Turska je postala deponija Evrope: Plastika ulazi u more, guši obale, rešenja nema

Turska je postala primarno odredište plastičnog otpada iz bogatijih evropskih zemalja nakon što su Kina i Indija zabranile uvoz. U Turskoj sada vlada prava ekološka i zdravstvena kriza.

Preporučujemo

Kina je 2018. godine zabranila uvoz plastičnog otpada pozivajući se na štetu po životnu sredinu koja je naneta toj zemlji. Indija je to učinila naredne godine, a odluke su poslale udarne talase širom globalne industrije upravljanja otpadom, pa su zemlje izvoznice bile primorane da pronađu nove destinacije za svoj otpad.

Za nekoliko evropskih zemalja upravo je Turska postala nova glavna destinacija. Velika Britanija je trenutno najveći izvoznik u Tursku, a značaj doprinos imaju i Nemačka i Italija, rekao je ra Ruptly Redžep Karaman, šef turskog udruženja za prikupljanje otpada.

- Ne možemo da dozvolimo da naša zemlja bude deponija evropskim zemljama. Znamo da one ne bi poslale otpad koji se može reciklirati. Imaju svoju industriju i kompanije koje to koriste. Oni beskoristan otpad šalju u Tursku, otpad koji predstavlja pretnju za javno zdravlje - rekao je on.

Povećan priliv otpada u kombinaciji sa nedostatkom kapaciteta Turske za bezbedno odlaganje učinili su ovu zemlju najgorim izvorom lošeg upravljanja otpadom, posle Egipta, na Mediteranu, naveo je WWF 2019.

Plastika ulazi u samo more, ali guši i tursku obalu. Sedat Guangogdu, sa odeljenja za ribarstvo Uiverziteta Adana Cukurova meri ovaj zapanjujući uticaj.

- Dnevni protok plastike u sedimenti na plaži je... oko 31 kilogram plastike dnevno (po kvadratnom kilometru). Najviši stepen protoka plastike u Sredozemlju - rekao je on.

To koliki uticaj ima na zdravlje može se pokazati tek za nekoliko godina, ali se može shvatiti i posmatranjem regiona koji uvoze najviše otpada u Kini.

- Na primer, bebe se rađaju sa astmom u određenim regionima Kine - dodao je on.

(Telegraf.rs)