Kako će se sve završiti? Korona virus menja Evropu i to na opasan način

I dalje smo na početku Covid-19 priče i suviše je rano prognozirati kakav će uticaj na svet imati pandemija. Međutim, već sada mogu se prepoznati šest negativnih trendova za Evropu. Svi su se oni pojavili pre napada korona virusa, ali sada se ubrzavaju. Na različite načine mogu da pomognu uzroku anti-EU populista: veća ekonomska autarkija (samodovoljnost), jače granice i više neprijateljstva prema zelenoj politici, prenosi Gardijan.

Deglobalizacija

Korona virus je dao dodatnu municiju onima koji se zalažu za veću nacionalnu ili evropsku samodovoljnost. Dugo pre dolaska virusa, bilo je razgovora o "deglobalizaciji" i "preusmeravanju" lanaca snabdevanja. To je delom proizašlo iz politike: protekcionistička politika Donalda Trampa pretila je međunarodnim lancima snabdevanja, kao i nastojanje Velike Britanije za tvrdim Bregzitom.

Ekonomija je takođe važna: razlike u platama između ekonomija u nastajanju, poput Kine i bogatih zemalja, sužavaju se.

Sada je zabrinutost oko sigurnosti snabdevanja lekovima, medicinskom opremom, pa čak i ključnim komponentama za autoindustriju, zajedno sa većom sumnjom u kineske kompanije, pojačala slučaj veće nacionalne ili evropske autonomije lanaca snabdevanja.

Politika nacije

Nacionalne prestonice dobijaju sve veću prednost u odnosu na institucije EU. Decenijama su ove institucije sve više gubile na zemljama članicama, koje zameraju na ovlašćenjima koje je Brisel akumulirao.

Ključne prestonice potvrđuju svoj autoritet u teškim vremenima. Učinile su to pre deceniju tokom finansijske krize i krize evrozone, kada su morale da obezbede novac za spasavanje.

Sada to moraju da urade ponovo. Evropska komisija bori se da održi 27 članica zajedno i da koordiniše njihove odgovore na Covid-19 - ne samo zato što većina ključnih ovlašćenja u zdravstvu, fiskalnoj politici i granicama leži na nacionalnom nivou, već i zato što mnogi ljudi gledaju na državne lidere da ih vode kroz poteškoće.

Čvršće granice

EU jača spoljnu granicu Šengenske zone od 2015. godine, kada je broj ljudi koji traže utočište u Evropi prvi put porastao u značajnom broju. Neke vlade su takođe uvele provere granica unutar šengenskog prostora.

Zdravstvena kriza povećala je sumnju prema strancima i u martu su zemlje šengenskog prostora EU zatvorile svoju spoljnu granicu za sve neesencijalne putnike.

U jednom trenutku vlade imati virus u velikoj meri pod kontrolom, ali tada će biti veoma oprezne u ublažavanju šengenske granice. Posetioci iz delova sveta u kojima bolest još uvek postoji neće biti dobrodošli. Mnogi političari žele da otežaju život ilegalnim migrantima što je više moguće.

Zelena politika

Pandemija će verovatno ojačati protivljenje politikama koje su osmišljene da ublaže klimatsku krizu i da nam život učine "zelenijim". Pre nego što je virus stigao, populisti kao što su švedske demokrate, Alternativa za Nemačku (AFD), Najdžel Faraž u UK i žuti prsluci u Francuskoj koristili su neprijateljstvo prema zelenim politikama kao sredstvo povećanja podrške. Mnogi glasači čiji su životni standardi dramatično opali, neće želeti da se odreknu radnih mesta i prihoda od mera namenjenih rešavanju klimatskih nepogoda. Evropski lideri insistiraju na tome da su njihovi planovi za suzbijanje emisija ugljenika sveti. Ali kako recesija jača, postaće jači i pritisci na njih da smanje svoj zeleni plan.

Tenzije istok-zapad

Podela na istok-zapad ostavila je Mađarsku, Poljsku i ponekad druge centralnoevropske države u suprotnosti s ostatkom EU. Sukobili su se oko raspodele ilegalnih imigranata, a neke istočne zemlje su odbile da ih uopšte i prihvate; ciljeva za smanjenje emisije ugljenika; vladavina zakona, dok Poljska i Mađarska ne poštuju nezavisnost sudstva i pluralizam medija.

Korona virus je proširio jaz. Centralni Evropljani strahuju da će izgubiti novac iz budžeta EU zbog južnih zemalja koje je virus najviše pogodio. U međuvremenu, mađarski premijer Viktor Orban iskoristio je pandemiju kao opravdanje za uvođenje vladavine dekretom, pojačavajući bojazan da će stvoriti de facto diktaturu.

Tenzije sever-jug

Virus proširuje pukotinu sever-jug koja je nastala u krizi evrozone pre 10 godina. Nemačka, Holandija i njihovi severni saveznici nisu želeli da daju značajnu pomoć južnim zemljama u nevolji.

Sada je koronavirus asimetrično pogodio EU. Južne zemlje, posebno Italija i Španija, pretrpele su više smrti od koronavirusa nego većina drugih, započele su krizu sa višim nivoima duga i zavisile od industrija kao što je turizam koji su veoma pogođeni. Oni žele solidarnost sa severa, u idealnom slučaju u obliku neke vrste "evroobveznica": EU kao celina bi pozajmljivala novac, a zatim podelila donacije najteže pogođenim zemljama.

Lideri EU složili su se da osnuju fond za oporavak za pomoć regionima koji su najteže pogođeni. No, čini se da će to verovatno više biti krediti, nego donacije, jer se severne vlade i dalje protive velikim transferima na jug - iako južnjaci već imaju prekomerni nivo duga.

Nijedna od ovih promena nije dobrodošla. Ako Evropa predugo uđe u samodovoljnost, to će umanjiti prednosti koje trgovina donosi na svim kontinentima. Zatvaranje granica unutar Šengenske zone ili na njenim granicama, kada Covid-19 bude pod kontrolom, postiglo bi vrlo malo.

A kad se EU suoči s transnacionalnim izazovima poput ekonomske depresije, pandemije ili klimatskih promena, biće joj potrebne jake centralne institucije.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(Telegraf.rs)