Sahrane na svakih 10 minuta, lekari psuju Bolsonara, kolege im umiru: Sav horor korone u Brazilu

U najvećem gradu u Brazilu koji je najgore pogođen korona virusom, epidemija još nije dostigla svoj pik, a zdravstveni sistem je uveliko urušen. I dok se lekari bore danonoćno da sačuvaju živote, predsednik Žair Bolsonaro je više fokusiran na "drugog pacijenta" - ekonomiju države.

Brazil je ove nedelje dostigao neslavno 2. mesto na svetskoj listi po broju zaraženih. Odmah su iza SAD, sa više od 340.000 slučajeva korona virusa i više od 20.000 mrtvih. Ali, Bolsonaro, koji je neumorno tvrdi da je korona tek "običan grip", insistira na tome da se država ponovo pokrene iako mnogi guverneri i gradonačelnici uvode pojačane mere kako bi sprečili širenje zaraze, prenosi CNN.

U Sao Paolu, na jedinici intenzivne nege jedne od najvećih bolnica lekari lude kada im neko pomene predsednika i njegove sumanute izjave. "Strašno, nemam reči", govore kroz zube dok jure da spasu život pacijenata.

- To nije grip. Ovo je nešto stravično, nešto sa čim se prvi put u životu suoačavamo - kaže dr Žak Stajnbok.

Upitan da li se plaši za svoj život, u dahu odgovara: "Da!"

Razlozi za to su više nego očigledni. Na odeljenju intenzivne nege vlada sablasna tišina. Korona virus ubija iza svake zavese... I dok političari glasno iznose svoja mišljenja, koja su često nesuvisla, ovde se ogleda sav horor pandemije koja je zadesila svet.

Tišinu prekida samo jedan pisak i treptaj crvenog svetla. U sledećem trenutku doktor uleće iza paravana i samo se vidi kako mu se ramena podižu i spuštaju, dok grčevito pokušava da spasi nečiji život. Reanimacija počinje, pitanje je da li će uspeti.

Borba za život i tragičan kraj

Pacijentkinja ima tek 40 godina, a njena medicinska dokumentacija govori da je šansa za preživljavanje loša. Do kreveta doleće još jedna sestra. Svi ispred zastanu samo na sekund da promene odelo i da se dezinfikuju i odmah uleću unutra. Drugi doktor trči hodnikom, gotovo se sapliće dok menja svoju zaštitnu kecelju.

Ova scena je postala tako redovna. Odeljenje je krcato a očekuje se da će epidemija dostići svoj vrh tek za dve nedelje.

Kraj kreveta žene uskoro je ceo tim lekara. Stisnuti jedno uz drugo, kao tim pokušavaju da je održe u životu. Stavljaju joj tubus i nameštaju u odgovarajući položaj. Masaža srca je jedino što ju je održalo u životu. Doktorka koja potom izlazi sumornog lica zastaje na trenutak u hodniku, samo da dođe sebi. Iznad obrva nakupio joj se znoj. U sobu uleće drugi doktor uz tresku staklenih vrata. Počinje nova borba, koja traje punih 40 minuta... I onda, bez prethodnog upozorenja čuje se stravičan pisak, a na monitoru je ravna linija. Gotovo je. Nema joj spasa.

Ne, ništa mi nismo videli

Korona virus uticao je na svakog od nas i drastično promenio naše živote, ali način na koji korona ubija ostao je sakriven u sobama odeljenja intenzivnih nega, gde zdravstveni radnici vide svu traumu i horor. To je postala njihova svakodnevica.

Čini se da je najgore kada izgube nekog svog. Pre samo nekoliko dana oprostili su se od svoje koleginice, medicinske sestre Mersije Alves, koja je sa njima radila 28 godina. Danas, bore se da spasu život drugog kolege, koji je intubiran. Stigao je rezultat za još jednog, pozitivan je. Korona kosi sve oko njih i pitanje je trenutka kada će i oni sami biti zaraženi.

Bolnice krcate, a nisu još ni u žaru borbe

Bolnice u Sao Paolu su već krcate. Nema više kreveta, nemaju gde sa pacijentima, a lekari padaju od bolesti, jedan po jedan, a nisu još ni zagrebali vrh epidemije. Očekuje se pik u narednim nedeljama.

