Sarajka leči obolele u Čikagu: Umiru i bebe, nemamo gde s mrtvima, stavljamo ih u hladnjače za meso

Foto: Tanjug/AP

Amila Salm iz Sarajeva, koja je specijalista na Odeljenju intenzivne nege u bolnici "St. Joseph" u Čikagu ispričala je svoje traumatično iskustvo rada u jednoj od pretrpanih američkih bolnica pacijentima obolelih od korona virusa.

Preporučujemo

- Danas nam je troje preminulo i mogu reći da nam je to jedan od boljih dana - rekla je za Avaz.ba Amila i otkrila da u jednoj smeni od korona virusa znaju da imaju i više od deset mrtvih.

- Amerikanci nisu odmah na početku ovo ozbiljno shvatili. Za Uskrs su organizovali proslave, svadbe sa 200 zvanica i u sve se morala uključiti policija. Danas imamo situaciju da nemamo gde sa mrtvima, pa tela stavljamo u prikolicu od kamiona - hladnjače za meso. Identičan je problem s ukopom mrtvih pa se prave nova groblja, a vlasti čak razmišljaju da neke parkove i druge javne površine pretvore u groblja - kaže Salm i dodaje da im za sedam dana preti scenario Njujorka, koji je trenutno epicentar pandemije koronavirusa u svetu.

Takođe tvrdi da je netačno da umiru samo stariji ljudi.

- Najmlađa žrtva bila je desetomesečna beba. Sve je na nogama, radimo i po 16 sati. Iza nas stoje vlasti pa imamo svu neophodnu opremu, dovoljno kreveta i respiratora. Nosimo po dve maske, dva para rukavica, plus specijalno odelo. Nakon posla se ovde u bolnici tuširamo. Kako idem autom do kuće, ponovo se tuširam. Dva puta nisam bila sigurna jesam li zaražena pa sam spavala u hotelu. To bolnica uredno plati. Žena koja mi je čuvala dete ima dijabetes pa sam je poslala kući, a sina čuva suprug, inače Jordanac. Diete sam poljubila u subotu i neću ga videti do ponedeljka - govori Salm.

Sve osim odela koje svako za sebe zadužuje, baca se nakon smene, preciznije - nosi se u specijalnim vrećama za infektivni otpad. Osim dijabetičara, u opasnosti su i oni sa slabim pritiskom, srcem i drugim hroničnim bolestima.

Pacijenti umiru sami

- Procedura je takva da se sve proba. Od prvobitnog stavljanja na obični kiseonik pa sve do respiratora, to je poslednja opcija i samo se njih 20 posto sa njega skine i preživi. Najteže mi je u početku padalo kada sam skidala s aparata ljude kojima nema pomoći. Ti ljudi umiru sami, samo mene vide u ovom odelu. Odlučila sam da u takvim situacijama odem po tablet kako bi se njihovi voljeni mogli makar oprostiti... Na početku je jedna žena umirala i pustili smo njene ćerke da je gledaju kroz staklo. Nisu izdržale i upale su u sobu i obe su bile zaražene. Od tada nema poseta - kazala je Salm.

U ispomoć su im stigle kolege iz Tenesija i Teksasa. Priznaje da joj je najteže kada odlučuje o "životu ili smrti".

- Takvim osobama je to patnja. Imali smo čoveka kojem su zbog slabe cirkulacije otkazale ruke, pa noge... Ovako, skinemo osobu s aparata, damo morfijum kako ne bi ništa osećao - kaže Salm i dodaje da u odnosu na BiH, kod njih ne postoji cirkus s respiratorima.

- Samo u našoj bolnici imamo ih skoro sedamdeset. U sve se odmah uključila i autoindustrija pa "Tesla" i "General Motors" (GM), umesto vozila, prave respiratore. Oni ne ubijaju, da odmah razjasnimo. Neke terapije, kao što su tablete za malariju, pomažu, ali mogu da naprave srčane aritmije pa, ako neko ima slabo srce, da ga to i ubije - pojašnjava Salm.

Već su počele da kruže priče da su naučnici blizu otkrivanja vakcine. Salm kaže da je to, sa medicinske tačke gledišta, naučna fantastika.

- Trebaće godina da se nađe vakcina koja će anulirati virus, a da ne ubije pacijenta. Ne želim nikoga da prepadam, ali u junu možemo očekivati drugi talas, koji bi mogao da bude tri puta gori - kazala je Salm.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(Telegraf.rs)