Skinuta oznaka tajnosti: Ukrajina objavila nepoznate podatke o nesreći u Černobilju

Foto: Unsplash

Arhiva Službe bezbednosti Ukrajine i Ukrajinski institut za nacionalno sećanje skinuli su oznaku tajnosti sa dokumenata o izgradnji nuklearne elektrane u Černobilju i nesreći koja se tamo dogodila.

Preporučujemo

Institucije se pozivaju na objavljenu drugu knjiga zbornika "Černobiljski dosije KGB-a. Od izgradnje do nesreće". Ona uključuje dokumenta koja obuhvataju period od 1970. do novembra 1986. godine. U knjizi je predstavljeno 229 dokumenata, a veliki deo njih je objavljen prvi put, prenosi Sputnjik.

Kako se navodi u dokumentima, incidenti na nuklearnoj elektrani u Černobilju događale su se i pre aprila 1986. godine, ali o tome niko nije govorio.

- Dokumenta sadrže svedočanstva o havarijama u elektrani 1986. godine, transkripte telefonskih razgovora u elektrani u noći 26. aprila, primerak prvog izveštaja o nesreći, informacije o početku istrage i izgradnji 'kupole' - rekao je direktor arhive SBU Andrej Kogut.

Prema rečima direktora instituta Antona Droboviča, dokumenti će doprineti „boljem razumevanju tragedije, jer uključuju izveštaje i materijale o 'sitnim' havarijama, koje su se ranije događale u nuklearnoj elektrani, ali koje su skrivane“.

Ranije je ukrajinska specijalna služba objavila tajna dokumenta koje svedoče o nekvalitetnim građevinskim i instalacionim radovima, narušavanju tehnološke discipline i sigurnosnih pravila u nuklearnoj elektrani u Černobilju.

Kako se navodi, u periodu od 1971. do 1981. godine u elektrani je zabeleženo 29 incidenata, uključujući i nekoliko manjih kvarova. Osam incidenata dogodilo se zbog nepažnje osoblja.

Havarija u nuklearnoj elektrani

Dana 26. aprila 1986. godine tokom planskog testiranja na četvrtom energetskom bloku nuklearne elektrane dogodila se eksplozija. Nuklearno jezgro reaktora je potpuno uništeno, zgrada pogonske jedinice delimično se srušila i došlo je do značajnog emitovanja radioaktivnih čestica u okolinu.

U trenutku nesreće poginule su dve osobe, oko 600 ljudi iz stanice i vatrogasci dobili su visoke doze zračenja (njih 28 je umrlo u toku te godine). Više od 200.000 kvadratnih metara SSSR-a bilo je izloženo radioaktivnoj kontaminaciji. Prema procenama stručnjaka, to je bila najveća nesreća u istoriji nuklearne energije. U otklanjanju posledica učestvovalo je više od 600.000 ljudi.

Grad Pripjat nalazi se na tri kilometra od nuklearne elektrane „Černobilj“. Pre nesreće u njemu je živelo više od 47.000 ljudi, a sada je to grad duhova zbog visokog nivoa radijacije.

(Telegraf.rs)