Šta je "duboka država" i ko su ljudi iz senke koji upravljaju svetom bez obzira na vlast

Foto-kolaž: Tanjug/AP, Pixabay

Proteklih nedelja i meseci puno se govori o nekakvoj "dubokoj državi" usled protesta širom SAD koji su usledili kao odgovor na smrt Afroamerikanca Džordža Flojda. Ovaj termin, na engleskom "deep state" početkom juna ponovo je upotrebio i američki predsednik Donald Tramp, govoreći kako se sve vreme bori protiv "duboke države" koju, kako je istakao, čini grupa veoma zlobnih ljudi, veoma štetnih po Ameriku.

Preporučujemo

Ovaj izraz uopšte nije nov i odnosi se na zaveru vlada u senci da diskredituju političare koji odbijaju da igraju prema njihovim pravilima.

Termin koji inače potiče iz turske političke prakse i označava čvrstu spregu vrhova vojske, bezbedonosnih agencija, sudstva i organizovanog kriminala, odnosno svojevrsnu tajnu vladu u zemlji, u novije vreme najviše se koristi da opiše pokušaje struktura stare američke administracije da stave pod svoju kontrolu predsednika SAD, Donalda Trampa.

Duboka država u mnogo čemu predstavlja ekvivalent "države u državi" (tzv. imperium in imperio), odnosno oznaku za sve pojedince i organizacije čija moć nije institucionalizovana u postojećim državnim organima, ali je toliko jaka da se pomoću nje vrši kontrola nad najvažnijim polugama odlučivanja u državi.

Reč je o neformalnoj grupaciji stranih i domaćih nevladinih organizacija i imućnih pojedinaca koja vrši de fakto vlast u zemlji i čijoj volji su podređene skoro sve njene glavne demokratske institucije.

Počeci duboke države u Americi

Ideja o dubokoj državi, kakvu danas znamo, vuče korene iz Vijetnamskog rata. Jasno je zašto je Vijetnam toliko snažno uticao na psihu Amerikanaca i njihovu spremnost da veruju vladi.

Vremenom se ispostavilo da ih je vlada lagala. U nameri da dokažu premoć SAD u svetu, vodili su tajne ratove bez demokratske kontrole. Američki vojni establišment pridao je sebi preveliki značaj.

Foto: AP/Tanjug

U ranoj fazi rata u Vijetnamu, predsednik Dvajt Ajzenhauer bio je veoma zabrinut zbog narastajućeg uticaja vojske i proizvođača oružja u Americi. Oproštajno obraćanje nacije iskoristio je da upozori američki narod na opasan uticaj "vojno-industrijskog kompleksa".

- U većima vlade moramo da se čuvamo neovlašćenog uticaja vojno-industrijskog kompleksa, bilo da je tražen ili ne. Izgledi za premeštanje moći s katastrofalnim posledicama postoje i postojaće u budućnosti - rekao je tada Ajzenhauer.

Prva duboka država

Pojam "duboka država" ima svoje korene u turskoj sintagmi "derin devlet". Ona označava paralelnu mrežu snaga koje povlače poluge vlasti iz senke.

To se ne odnosi samo na zvanični establišment - turska "duboka država" obuhvata i organizovani kriminal, kao i vojne i obaveštajne operativce. Početkom 20. veka, u poslednjim danima Otomanskog carstva, Mladoturci regrutovali su bande organizovanog kriminala da obavljaju prljave poslove umesto njih.

Kasnije se pojam "derin devlet" odnosio na jezgro zagriženih ultranacionalistički i pristalica ideja Mustafe Kemala Ataturka u redovima vlade i vojske.

Počev od 60-tih godina 20. veka, turska duboka država stoji iza niza vojnih pučeva u kojima su svrgavani turski lideri.

Godine 1996, pažnju javnosti privukle su veze između određenih elemenata vlade i organizovanog kriminala, kada je četvoro ljudi koji nije trebalo da budu zajedno u kolima, nastradalo u saobraćajnoj nesreći.

Član parlamenta, bivši zamenik šefa policije u Istanbulu, ultranacionalistički nastrojeni plaćeni ubica i narkomafijaš i njegova devojka nađeni su u olupini automobila u Susurluku, na severozapadu Turske.

Ministar unutrašnjih poslova trebalo je da putuje zajedno s njima, ali nije krenuo pošto je obavešten da će se desiti nesreća. Činjenica da su kolima zajedno putovali plaćeni ubica i trgovac drogom i ugledni članovi vlade bila je dovoljan razlog za pokretanje istrage o vezama vlade i organizovanog kriminala.

