"Zalivska saradnja je paralizovana, blokada Katara nikome ne donosi dobro"

Ministar spoljnih poslova Katara Mohamed bin Abdulrahman Al-Thani, govorio je za francuski "Le Monde", o krizi sa Saudijskom Arabijom i njenim saveznicima, tri godine nakon njenog početka, poručivši da je spreman "da razgovara o dugoročnom rešenju".

Naime, od 5. juna 2017. godine, traje diplomatska i ekonomska blokada koju su Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Bahrein i Egipat nametnuli Kataru, optužujući ga da sarađuje sa islamistima i Teheranom.

Povodom tri godine ove krize, katarski šef diplomatije osvrće se na posledice, u vreme kada se sve zemlje Zaliva suočavaju sa epidemijom Kovid-19.

Prošle jeseni smo videli neke znakove opuštanja između igrača u zalivskoj krizi, a onda je to zbližavanje prestalo. Gde smo danas?

Nažalost, napori u prošloj godini nisu uspeli, iako je došlo do napretka. Izgleda da druga strana nije želela da se uključi u stvarne pregovore. Međutim, napori medijacije kuvajtskog emira i Sjedinjenih Američkih Država se nastavljaju.

Mi smo i dalje spremni da razgovaramo o dugoročnom rešenju sve dok ono ne narušava naš suverenitet i ne krši međunarodno pravo. Međutim, mora se shvatiti da je ova kriza veštački izazvana kroz propagandnu kampanju usmerenu protiv Katara, ta kampanja nije imala opravdanje i traje do danas. Ako u pregovorima nije došlo do napretka, to je zato što nikada nije priznat izmišljeni aspekt krize.

Sjedinjene Američke Države rade na rešavanju vazdušne blokade, pritiskajući Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate da ponovo otvore svoj vazdušni prostor avionima kompanije „Qatar Airways“. Koliko je odlučan Vašington?

Još nije postignut napredak, ali mi ostajemo u bliskom kontaktu sa Amerikancima. Ova priča je bila nezakonita od početka. Naš slučaj se nalazi pred Međunarodnim krivičnim sudom i Međunarodnom organizacijom civilnog vazduhoplovstva i nadamo se da ćemo rešiti pitanje vazdušnog prostora.

U debati o budućem svetu, kakva je pozicija Katara? Šta se mora promeniti da se zdravstvena kriza poput one kroz koju smo prošli ne ponovi?

Nijedna zemlja se više ne može osećati sigurno, u tome je novost. Prethodne epidemije, poput SARS-a, nisu se zaista proširile na druge krajeve izuzev onih u kojima su se pojavile, dok je pandemija Kovid-19 stigla svuda. Dakle, prva lekcija iz ove krize je da je svakoj zemlji sveta potreban zdravstveni sistem koji može da se prilagođava novitetima.

Drugo, postoji potreba za jačanjem multilateralizma i međunarodne saradnje, kako bi se osiguralo da zemlje imaju jedinstvenu platformu za razmenu mišljenja i iskustava. Konačno, moramo garantovati zaštitu lanaca snabdevanja kako bismo zadovoljili naše domaće potrebe, ali i potrebe drugih zemalja.

Da li Savet za zalivsku saradnju (reginalna međuvladina politčka i ekonomska unija šest zemalja Arapskog poluostrva) može prevazići podele svojih članova da bi im pomogao da se izbore sa ekonomskom krizom posle pandemije Kovid-19?

Blokada Katara oštetila je Savet za zalivsku saradnju. Nadali smo se da će u ovom periodu globalne krize prevladati mudrost i da će izazovi sa kojima smo suočeni oživeti regionalnu saradnju. Nažalost, Savet za zalivsku saradnju ostaje paralizovan.

Tokom pandemije, u Rijadu je organizovan sastanak ministara zdravlja zemalja članica Saveta, a našem ministru nije bilo dopušteno da leti u Rijad, sve dok se sastanak nije završio. To pokazuje nedostatak ozbiljnosti za suočavanje sa krizom. Politički sporovi prevladavaju nad potrebama naših naroda. Mentalitet blokade je jači.

S obzirom na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. koje će se održati u Kataru, Katar je više puta obećao ukidanje „kafale“ (sistema koji veže strane radnike u Zalivu sa njihovim poslodavcima), ali uprkos napretku, opoziv ovog sistema još uvek nije sproveden ...

Postigli smo veliki napredak u oblasti zaštite prava radnika i u potpunosti ćemo ukinuti sistem „kafale“. Radnici više ne moraju da dobiju izlaznu vizu za putovanje, ali potvrda o odobrenju je dalje potrebna i bez ovog dokumenta strani radnici ne mogu slobodno menjati posao... Strani radnici koji žele da promene posao i koje poslodavac nezakonito odbije, mogu se žaliti u Kancelariji za podnošenje zahteva za rad. Uskoro bi trebalo da se ukine potvrda o odobrenju i biće uvedena minimalna zarada.

Kakve pouke možemo izvući iz fijaska Halifa Haftara, odmetničkog libijskog komandanta, koji je upravo izgubio bitku kod Tripolija protiv snaga Vlade nacionalnog pomirenja Fajeza Saradža?

Mi, još od sporazuma u Širatu iz 2015. godine, govorimo da sukob u Libiji mora biti rešen političkim procesom, a ne državnim udarima i vojnom agresijom. Haftar je oduvek preferirao nasilje. Politički proces ga zanima tek kad izgubi bitku, a onda se opet vraća nasilju.

Ako se može izvući neka pouka, to je da se međunarodna zajednica mora pridržavati političkog procesa, u okviru međunarodnog prava i rezolucija UN-a. To bi spasilo mnoge libijske živote i spasilo značajne resurse zemlje.

Premijer Benjamin Netanijahu može da najavi aneksiju dela Zapadne obale u julu. Ovaj projekat je gotovo jednoglasno kritikovan. Ali ne postoji dogovor o tome kako reagovati. Šta preporučujete?

Mi odbacujemo ovu inicijativu, koja predstavlja poslednji udar na mirovni proces. Aneksija ovih teritorija sahraniće svaku mogućnost rešavanja sukoba u budućnosti. Bezbednosne, ekonomske i socijalne implikacije biće katastrofalne za ceo region.

Mnoge države dele ovaj stav, ali realnost je da mi ne vidimo sporazum među međunarodnom zajednicom o tome kako da primenimo ovu poziciju. To je nešto staro koliko i izraelska okupacija.

Katar je pozdravio potpisivanje istorijskog mirovnog sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i avganistanskih talibana u februaru. Od tada se u zemlji dogodilo nekoliko napada. Šta se može učiniti da se očuva ovaj sporazum koji je, čini se, na ivici kolapsa?

Nema kolapsa. Ovaj sporazum se oduvek doživljavao kao prvi korak. Pravi mir će doći tek kada vlada u Kabulu s jedne strane i talibani s druge strane počnu da razgovaraju međusobno.

Nadamo se da će ovaj međuavganistanski dijalog početi uskoro.

(Telegraf.rs)