijanja 2017. godine. Međutim, kako je saopštila studija objavljena u medicinskom časopisu "The Lancet", manje od 30 ljudi je umrlo.

U maju prošle godine dvoje ljudi u Mongoliji umrlo je od kuge, kojom su se zarazili nakon što su jeli sirovo meso mrmota - ista vrsta glodara sa kojom je drugi sumnjivi slučaj došao u kontakt.

Međutim, malo je verovatno da će neki slučajevi dovesti do epidemije.

- Za razliku od 14. veka, sada znamo kako se bolest prenosi. Znamo kako da je sprečimo. Takođe smo u mogućnosti da lečimo inficirane pacijente efektnim antibioticima - rekao je doktor za infektivne bolesti Šanti Kapagoda.

Yersinia pestis, bakterija koja izaziva kugu / Foto: Wikimedia Commons/Rocky Mountain Laboratories, NIAID, NIH/Ras67

Pojava antibiotika, koji može da leči većinu infekcija ako se otkrije dovoljno rano, pomogla je da se spreče epidemije kuge i zaustavi brzo širenje kakvo je bilo u Evropi u srednjem veku.

Međutim, dok moderna medicina može da leči kugu, nije ju je u potpunosti eliminisala.

Od 1.000 do 2.000 ljudi dobije kugu svake godine, navodi SZO.

Tri najendemičnije zemlje - što znači da kuga tamo postoji trajno - su Demokratska Republika Kongo, Madagaskar i Peru.

U SAD postoji od nekoliko do nekoliko desetina slučaja kuge svake godine. Dvoje ljudi je 2015. u Koloradu umrlo od kuge, a godinu dana ranije bilo je osam slučajeva u državi.

Trenutno ne postoji efikasna vakcina protiv kuge.

(A. M.)