Ispovest Šveđanina (70) koji je pobedio koronu: "Bio sam u agoniji, ali je naša strategija sjajna"

Foto: Tanjug/AP

Izuzetno blage mere u borbi protiv korona virusa u Švedskoj naišle su na brojne reakcije, i pozitivne i negativne, širom sveta, ali i u toj zemlji.

Svoju priču ispričao je i Šveđanin Per Arne Fredin (70) koji je preboleo korona virus, srećom bez ozbiljnijih posledica. Bolest mu je dijagnostifikovana u februaru, a u svom domu je na lečenju proveo 12 dana u agoniji.

Reč je o muškarcu koji od ranije ima problema sa srcem, zbog čega je u visokorizičnoj grupi kada je Covid-19 u pitanju. Trebalo bi verovatno da bude prvi koji bi švedskim vlastima zamerio liberalni pristup. Međutim, ne zamera. Šta više, hvali takve mere jer su mu, između ostalog, omogućile da spasi firmu.

Radi više nego pre

Fredin je vlasnik firme za prevoz, pa je, kako je rekao, zbog vladinih odluka uspeo da zadrži svojih 80 radnika, a njegova flota od 65 kamiona radi neumorno, čak i više nego pre jer nema teretnog prevoza avionima, piše Rojters.

- Za nas je od neopisive važnosti bilo to što su švedske vlasti dozvolile nastavak slobodnog kretanja. Jedan od mojih vozača poslao mi je fotografiju s potpuno praznog autoputa u Nemačkoj. To je loše za ekonomiju. Moramo misliti na to od čega će ljudi živeti kad se sve ovo završi - rekao je Fredin.

Švedska je, kao što je poznato, među retkim zemljama u svetu koje nisu uvele rigorozne ograničavajuće mere zbog pandemije, već se fokusira isključivo na preporuke. Njihove osnovne škole ostale su otvorene, kao i kafići, restorani i druge radnje, a strategija borbe protiv virusa oslanjala se uglavnom na dobrovoljnoj bazi, odnosno, na poverenju da će se ljudi čuvati, izbegavati putovanja i držati socijalnu distancu.

- Imam poverenja u ovu strategiju. Jedan od razloga zašto smo se odlučili za nju jeste održivost poslovanja i mera suzbijanja zaraze - rekao je ranije švedski premijer Stefan Lofven suočen s kritikama dela švedskih naučnika koji optužuju vladu za sprovođenje opasnog eksperimenta s ljudskim zdravljem.

Pitanje postizanja ravnoteže između zaštite građana od koronavirusa i spasavanja ekonomije postavlja se širom sveta jer je očigledno kako će zatvaranje ekonomije svet gurnuti u duboku recesiju. Pobornici liberalnog sistema ukazuju i na neke nelogičnosti u brojkama.

Iako je u Švedskoj korona virus dosad odneo više od 2.600 života, mnogo više po broju stanovnika nego u Danskoj, Norveškoj i Finskoj koje su uvele drastične restrikcije, mrtvih je po broju stanovnika manje nego u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Španiji - zemljama koje su uvele veoma rigorozna mere.

Zašto je tako, ostaje nejasno. Neki tvrde kako je zaslužna činjenica da Šveđani u velikom broju žive u samačkim domovima, najviše u EU, pa je bitno smanjena mogućnost transmisije među članovima porodica. Rojter navodi i da Šveđani od svih stanovnika EU imaju najveće poverenje u svoju vladu, njih čak 72 posto veruje vlastima, u odnosu na prosečnih 40 posto u Evropskoj uniji. To bi mogao da bude razlog zašto su mere bazirane na dobrovoljnoj osnovi uspele, ali i zašto možda ne bi uspele u drugim zemljama.

Švedskoj preti mnogo manja kriza

S druge strane, jasni ekonomski pokazatelji već su tu - prvi proračuni pokazuju da Švedskoj preti dosta manji pad ekonomije nego ostalim evropskim zemljama.

- Mere švedskih vlasti su dobre i osigurale su da će tržište poslovati znatno bolje nego u ostalim zemljama, a sve ovo dobro je i za bankarski sistem - izjavio je čelnik švedske banke "Swedbank".

Statistike pokazuju da je u Švedskoj došlo do pada broja transakcija putem kartica od oko 28 posto. Poređenja radi, u Finskoj ih je manje sedamdeset odsto, a u Danskoj 66. Pad ugostiteljskih prihoda od oko 70 odsto drastičan je, ali opet manji u poređenju sa 100-postotnim u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Švedska taktika, piše Reuters, bazira se na ideji da je potpuno zaustavljanje širenja bolesti "nerealno", kako su rekle javnozdravstvene agencije, ali da je virus moguće dovoljno usporiti kako bi zdravstveni sistem izdržao opterećenje, a da istovremeno društvo i ekonomija nastave da žive koliko god je to moguće. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija počela (blago) da podržava švedski model.

'Virus se širi presporo'

- Ako zaista ulazimo u vreme "nove normale", na mnogo načina švedski model bi nam mogao biti uzor. Ali, ono što je u Švedskoj stvarno drugačije jeste da se model bazira na poverenju u institucije i poverenju institucija u građane da će se držati mera socijalnog distanciranja - rekao je Majk Rajan, jedan od glavnih stručnjaka SZO-a za krize.

Deo stručnjaka kaže i kako bi Švedska od ovakvog pristupa mogla da ima i dalekosežnije posledice, pokažu li se kao tačne teze kako će tamo "imunitet krda" (čija uspešnost kada je koronavirus u pitanju još nije dokazana) nastupiti brže nego drugde. Švedska zdravstvena agencija procenjuje tako da će oko 25 posto stanovnika metropolitanske regije Stokholma biti zaraženo, što je drastično više nego u susednoj Finskoj gde su neki stručnjaci čak zabrinuti da se virus širi presporo.

Fredin s početka priče je rekao kako je uveren da svi u Švedskoj rade dobar posao.

- Nismo na kraju ovog putovanja. Mislim da će druge zemlje platiti visoku cenu svojih postupaka u vremenu koje je pred nama - kazao je Fredin.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(Telegraf.rs)