Pandemija pogodila i pčele, krivulja raste eksponencijalno: Samo padaju paralisane i potom umiru

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Nakon korona virusa, Veliku Britaniju je pogodila nova pošast koja kosi pčele. Virusna bolest pogađa na hiljade pčela i eksponencijalno se širi ovom zemljom.

Preporučujemo

Reč je o virusu hronične paralize pčela (CBPV) koji je zabeležen 2007. u Linkolnširu. Desetak godina kasnije evidentiraju ga u 39 od 47 engleskih, kao i u šest od osam velških regija, pokazuju podaci istraživanja sprovedenog među više od 24.000 pčelara.

Virus uzrokuje drhtavicu, nemogućnost letenja i smrt u roku od samo sedam dana. Hrpe uglinulih pčela mogu se videti širom zemlje, piše Guardian.

Virus se brže širi u velikim košnicama

Naučnici predvođeni profesorom Žilom Budžeom sa Univerziteta u Njukaslu ustanovili su da se virus među pčelama profesionalnih pčelara širi brže neko kod malih, amaterskih uzgajivača.

Studija je objavljena u časopisu 'Nature Communications', a naučnici su analizom više od 130.000 uzoraka meda iz 25 zemalja došli do jasnih dokaza kako se virus širi dvostruko brže u profesionalnim košnicama u Velikoj Britaniji nego u drugim zemljama. Objasnili su kako se virus u velikim košnicama širi brže zbog velikog broja stanovnika.

Profesionalni pčelari pokušavaju da spasu pčele dovođenjem novih matica, ali po nekim podacima to bi moglo dodatno ugroziti pčele ako se "uveze" zaražena matica.

- Prosečan pčelar u Velikoj Britaniji ima oko 100 do 200 kolonija, dok onaj u SAD-u ima oko 10.000 - objašnjava Budž.

Bolest otkrivena i kod bumbara i mrava

CBPV je poznat već vekovima, a prve simptome opazio je još Aristotel, ali se čini da se ovaj virus sada rapidno širi. Prevalencija je u SAD-u 2007. bila svega 0,7 odsto da bi 2014. bila čak 16 odsto. Udvostručen je i broj zaraženih pčela u Italiji, dok je u Kini bolest nekada imalo devet, a sada 38 odsto pčela.

Zaražena jedinka virus može šest dana da prenosi bez pojave ikakvih simptoma, a za to vreme može da zarazi više kolonija.

Prosečna pčela ne udaljava se više od deset kilometara od kolonije, a naučnici su virus pronašli i na udaljenostima od četrdeset kilometara. Veruje se da su "krivci" pčelari koji košnice imaju na različitim, međusobno relativno malo udaljenim lokacijama.

Bolest je otkrivena i kod bumbara i mrava, ali način prenosa među njima, za sada, nije poznat.

Rob Nikls, direktor Udruženja pčelara, kaže da bi najnovija studija mogla pomoći proizvođačima da bolje razumeju bolest. Istraživači će nastaviti da rade na genetici bolesti kako bi videli da li je došlo do mutacije kao i kako je bolest stigla u Veliku Britaniju.

(Telegraf.rs)