Svetski prvak u borbi sa koronom: Graniče se sa Kinom, imaju 97 miliona stanovnika i nijednu žrtvu

Vijetnam, iako ima dugu granicu s Kinom i populaciju od oko 97 miliona ljudi, nema žrtava korona virusa, potvrđeno je tek oko 300 slučajeva. Prošlo je mesec dana od poslednje transmisije virusa, pa su vlasti donele odluku o otvaranju zemlje. Stručnjaci kažu kako je Vijetnam katastrofu izbegao tako što je reagovao na vreme.

Uveli su, naime, vrlo stroge mere koje su, čini se, uspele da spreče širenje virusa. Već početkom januara, iako nisu imali ni jedan potvrđen slučaj COVIDA-19, vijetnamske vlasti poduzele su drastičnu akciju borbe protiv misterioznog virusa koji je u tom trenutku ubio tek dvoje ljudi u Vuhanu.

- Vijetnam je veoma brzo reagovao na ekstreman način, ali mere su bile vrlo razumne - kaže profesor Gaj Tvejts, direktor jedinice za klinička istraživanja Oksford u Ho Ši Minu, koji je sarađivao s vladom na području suzbijanja zaraznih bolesti.

Tako su uvedene zabrane putovanja, strog nadzor stanja i zatvorena je granica s Kinom koju su građani mogli da pređu samo uz intenzivne provere na graničnim prelazima. Škole su odmah zatvorene, da bi bile otvorene sredinom maja, piše BBC.

Imaju "bogato iskustvo" sa epidemijama

Tvejts objašnjava kako je Vijetnam zemlja koja ima veliko iskustvo sa zaraznim bolestima, još od pojave SARS-a 2003., do ptičjeg gripa 2010., kao i sporadičnim epidemijama boginja i denga groznice koju prenose komarci.  Zbog svog lošeg iskustva sa zarazama, tamošnje vlasti, objašnjava Tvejts, s epidemijama nose verovatno i bolje od bogatijih zemalja.

Jedna od mera koje su odmah uvedene jeste da je svako ko ulazi u zemlju bio poslat u dvonedeljni karantin, kao i svako ko je imao bilo kakav kontakt s ijednom zaraženom osobom. Uslovi u karantinu nisu bili bajni - jedna žena iz Australije je posvedočila da je morala da spava u sobi u kojoj je bio samo dušek, bez jastuka i pokrivača, kao i samo jedan mali ventilator u vreloj prostoriji.

Uvedena su i masovna testiranja svih koji su "završili" u karantinu, a Tvejts smatra da se za oko 40 odsto slučajeva ne bi znalo bez tog poteza. Reč je o bolesnicima koji su testirani iako nemaju nikakvih simptoma, a ispostavilo se da su pozitivni na Sars-CoV-2.

- Kada imate toliko asimptomatskih pacijenata, kontrola je jedina stvar koju treba da radite. Da Vijetnam nije zatvorio te ljude oni bi nekontrolirano šetali i nosili virus - objašnjava Tvjets.

Nikad nisu bili u potpunoj blokadi

Vijetnamske vlasti nikad nisu uvele potpunu blokadu zemlje, ali su brzo reagovale na pojave žarišta. U gradu Son Loi severno od Hanoija, više od deset hiljada ljudi sasvim je odsečeno od ostatka zemlje nakon izbijanja zaraze, a slično se nedugo kasnije dogodilo i 11.000 stanovnika naselja Ha Loi. Niko nije smeo da uđe niti izađe iz tih naselja sve dok najmanje dva nedelje nema nijednog potvrđenog slučaja.

Iako je u Vijetnamu na snazi jednopartijski režim, vlasti su vrlo dobro komunicirale sa narodom u vreme krize. Svima su slate redovne SMS poruke s najnovijim informacijama oko uvedenih mera, i saveti kako da se građanstvo zaštititi od koronavirusa. Propaganda je, smatraju stručnjaci, naciju na neki način uvela u "ratno stanje", zbog čega je u društvu nastao snažan osećaj borbe protiv zajedničkog neprijatelja.

Podaci o koronavirusu u Vijetnamu stoga su iznenađujuće malene brojke zaraženih, toliko da su neki posumnjali u njihovu istinitost, ali stručnjaci tvrde kako nema razloga sumnjati u njih.

- Možda nismo zabeležili apsolutno svaki slučaj, ali zataškavanja aposlutno nije bilo, u to sam sasvim uveren - kaže Tvejts.

Slučaj Vijetnama, čija se ekonomija oporavlja a društvo vraća u normalu, pokazuje kako su restriktivne mere prevencije najbolji način za otklanjanje problema u korenu, zaključuje BBC.

(Telegraf.rs)