Trampov potez koji će "ogoliti" Baltik: Rusija, da hoće, može da ga okupira za manje od 60 sati

Dok traje haos u SAD povodom smrti Afroamerikanca Džordža Flojda, predsednik Donald Tramp je potpisao plan za smanjenje ukupnog broja vojnika stacioniranih u Nemačkoj sa 34.500 na ne više od 25.000. Ovaj plan američkog predsednika mnogi smatraju potezom koji će oslabiti NATO, ali i same Sjedinjene Američke Države.

Takođe, kako piše Forbs, ovaj američki potez preokrenuo je napore Pentagona da ojača svoju sposobnost za odbranu od potencijalnog ruskog napada.

Donald Tramp je samo četiri dana nakon što se telefonom čuo sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom doneo odluku o smanjenju snaga u Nemačkoj.

Analitičari očekuju da bi bilo kakva potencijalna ruska invazija ciljala istočni bok NATO, gde su savezničke trupe "najtanje" na tlu. Baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija posebno su ranjive.

Forbs navodi da nije jasno da li će Tramp istrajati u ovom planu, kao i da nije poznato koje će to jedinice da budu povučene. Očigledno je, međutim da bi svako smanjivanje snaga SAD u Evropi oslabilo odbranu NATO.

"Njujork tajms" piše da su vojni čelnici SAD bili "zaslepljeni" Trampovim smanjenjima.

Vojska je decenija odražavala teške snage u Evropi kako bi se odbranila od Sovjetskog Saveza i kasnije Rusije. Nivoi snaga naglo su se smanjili nakon završetka Hladnog rata, ali već 2012. godine vojska je imala četiri brigade u Evropi, od kojih su dve imale tenkove.

Administracija Baraka Obame sklonila je dve tenkovske brigade sa sedištem u Evropi usled sukoba zbog budžeta 2011. godine, a vojske koje su trajno u Evropi smanjene su sa 40.000 trupa 2011. na oko 25.000 2014. godine.

Nakon smanjenja tokom Obamine ere, vojni puk sa 300 oklopnih vozila je jedina mehanizovana američka sila koja je trajno u Evropi. Vojska 173. brigade za vazduhoplovstvo takođe je bazirana na kontinentu.

Kada su 2014. godine počeli sukobi u Ukrajini, Pentagon se kao odgovor na to borio da vrati svoju borbenu snagu u Evropi. Obamina administracija odredila je milijarde dolara za privremena raspoređivanja u Evropi pod okriljem Evropske inicijative za pomirenje.

Tako je vojska počela da se vraća u Evropu sa dva bataljona sa 18 raketnih bacača, navodi Forbs.

Međutim, čak ni nakon povećanja 2014. godine, američke i NATO snage u Evropi ne bi bile u stanju da pobede iznenadni ruski napad na Baltičke države, navodi analitički centar RAND.

Koliko Rusija ima vojske?

Rusija drži oko 760 tenkova i 25 bataljona u blizini baltičkih zemalja. Zemlje NATO zajedno održavaju 15 bataljona sa oko 130 tenkova u istoj regiji, a oko 90 njih su američki M-1 u privremenoj rotaciji.

Po scenariju koji je RAND predstavio 2016. godine, ruska vojska je brzo prekoračila naoružane NATO snage. Zapadna alijanska raspoređuje helikoptere i vazdušno-mobilne trupe da se suprotstave ruskom napretku, ali NATO tenkovi presporo stižu.

- Ono što ne može da stigne na vreme jesu oklopne snage koje su potrebne da se pod jednakim uslovima suprotstave ruskoj strani - naveo je RAND.

Uprkos prednosti NATO iz vazduha, alijansa ne bi mogla da zaustavi rusko naoružanje.

- Kroz više igara koristeći širok spektar ekspertskih učesnika koji se igraju obe strane, najduže što je potrebno ruskim snagama da dođu do oboda Talina i Rige je 60 sati - navodi RAND.

- Ovakav brzi poraz bi ostavio NATO sa ograničenim brojem opcija i sve su loše - zaključuje ovaj centar.

To znači da bi Rusija ponovo uzela u posed države koje su nekad bile pod vlašću Moskve.

Procenjuje se da bi, kako bi efikasno odbranili baltičke zemlje, NATO trebalo da poveća odbrambene snage u regionu sa 15 bataljona na oko 30 i osigura na te dodatne jedinice poseduju tešku opremu koja bi mogla da izađe u susret ruskim tenkovima u borbi.

Ipak, pod Trampovom upravom, čini se da će američka vojska smanjiti svoje prisustvo, a onda će istočne članice NATO da budu ugroženije.

- Kako američka vojska u Evropi slabi, Rusiji možda neće trebati ni 60 sati da okupira Baltik. To bi se verovatno dogodilo mnogo brže - zaključuje se u tekstu.

Berlin nije obavešten

Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer ocenila je da bi planovi američkog predsednika Donalda Trampa da povuče više od četvrtine američkih vojnika iz Nemačke mogli da oslabe ne samo NATO savez već i sam SAD. Ona je dodala da Berlin nije obavešten o tom potezu.

Američka ambasada u Berlinu odbila je da da komentar, a Pentagon nije potvrdio izveštaje, preneo je AP.

Ukoliko SAD sprovede to u delo, nemačka ministarka odbrane sugeriše da će taj potez naneti više štete NATO-u u celini nego samoj odbrani Nemačke.

- Činjenica je da prisustvo američkih vojnika u Nemačkoj služi bezbednosti celog NATO saveza, uključujući bezbednost Amerike. To je osnova na kojoj radimo zajedno - rekla je ona.

(N. Z.)