5 velikih kriza u svetu: Od klime do nuklearnog oružja, problemi "zaboravljeni" zbog korone

Foto: Tanjug/AP, Guliver/Chris McGrath/Getty Images, Pixabay

Sasvim razumljivo, pandemija korona virusa okupira pažnju celog sveta već mesecima. Problem je globalan, smrtonosan i još mu se ne nazire kraj. Baš zbog njega su onda neki međunarodni problemi stavljeni sa strane, a dok se pandemija okonča, možda će biti kasno rešiti i ove ostale krize.

Preporučujemo

Kako navodi BBC, u svetu trenutno ima još najmanje pet kriza, od obnovljene trke za nuklearnim naoružanjem do klimatskih promena.

Trka za nuklearnim oružjem

Novi sporazum o strateškom smanjenju naoružanja, ili "Novi start" koji ograničava nuklearne arsenale dugog dometa kojima SAD i Rusija prete jedna drugoj, ističe početkom februara sledeće godine. Ako sile žele da ga obnove, imaju malo vremena za to, a ovo je poslednji od velikih sporazuma o kontroli naoružanja nasleđenih iz vremena Hladnog rata koji i danas živi.

Bez toga, postoje opravdani strahovi da bi odustvo ograničenja i nedostatak transparentnosti moglo da rezultira novom trkom u nuklearnom naoružanju.

Čini se da je Rusija voljna da obnovi sporazum, što bi u proceduralnom smislu bilo jednostavno. Ipak, deluje da je administracija Donalda Tramp odlučna da odustane od ugovora ukoliko se on ne proširi kako bi se uključila i Kina. Peking nema interesovanja za priduživanje, a sada je prekasno za izradu sveobuhvatnog novog dokumenta.

Foto: Tanjug/AP

Povećane tenzije sa Iranom

Spor oko povlačenja SAD iz sporazuma JCPOA koji traži ograničavanje iranske nuklearne aktivnosti mogao bi da se pogorša.

Trenutno postoji opsežni embargo UN koji sprečava države da prodaju razne vrste naprednog naoružanja Teheranu. Ipak, prema rezoluciji UN, kojom je podržao nuklearni sporazum, ovaj embargo na oružje trebalo bi da istekne 18. oktobra ove godine.

Iranski predsednik Hasan Rohani već je upozorio da ako SAD uspe u svojoj želji za obnavljanjem embarga nastupiće "teške posledice".

Međutim, male su šanse da će Rusija pristati na prošireni embargo na oružje. U tom slučaju, Tramp želi da se Evropljani pozivaju na mehanizam nuklearnog sporazuma koji obnavlja mnogo šire ekonomske sankcije protiv Irana.

SAD su se povukle iz JCPOA i od tada pokušavaju da pojačaju pritisak na Teheran. Iran jeste prekršio mnoge uslove sporazuma, ali on nije otišao u nepovrat.

Foto: Tanjug/AP

Izrael govori o aneksiji Zapadne obale

Izraelska serijska izborna kampanja došla je do kraja nakon što je premijer Benjamin Netanijahu zadržao svoju funkciju, bar na period, nakon dogovora o podeli vlasti sa jednom od glavnih opozicionih partija.

Uprkos predmetima koji se vode protiv njega, Netanijahu predlaže kontroverzni nacionalistički plan koji uključuje želju za aneksijom područja Zapadne obale okupirane od strane Izraela, čime bi taj deo postao i stalni deo Izraela.

Ovo bi verovatno jednom zauvek okončalo šanse za rešenje "dve države", koja je bila nada za mnoge koji žele da vide trajni mir između Iraela i Palestinaca.

Netanijahu je ojačan odlukama predsednika Trampa da podrži izraelsku aneksiju Golanske visorvani i premeštanjem američke ambasade u Jerusalim. Trenutno stanje SAD je dvosmisleno, s nagoveštajima da će svoju podršku aneksiji u oblastima Zapadne obale usloviti izraelskim pregovorima o palestinskoj državi.

Foto: Tanjug/AP

Bregzit: Još nije kraj

Reč koju su mnogi od nas već skoro zaboravili - Bregzit. Međitim, sat otkucava, a period tranzicije nakon što je Velika Britanija izašla iz Evropske unije ističe 31. decembra.

Pregovori o budućem odnosu započeli su preliminarno, ali nema naznaka da vlada Borisa Džonsona razmišlja o odlaganju ili produđenju prelazne faze.

Pandemija je promenila celokupan kontekst Bregzita, a u Britaniji je malo apetita za oživljavanjem stare rasprave.

Foto: Tanjug/AP Photo/Alastair Grant

Klimatske promene

Globalni odgovor na pandemiju je zaista test za to koliki je kapacitet međunarodne zajednice kada je reč o velikim i svetskim problemima, odnosno kada se radi o onom najkopleksnijem - klimatskim promenama.

Kada je reč o saradnji, iskustvo sa Kovidom-19 je dalo neke oprečne rezultate, a tenzije koje će postojati u svetu posle pandemije znatno će zakomlikovati stvari.

Konferencija UN o klimi koja je trebalo da bude održana u novembru u Glazgovu odložena je za sledeću godinu.

(N. Z.)