Novinari koji su uništeni lažima: Čak je i Pulicer vraćen, jedan skandal je otkriven zbog Srbije

Kada je pre dve godine u medijima odjeknula priča da je novinar nemačkog "Špigla" Klas Relocijus lažirao svoje priče, njegova karijera je bila završena. Za svoje pisanje u brojnim nemačkim medijima, Relocijus je čak i nagrađivan, ali je ugled lista žestoko poljuljan otkrićem iz 2018. godine.

Relocijus nažalost nije jedini među "novinarima" čije su se priče na kraju ispostavile neistinitim. Zbog jednog takvog slučaja čak je vraćena i Pulicerova nagrada.

Otkriće koje je uzburkalo Nemačku

Iako ima samo 35 godina, Relocijus je važio za veoma dobrog novinara "frilensera". Njegovi tekstovi objavljeni su u brojnim medijima na nemačkom jeziku od nemačkog "Fajnenšenal tajmsa", "Velta" do uglednog "Špigla".

Deo ove redakcije postao je 2017. i od tada je u "Špiglu" objavljeno oko 60 njegovih radova. Za samo godinu dana uručene su mu brojne nagrade, pa je čak 2018. nagrađen i za "najbolju reportažu". CNN ga je 2014. godine označio za "Novinara godine na nemačkom jeziku" zbog priče objavljene u švajcarskom magazinu "Reportagen", a 2017, je dobio i Evropsku novinsku nagradu.

Priče su bile širokog raspona, od reportaža o iračkoj deci koju je kidnapovala Islamska država, preko zatvorenika u Gvantanamu, do članka o tome kako siročad iz sirijskog Alepa na kraju postaju robovi u Turskoj. "Špigel" ga je 2017. poslao na tri nedelje u Minesotu da izveštava o pristalicama Donalda Trampa, ali su i u ovim tekstovima nađene neistine.

Otkriće je bilo zapanjujuće. "Špigl" je 19. decembra 2018. godine saopštio da je Relocijus priznao da "falsifikovao svoje priče izmišljajući činjenice i ljude u najmanje 14 tekstova objavljenih u tom listu".

Skandal je otkriven nakon što je koautor jednog od njegovih članaka o "protrampovoj" grupi u Arizoni koja vrši patrole duž granice Meksika i SAD postao sumnjičav. Huan Moreno je posumnjao u istinitost i prikupio dokaze protiv Relocijusa. Oko godinu dana ranije dvojica stanovnika Fergus Folsa u Minesoti Majkl Anderson i Džejk Kron posumnjali su u Relocijusov izveštaj o njihovom gradu. Anderson je naveo kasnije u blogu da je Relocijus u 7.300 reči napisao tačno jedino broj stanovnika i prosečnu godišnju temperaturu tog mesta.

U prvom trenutku "Špigl" je stao u njegovu odbranu, a priznanje je stiglo tek kad mu se suprotstavio još jedan novinar Ozlem Gezer.

U jeku skandala, Relocijus je vratio četiri nagrade, a jednu mu je oduzeo i CNN. Slučaj je u mnogim zapadnim, posebno američkim medijima, opisan kao "kriza nemačkog novinarstva", a brojni političari su pozivali na istragu.

"Špigl" je krajem 2018. podneo krivičnu prijavu protiv Relocijusa. Optužen je za proneveru donacija namenjenih sirijskim siročićima za koje je tvrdio da ih je sreo u Turskoj, a apelovao je na čitaoce da donacije budu uplaćene na njegov lični bankovni račun.

Koliko je poznato, Moreno koji ga je razotkrio je napisao i knjigu o tome, a film bi mogao da se nađe u bioskopima 2021, piše "Gardijan".

Relocijusov advokat je međutim objavio da će podneti tužbu protiv Morena zbog iznošenja neistina.

Pulicer otišao u pogrešne ruke

Dženet Kuk je kao novinarka "Vašington posta" 13. aprila 1981. godine postala dobitnica Pulicerove nagrade. Jedina je osoba na svetu koja je na kraju tu nagradu morala i da vrati.

Počela je da radi za taj list 1980, a ispostavilo se da je lagala o završenom Vasar koledžu i masteru sa Univerziteta Toledo.

U tekstu od 28. septembra 1980. godine "Džimijev svet", Kuk je pisala o životu osmogodišnjeg zavisnika od heroina. Opisala je kako "ožiljci od igle prekrivaju bebeću kožu, tankih, smeđih ruku". Priča je izazvala neverovatan odjek i reakcije. Tadašnji gradonačelnik  Vašingtona Marion Beri i drugi gradski zvaničnici organizovali su policijsku potragu za dečakom koja je bila neuspešna i dovela do sumnje da priča nije tačna. Pod pritiskom javnosti, Beri je lagao i tvrdio da je Džimi poznat u gradu i da je na lečenju. Dečak je proglašen mrtvim nedugo nakon toga.

Iako su sumnje postojale, Kuk je dobila Pulicerovu nagradu. Ipak, kada su urednici "Toledo blejda", gde je Kuk prethodno radila pročitali njenu biografiju, primetili su probleme, a onda pritisnuta, Kuk je sve priznala.