Ovo je najveći i najbogatiji grad, gde su lokalne vlasti insistirale na blokadi i nošenju maski. Ipak, u gradu je već umrlo više od 6.000 ljudi, a zaraženo je više od 76.000... A ovo bi  trebalo da je najbolje pripremljen grad!

Ipak, bogatstvo a ne zdravlje više brinu Bolsonara, koji je tek nedavno borbu protiv korone počeo da naziva ratom.

- Moramo da budemo hrabri u borbi sa ovim virusom. Da li ljudi umiru? Umiru i žao mi je. Ali mnogo više njih će umreti ako ekonomija još strada zbog uvedenih mera - rekao je Bolsonaro.

U favelama vladaju "njihovi zakoni"

Na drugom kraju grada, u favelama, rasprave nema. Kako su stanovnici svesni da im nema spasa ako se zaraze, favele su same uvele posbenu izolaciju i "zabarikadirali" se od ostatka grada još pre izvesnog vremena. Njihov razlog je jasan - žele samo da prežive.

Renata Alves se smeje kada je upitaju za Bolsonarovu izjavu. Kaže da je nebitna. Ona je u žurbi, njen posao ne može da trpi. Ima važan zadatak, da održi ljude u životu. Kako, tako što je jedna soba puna šivaćih mašina u kojoj se žene uče kako da naprave masku od bilo čega što pronađu. U drugom hangaru sprema se 10.000 obroka, za porodice koje nemaju mogućnost da sebi obezbede bar jedan obrok dnevno.

Renata je volonter i čini sve da pomogne jednom od najugroženijih područja u gradu. U Paraispolisu su ulice toliko uske, a zgrade toliko prenatrpane da nije ni čudo što se zaraza širi kao požar.

Tri simptoma, pa test

Ni Renata sama nije svesna kakva opasnost vreba. Vidi tek delić opasnosti u kraju gde zaraza preti da pokosi 100.000 ljudi. Ona tu ne može mnogo. Uslov je da neko od građana pokaže najmanje tri simptoma da bi mogao da bude testiran na korona virus. A to da li testova ima, zavisi od malobrojnih donatora... Uglavnom mnogi slučajevi prođu nedetektovano.

- Većina njih bude testirano tek kad su u poodmalkoj fazi bolesti - kaže Renata koja se sprema da obiđe Sabrinu, ženu sa astmom koja sa troje male dece živi u premalenom stanu.

Lekari joj tu na licu mesta uzimaju bris i trkom jure dalje, dok im se deca petljaju oko nogu.

- Na terenu se svašta događa. Jednu zaraženu ženu koja je bila izuzetno gojazna prebacili smo u bolnicu tako što ju je osmoro ljudi nosilo. Drugog pacijenta, koji ima Alchajmer nismo mogli odmah da prebacimo. Trebala nam je dozvola porodice. Ona je preživela, on je umro - govori Renata.

Za to vreme, Marija Rosa (53) čeka u svom domu da prođe kritičan period. Veruje da je korona virus dobila na pijaci, iako je nosila i masku i rukavice. Smeštena je u karantin, u svoj mali stan na trećem spratu. Sme jedino da izađe na terasu, koja čak nema ni ogradu.

- Ljudi poput mene su rizični i umiru. Juče nam je preminuo vlasnik apoteke. Mnogi gube živote jer je nekoga briga. Ako je ova izolacija za dobrobit društva, onda moramo da je sprovedemo - uzvikuje Marija.

Građani su napravili i centar za izolaciju od jedne napuštene škole. Spremni su da učine sve, samo da sačuvaju živote stanovnike ovog siromašnog kraja grada.

Grobove kopaju danonoćno

Na drugom delu grada slika koja nimalo ne uliva optimizam. Na brdu iznad saopalova groblje Vila Formosa puno je ožalošćenih, a iskopano je na stotine raka u koje samo trevba da se polože tela. Ovde sahrane jednog čoveka u proseku na svakih deset minuta, dok grobari, nešto malo dalje, gotovo danonoćno kopaju nove rake.

Brazil je imao priliku da se spremi. Gotovo dva meseca su gledali kako korona hara svetom. Međutim, umesto priprema, vlasti su upućivale oprečne poruke... Prave posledice ovoga će se tek videti, kada se podvuče crta.

(I. Nikolić)