Marija je sa 3 ćerke hodala stotine kilometara do kuće: Mislila je da će umreti od gladi

Foto: Tanjug/AP

Marija Tambo iz Perua bila je uplašena i očajna, a njena deca bila su gladna. Morali su da napuste Peru i vrate se u Amazon kada je počela pandemija korona virusa. Ostale su bez novca i hrane, a majka je mislila da će umreti od gladi daleko od kuće.

Preporučujemo

Marija i njene ćerke došle su u prestonicu Perua iz udaljenog sela u amazonskoj prašumi, kako bi nastarija ćerka Amelia (17) postala prvi član porodice koji ide na fakultet, prenosi CNN.

Amelia je dobila prestižnu stipendiju, pa je tako porodica iznajmila malu sobu, a Maria bi zarađivala nešto novca radeći u restoranu.

Međutim, kada je Covid-19 pogodio Peru, više od 70 posto ljudi koji rade u ekonomiji moralo je u blokadu. Marija je gledala kako njena prilika za posao nestaje.

Foto: Tanjug/AP

Posle skoro dva meseca u karantinu, nisu imale novca da plate stan ili kupe hranu. Marija je tada odlučila da se vrate u svoje selo, udaljeno oko 560 kilometara od Lime.

Kako je javni prevoz bio suspendovan, jedino im je preostalo da peške stignu do sela.

- Znala sam da decu dovodim u opasnost, ali nisam imala izbora. Birala sam između dve opcije: da umrem dok pokušavam da odem odavde ili da umrem od gladi u sobi - rekla je Marija.

Bežanje iz grada

Marija i njene ćerke napustile su Peru početkom maja. Nosila je masku za lice i nosila bebu Melek na leđima zajedno sa velikim rancem. Amelia i Jasira (7) išle su pored nje, nosiće svoj prtljag.

Porodica nije bila sama. Hiljade drugih Peruanaca bilo je na putevima, očajno bežeći od pandemije i gubitka prihoda.

Hodale su prljavim auto-putevima, prugama i mračnim zabačenim putevima - što je opasno za ženu sa troje dece.

Pešačile su po vrućini, iz sata u sat, uz oskudicu hrane i vode, a Marija je plakala dok je pevala svojoj bebi.

Tokom putovanja nailazile su i na momente dobrote i olakšanja. Jedan vozač ih je povezao i dao im hrane i vode. Ali većinu vremena porodica je pešačila.

Foto: Tanjug/AP

Put kući je uključivao više od izdržljivosti. Marija je takođe morala prati policijske kontrolne punktove, postavljene da spreče stanovnike Lime, ​​epicentra koronavirusa u zemlji, da ne prošire virus na ruralna područja.

Posle sedam dana i noći i pređenih 500 kilometara, Marija i njena deca stigle su u svoju provinciju. Tamo je ulaz bio zabranjen zbog virusa.

Međutim, Mariji i njenoj deci je dozvoljeno da uđu ukoliko budu u karantinu 14 dana.

Kada su stigle kući bila je noć. Mariju su prepoznali psi, koji su potrčali ka njoj. Ona je pala na kolena i zaplakala, zahvaljivala Bogu što ih je doveo kući.

Iz kuće su izašli njen muž i tast, ali nisu mogli da ih zagrle.

- Više ne želim da idem u Limu. Mislila sam da ću tamo umreti sa svojim devojčicama - rekla je Marija.

(A. M.)