Dva dana nakon dodele nagrade, izdavač "Posta" Donald E. Grejam je održao konferenciju i priznao da je reportaža lažirana. Sledećeg dana je odštampano izvinjenje.

Kukova je dala otkaz i vratila nagradu, a slavni pisac Gabrijel Garsija Markez je jednom rekao da "nije fer što je ona dobila Pulicerovu nagradu, ali nije Nobelovu nagradu za književnost".

Kuk je priznala javno 1982. godine da je čula da dečak Džimi postoji, ali u nemogućnosti da ga pronađe, kreirala je priču kako bi "zadovoljila svoje urednike".

Zajedno sa kolegom Majkom Sagerom (inače bivšim partnerom) prodala prava za snimanje filma, ali to nije otišlo dalje od ideje. Sager je napisao za Kukovu 2016. da "ona danas živi u kontinentalnom delu SAD, u porodičnom okruženju i da se bavi karijerom koja ne uključuje prevashodno pisanje".

Netačni izveštaji o Srbiji

Džek Keli, reporter "USA tudeja" bio je primoran da podnese ostavku 2004. godine. Te godine je otkriveno da je dugo lažirao svoje priče.

List je obavio opsežan pregled Kelijevih priča slanjem istražitelja, uključujući i novinara i bišeg urednika Marka Memota, na Kubu, u Izrael i Srbiju da provere njegov rad i prođu kroz gomilu hotelskih zapisa kao bi utvrdili da li je Keli bio tamo gde je tvrdio da jeste u trenutku pravljenja priče.

Prema pojedinim navodima, 26. januara 2004. Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo u Beogradu osporila je da je bila izvor za priču na naslovnoj strani iz jula 1999. godine o "naredbi Vojske Jugoslavije da očisti selo na Kosovu", preneo je "Njujork tajms".

Istog meseca je Keli podneo ostavku, ali odbacio optužbe. Izdavač "USA tudej" Krek Mun izdao je javno izvinjenje na naslovnoj strani. Skandal je doveo do ostavke dva ključna čoveka, glavne urednice Karen Jurgensen i urednika informative Hala Ritera.

Plagijati

Džejson Bler iz Merilenda je postao novinar "Njujork tajmsa" 1999. godine i ubrzo nakon toga postao jedan od najvažnijih reportera. Ipak, već 2003. godine je otkriven skandal.

Naime, u aprilu te godine urednik Džejms Roberts ga je upitao zbog čega postoji toliko sličnosti između njegove priče objavljene dva dana ranije i teksta Makarene Hernandez u listu "San Antonio Ekspres Njuz". Jedan poziv doveo je do niza plagiranih tekstova čiji je autor upravo Bler.

Kako je tada objavljeno, Bler je plagirao tekstove brojnih novinara i medija. Nakon što je dao otkaz patio je od depresije, a kasnije mu je dijagnostifikovan bipolarni poremećaj. O tome je godinu kasnije napisao i memoare.

Postao je motivacioni govornik i u svojim govorima se pre svega osvrće na bipolani poremećaj.

Silovanja i seksualni zločini u crkvi

Sabrina Erdeli je bila novinarka magazina "Roling Ston" iz Filadelfije koja je napravila nekoliko ozbiljnih prekršaja izveštavajući uglavnom o seksualnim zločinima.

Njen članak o seksualnom zlostavljanju u Katoličkoj crkvi u Filadelfiji doveo je do brojnih kritika zbog sumnjivih izvora. Ipak, Erdeli je konačno diskreditovana nakon tekstova o silovanju u američkoj vojsci i u kampusu Univerziteta u Virdžiniji.

Članak "Silovanje u kampusu" objavljen je u decembru 2014. godine i govori o grupnom silovanju studentkinje u kom je učestvovalo sedam osoba.

Istraga je izvršena u samom kampusu, a onda je i "Vašington post" objavio brojne greške u izveštavanju, te da Erdeli nije predstavila nikakve dokaze. Protiv nje su podnete tužbe, a tražena je i isplata u iznosu od 32 miliona dolara zbog štete koju je nanela.

"Roling Ston" je ranije, 14. februara 2013. objavio priču o Rebeki Blamer, članici mornarice koja je tvrdila da su je silovala trojica vojnika, ali je zbog priče o kapusu i ova dovedena u pitanje.

Erdeli danas živi u Filadelfiji sa suprugom i dvoje dece.

Laži po kojima je snimljen i film

Stiven Glas je bivši američki novinar koji je radeći za "Nju Repablik" izmislio više priča.

U periodu od tri godine, iz njegove glave izašli su brojni izmišljeni izvori, citati, pa čak i celokupni događaji, a Glas je morao listu da otplati 200.000 dolara štete.

Trenutno je zaposlen u jednoj advokatskoj firmi, a 2003. godine je po ovoj priči snimljen film "Shattered Glass" u kom ga igra Hajden Kristensen.

(N. Z.)