Dileri napravili novu rutu: Ova luka postala je "bela kraljica" trgovine drogom za Evropu

Foto: Profimedia/AFP

Kao strateška luka, Dakar je postao pravo regionalno transportno čvorište za ekonomiju Senegala. I dileri droge takođe žele da iskoriste luku za izvoz droge u Evropu, uprkos brojnim rizicima.

Preporučujemo

Od januara do aprila 2020. godine mornarica i carina Senegala zaplenili su šest tona hašiša i 120 kilograma kokaina tokom racije na moru i u luci Dakar. Impresivne racije izvedene su i u 2019. godini, a kao rezultat šest velikih operacija, zaplenjeno je najmanje 2.079 kilograma kokaina.

Muhamadu Kejn iz programa Pojačane reakcije Afrike na transnacionalni organizovani kriminal (ENACT) kaže da je "u proteklih nekoliko godina, Dakar bio relativno udaljen, ali sada su ga kriminalne mreže pretvorile u novo subregionalno čvorište za trgovinu kokainom", prenosi Sputnjik.

Pored geostrateške lokacije, Dakar ima treću najveću luku u zapadnoj Africi posle Lagosa i Abidžana. Jedrenjaci i brodovi sa kontejnerima često se zaustavljaju na putu ka Evropi i Americi.

Povećani napadi na luku zbunjuju, s obzirom na to da su senegalske carinske službe prilično efikasne u borbi protiv trgovine drogom.

Međutim, prema Kejnu, postoji logično objašnjenje.

- U 2017. godini globalna proizvodnja kokaina oborila je rekord dostigavši 2.000 tona. Narko-karteli morali su da prodaju drogu koju su napravili. Odlučili su da je izvezu u dve najvažnije oblasti za njihov biznis, Evropu i Severnu Ameriku. To je bilo neophodno, iako su znali da sva njihova roba neće bezbedno stići do mušterija - rekao je on.

U leto 2019. godine komesar Čeika Kejta govorio je senegalskim novinama Emedia o strategiji narko-kartela.

- Narko dileri su pametni. Obavljaju nekoliko pošiljki odjednom. Kad žele da isporuče 10 tona kokaina, isporučuju 100 tona. Tako imaju garanciju da će bar neka pošiljka stići do određene destinacije pre nego što ih vlasti uhvate - objasnio je Kejta.

Nekad na ove rute nisu ni pomišljali

Prema njegovim rečima, pragmatizam i fleksibilnost su neki od kvaliteta dilera koji im omogućavaju da se prilagode različitim situacijama i postignu svoje ciljeve.

- Pored tradicionalnih ruta trgovine drogom, odlučili su da otvore nove rute, na primer, kroz relativno dobro upravljanu luku Dakar. Prošle godine, čak i kroz luku Bandžul, narko-bosevi su prevezli puno kokaina, iako pre toga nisu ni pomišljali na takav put - dodao je.

Postajući subregionalno transportno središte, čini se da glavni grad Senegala služi kao početna tačka trgovine drogom. Iz Dakara, trgovci drogom šalju robu u različitim pravcima. U februaru 2019. policija Gvineje Bisao presrela je kamion sa znakom Senegala, sa 800 kilograma kokaina u vrednosti od oko 98 miliona evra.

- Gotovo da nema subregionalne zemlje koja nema ilegalnu trgovinu drogom. No, obalske države su omiljena meta kartela iz Južne Amerike. Još 2016. godine, UN-ova kancelarija za drogu i kriminal (UNODC) nazvala je Senegal, Zelenortska Ostrva i Ganu najvećim centrima za trgovinu kokainom - rekao je Kejn.

Početkom 2019. godine na Zelenortskim Ostrvima zaplenjena je najveća količna kokaina u istoriji zemlje, 9,5 tona. Gvinejski zaliv je takođe bio u središtu akcije: u decembru 2019. godine u luci Kotonu otkriveno je 750 kilograma kokaina. Benin je i dalje omiljeno odredište trgovaca drogom koji isporučuju velike količine sintetičkih droga, poput metamfetamina.

- Afrika nije samo tranzitna tačka trgovine drogom. Nedavne studije pokazuju kako sve više i više droge ostaje u regiji. Nema sumnje da je naša zemlja korisnik kokaina. Kokain je skuplji pa zato samo bogataši koji žive u elitnim naseljima mogu da ga priušte. To delom objašnjava zašto kokain sve više prolazi kroz Dakar - dodao je Kejn.

Ovu teoriju dokazuju stalne krađe kokaina iz serija koje su konfiskovane od strane različitih agencija za kontrolu droge. 80 kilograma od 798 kilograma kokaina koji je carina otkrila u luci Dakar u junu 2019. nestalo je, iako je sva "roba" već bila zapečaćena.

Vlasti zemlje počele su da formiraju odeljenje za borbu protiv ilegalne trgovine drogom, koje bi trebalo da postane efikasnije i manje sklono korupciji. Radiće zajedno sa specijalnim tužilaštvom za borbu protiv droge. Ovakve ogromne promene povezane su sa drugim programima koji se sada sprovode u Zapadnoj Africi i Gvinejskom zalivu.

Naravno, države i međunarodne organizacije čine mnogo kako bi zaustavili ili usporili rast poslovanja sa drogama. Ali čini se da su dileri droge uvek nekoliko koraka ispred.

(A. M.)