Posle toga javnost više nije sumnjala da “duboka država” zaista postoji.

Tramp: Borim se protiv "duboke države"

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je početkom juna da se sve vreme bori protiv "duboke države" koju, kako ističe, čini grupa veoma zlobnih ljudi, veoma štetnih po Ameriku.

Tramp je to rekao u intervjuu za Ej-Bi-Si (ABC) odgovarajući na pitanje o zloupotrebama koje su otkrivene u administraciji, ali tek pošto je jedan od njegovih ljudi Ričard Grenel postavljen na mesto vršioca dužnosti šefa Nacionalne obaveštajne službe.

Tramp je rekao da je Grenel sjajan i da je dobro obavljao svoj posao i da misli da će ga dobro obavljati i Džon Retklif koji je pre nekoliko dana postavljen umesto Grenela na tu funkciju. Međutim, Tramp navodi da i dalje ima ljudi koji su deo "duboke države", koji ne rade dobro svoj posao, te da se on protiv njih bori.

Donald Tramp upire prstom u "Duboku državu" Foto: Tanjug/AP

- Pogledajte šta je Ričard Grenel uradio za osam nedelja na poziciji v.d. direktora službi, a ljudi pre njega nisu radili ništa dve i po godine. Trebali su to da razotkriju. Tako da sam vrlo razočaran u određene ljude. Neki ljudi su uradili fenomenalan posao, ali šta ja radim? Borim se sa "dubokim državom". Borim se protiv močvare - rekao je Tramp.

On je kazao da ima mogućnost da slomi "duboku državu".

- To je grupa veoma zlobnih ljudi, veoma štetnih po našu državu. Svi ste vi bili žrtve "duboke države" bilo da ste svesni toga ili ne, maltretirali su vas sve ove godine - rekao je Tramp.

"QAnon", tim ljudi koji radi na tajnom planu

Teorije zavere nisu ništa novo u američkoj politici, a tokom pandemije korona virusa videli smo da su one najopasnije u krizama. Jedna od njih, "QAnon" - Kenon teorija, dospela je u središte pažnje posle širenja filma "Plandemic" u kojem se koronavirus predstavlja kao zavera tajnih elita koje žele da pokore svet, a QAnon zajednica doprinela je širenju teorija i lažnih informacija iz filma.

Od njih je potekao "Picagejt", teorija koja je pik popularnosti dostigla pred američke izbore 2016. godine i zasnivala se na verovanju da Hilari Klinton u podrumu neke picerije drži decu kojom trguje kao seksualnim robovima.

U poslednje vreme, dok mediji pišu o novom virusu, u QAnon zajednici pojavile su se nove ideje: da koronavirus uopšte ne postoji, da ga je stvorila "duboka država", da je masovna histerija zbog pandemije deo zavere da se Tramp sabotira u trci za drugi mandat i da medijske elite izmišljaju podatke o broju žrtava.

FBI je prošle godine klasifikovao QAnon u internom dokumentu kao domaću pretnju kada je u Kaliforniji uhapšen muškarac sa zalihama materijala za pravljenje bombi. Prema podacima saveznog biroa, planirao je da izvrši napad u Ilinoisu da bi "Amerikancima probudio svest o "Picagejtu" i Novom svetskom poretku".

Poklonici QAnona su na internetu ozloglašeni kao oni koji nemaju mnogo milosti prema skepticima i podstiču na fizičko nasilje.

QAnon je izveden iz imena korisnika Q na sajtu 4chan, poznatom po grotesknim mimovima, uznemirujućim fotografijama i brutalnoj kulturi ponižavanja. Ima sve veći broj pristalica.

Nije moguće utvrditi tačan broj ljudi koji veruju u QAnon, ali je izvesno da ih je sve više. Prema istraživanju koje je sporvela jedna neprofitna organizacija, najmanje 35 odsto bivših kandidata za Kongres SAD je prihvatilo QAnon.

QAnon (Kanon) je krajnje desničarska, apokaliptična teorija zavere prema kojoj "Tramp vodi tajnu ofanzivu" protiv "duboke države" koju čine "neprijatelji" i "Demokrate koje se klanjaju Sotoni" i otimaju decu.

Aleks Fridfeld, istražitelj Centra za ekstremizam Lige protiv klevete, rekao je za AP da su karantinski uslovi pogodni za teorije zavere jer njihovi tvorci – uplašeni ljudi, usamljeni i zatvoreni po kućama, imaju obilje vremena koje provode na internetu tragajući za objašnjenjem šta se dešava.

(Telegraf.rs)