Od nošenja oružja do klečanja: Šta policajci smeju u Americi, a šta u ostatku sveta?

Klečanje na vratu koje je američki policajac primenio prilikom hapšenja Afroamerikanca Džordža Flojda zabranjeno je u većini Evrope. Naoružana policija - kao ona koja je upucala Breonu Tejlor u njenom apartmanu u Kentakiju prošlog meseca - nije deo rutinske primene zakona u mestima kao što su Island ili Norveška. Policajac iz Minesote koji je zaustavio automobil Filanda Kastilja i upucao ga 2016. godine prekršio bi stroge protokole Finske o upotrebi smrtonosne sile.

U mestima kao što su Brazil, Egipat, Kenija i odnedavno Hongkong optužbe za policijsko nasilje su česte i grupe za ljudska prava ih često smatraju manje odgovornima nego u SAD.

Međutim, u drugim zemljama, uključujući i mnoge u Evropi, policijska praksa koja je izazvala bes u SAD i u velikom delu sveta su ili zabranjene ili strožije regulisane, prenosi Independent.

Gde policija ne nosi oružje?

Prosečni policajci u Norveškoj, Britaniji, Novom Zelandu, Islandu i Irskoj i u nekim drugim nacijama nisu naoružani. Mnoge od ovih zemalja su imale značajne slučajeve navodne brutalnosti policije. Ali u celini, čini se da odsustvo vatrenog oružja smanjuje nivo napetosti između oficira i civila, tvrde protivnici oružanih snaga.

Ovaj pristup deluje i kod najmanje jedne nacije sa relativno visokom stopom posedovanja oružja po evropskim standardima - Islandu.

Prema podacima u proseku postoji preko 30 oružja na 100 civila na Islandu 2017. godine, u poređenju sa pet oružja na 100 stanovnika u Britaniji.

SAD su imale 120,5 oružja na 100 stanovnika u 2017. godini.

I pored toga, policija na Islandu ne nosi oružje tokom rutinske kontrole.

Stopa kriminala na Islandu daleko je niža od američke, a to je slučaj i sa nejednakošću i siromaštvom. U Britaniji i Irskoj - sa značajno višim stopama kriminala od Islanda - otpor opremanju policajaca vatrenim oružjem istorijski je potekao iz unutrašnjih snaga policije.

Nakon što je napadač u martu 2019. u napadima na dve džamije na Novom Zelandu ubio 51 osobu, zemlja je delimično odustala od svog pristupa da samo odabrani broj visokih oficira nosi oružje.

Norveška se suočila sa sličnim pristupom naoružavanja i razoružavanja policijskih službenika nakon što je Anders Brejvik ubio 77 ljudi 2011. godine. Tokom 2014. policajci su češće počeli da nose oružje zbog straha od drugog napada, međutim, oko godinu dana kasnije, kada je došlo do pada nivoa opasnosti, policija je ponovo razoružana.

Kada policajac može da ispali metak ili da puca da ubije?

Dok policija sme da bude naoružana u većini evropskih zemalja, nisu ni blizu američkom nivou ubistava.

Stručnjaci su otkrili da su policijske pucnjave u SAD u 2014. godini bile 18 puta smrtnosnosnije nego u Danskoj i 100 puta smrtnosnije nego u Finskoj.

Američki policajci su puno više naoružani nego Evropljani.

To je jedan od faktora koji može da dovede do eskalacije i upotrebe smrtonosne sile.

Drugi faktor je pravni okvir. Evropska konvencija o ljudskim pravima dozvoljava policija da koristi smrtnosnu silu samo kada je to "apsolutno neophodno". Sa druge strane, policiji u SAD je dozvoljeno da je upotrebe ukoliko imaju "razumno verovanje" da su njihovi životi u opasnosti.

Zemlje Evropske unije postavljaju sopstvene propise u okviru komisije. Neke zemlje imaju stroža pravila od drugih. Na primer, u Finskoj se očekuje da će policajac tražiti odobrenje nadređenog pre upotrebe smrtonosne sile. U Španiji policajac prvo mora da ispali metak upozorenja i puca u ne vitalni deo tela pre nego što može da puca da bi ubio.

Kakva su pravila u vezi sa klečanjem na vratu?

Što se tiče policije u Mineapolisu, "držanje vrata" ili "karotidna suzdržanost" treba da se koristi samo kada policajac strahuje za svoj život.

U većini Evrope policajcima je zabranjeno da koriste ovu metodu. Nemačka dozvoljava policijskim službenicima da samo nakratko koriste ovu verziju, u kojoj se privremeno vrši pritisak na glavu (a ne na vrat) kako bi nekoga pokorili. Belgija zabranjuje policiji da se čak i privremeno nasloni na osumnjičenog, navodi AP.

Jedan izuzetak je Francuska, kada su policajci 28. maja koristili ovu metodu kako bi uhapsili Afroamerikanca. Policija u Hongkongu istražuje slučaj u kojem je muškarac umro nakon što mu je policajac držao glavu na zemlji tokom hapšenja.

Koliko traje obuka policajaca u SAD u odnosu na Evropu?

Obuka policijskog službenika u SAD traje u proseku 19 meseci pre nego što mu daju posao. U većini Evrope, obuka traje tri godine.

Klečanje na vratu koje je korišćeno prilikom smrti Afroamerikanca Džordža Flojda je zabranjeno u većini Evrope.

Prema rečima stručnjaka, obuka je mnogo duži proces u zemljama sa nacionalnom policijom. jer nacionalne standarde možete nametnuti mnogo lakše, i mnogo lakše ih primeniti.

(A. M.)