"Doktor uzbunjivač" uzburkao Švedsku: "Dobili smo direktivu, starijima dati morfijum, a ne kiseonik"

Printscreen/Youtube/Dr.Whistleblower Jon Tallinger

Švedski lekar Jon Talinger usred pandemije postao je "uzbunjivač" i jedan je od retkih koji se protivi švedskom načinu borbe protiv pandemije korona virusa. Upozorava na direktivu koju su, tvrdi, dobili švedski lekari - starijim osobama zaraženima korona virusom preporučuje se morfijum, a ne kiseonik. Šveđani ipak više veruju svom glavnom epidemiologu.

Preporučujemo

Objavljujući snimke na YouTubeu i Facebooku, upozorava na problem. Pritom se ne ustručava, kaže za HRT, da ismeva i samog sebe.

- Svi vole da gledaju u klovna. Ako ponekad učinite sve da biste se ponašali kao klovn, sigurno ćete imati grupu sledbenika koji će vas pratiti i deliti vaš sadržaj samo radi zabave. A s time dolazi i pažnja - kaže on.

Desetak godina radi kao lekar malom gradu Tranas na jugu Švedske. U privatnoj klinici u kojoj radi uzeo je odmor kako bi se borio protiv švedskog načina borbe protiv pandemije. Supruga ga podržava.

- Sam sa sobom doneo sam utemeljenu odluku, obavestio suprugu i rekao joj da ću raditi nešto gde niko neće mariti šta sam radio pre ovoga. I to joj je bilo u redu. Ako ostanem bez posla sve dok ne umrem, znajući da sam spasio 20.000 ljudi, to je u redu. Otkaz nije tako strašna stvar - nastavlja.

Za starije nema kiseonika?

Njegov cilj - kiseonik za starije. Progovara o direktivi koju su švedski lekari, tvrdi, dobili. Uz individuali pristup, jer svako je slučaj za sebe, umesto kiseonika, upuststvo - dajte im morfijum. Previše morfijuma rezultira smrću - upozorava.

- Nema kiseonika u domovima za starije. Nije bilo pokušaja da se nabavi. Umesto toga rečeno je da nije potreban za stare ljude koji imaju korona virus. Ako dobijete morfijum u velikoj dozi, razlog umiranja je to što on priguši signal koji mozak šalje telu da diše. Dakle, ako ga date nekome i on ne umre, morfijum mu samo smanji nagon za disanjem. Pa ako ga date nekome ko se već guši, manje bi disao, što bi ga dovelo do ruba smrti - objašnjava on.

Švedska po njegovom mišljenju ima vrlo blag odgovor na pandemiju. Nedovoljan.

- Čujemo da postoji neka vrsta strategije koja podrazumeva "imunitet krda". Ali ovo je vrlo neobičan pojam za upotrebu izvan područja vakcinisanja. Budući da je "imunitet krda" samo mera, a vakcinisanje je uspešno u populaciji. Ako to primenite kao metodu za borbu protiv pandemije, to nije racionalno, jer izbavljati narod na temelju "imuniteta krda" nije strategija, to samo znači da ne radite ništa. A ne činiti ništa nije strategija - kaže.

Šveđani nisu zatvarali škole. Talinger smatra da mogu ostati otvorene samo pod određenim uslovima.

- Mislim da biste mogli imati otvorene škole, ako biste zaštitili sve osoblje u tim prostorima, ako bi maske bile obvezne za sve članove društva, pa čak i zakonski odrediti da ne možete u javnost ako ne nosite masku. I ako se zaista pravilno brinete o starijim osobama, štitite ih i naravno, pazite da dobiju kiseonik svi kojima je potreban. Onda bih to možda i podupirao - kaže.

Isti je odgovor i za kafiće i restorane.

- Morate imati strategiju da biste je nazvali strategijom. Naravno da bi ljudima bilo teško imati maske u restoranima, jer tada ne možete jesti i piti. Ali, ako ste imali izuzetno stroge mere u drugim područjima, možda bi mogla postojati mogućnost da Šveđani hodaju uokolo bez ikakvih problema, dodaje.

Osim načina kako se bori protiv pandemije, smetaju mu i neki drugi švedski pristupi, na primer:

- U Švedskoj više ne smemo da nosimo lekarski mantil. Postalo je manje ili više ilegalno da lekari nose laboratorijski mantil. Rečeno je da će se dugi rukavi uprljati i to postaje sanitarni problem. Mantil je svojevrsni simbol lekara i to im je oduzeto, što je stvorilo veliku zbrku zapravo, zato što pacijenti ne znaju ko je lekar. No pronašli su rešenje za taj problem, sada nosite crveno dugme ako ste doktor - dodaje.

Potporu i pažnju ima, ali ne od mejnstrim medija. Ni vlast još nije reagovala.

- Nisam dobio ni pozitivnu ni negativnu reakciju. Znam da sam dobro poznat u Švedskoj, ali ne dibijam pažnju mejnstrim medija - navodi on.

Bori se i po cenu da mu to ugrozi egzistenciju.

- Mislim, bio sam siromašan pre nego što sam postao lekar. Bio sam bez posla kad sam upoznao svoju ženu. Obrazovao sam se. Bili smo siromašni, stvarno siromašni zajedno, i bili smo srećni. Znate, u Švedskoj niko ne gladuje, tako da me ništa ne bi moglo omesti da govorim istinu. Biti bez posla nije tako strašno - zaključuje.

(Telegraf.rs)