Zemlje širom sveta otvaraju škole: Gde klinci nose maske i kako održavaju socijalnu distancu?

Za decu koja idu u niže razrede osnovnih škola, mere blokade zbog korona virusa verovatno su bile zbunjujuće i dosadne - ali to bi uskoro moglo da se promeni, nakon što su neke države odlučile da ponovo otvore škole.

Škole su bile neka od prvih mesta koja su zatvorena nakon što su vlade širom sveta počele da odgovaraju na Covid-19 pandemiju, a u nekim zemljama one ponovo počinju da se otvaraju.

Međutim, dok se deca vraćaju u školske klupe, koja su poznata kao mesta puna bacila, roditelji i učitelji suočavaju se sa novom dilemom: kako da decu drže razdvojenom?

Za sada postoji malo dokaza koji sugerišu da deca mogu da budu ozbiljno pogođena novom bolešću. Pored činjenice da bi povratak dece u škole olakšao teret radnim roditeljima, vlade počinju da olakšavaju mere zaključavanja i počinju da vraćaju decu u škole.

Vlasti u zemljama u kojima se škole ponovo otvaraju imaju smernice o tome kako najbolje osigurati da škole ne postanu izvor prenosa korona virusa unutar zajednica.

Norveška

U Norveškoj je deci u osnovnim školama dozvoljeno da se vrate u učionice - sa strogim smernicama. Roditelji ostavljaju i kupe decu u određenom vremenu i nije im dozvoljen ulazak u školu. Škole imaju više objekata za pranje ruku, a površine i igračke čiste se dva puta dnevno.

U zavisnosti od toga koliko imaju godina, deci je dozvoljeno da se socijalizuju u grupama od tri ili šest - starija deca smeju da se druže u grupama od šest - a u mnogim školama uz pomoć belih linija i drugih stvari osigurava se razmak od dva metra.

Deci nije dozvoljeno ni da donose igračke od kuće, a na časovima može da bude najviše 15 đaka.

Danska

I Danska ponovo otvara škole, i to ne samo vrtiće već i za decu u prvih pet godina škole. Deca se ohrabruju da se igraju na bezbednoj udaljenosti jedna od drugih, imaju određeno vreme za igranje, podsećaju ih da peru ruke kada ulaze unutra.

U nekim školama uneti su i stolovi za jednu osobu, kako deca ne bi morala da ga dele. Na 10 đaka ide jedan nastavnik, a časovi se održavaju napolju što je više moguće.

Takođe se preporučuje razmak od dva metra između stolova, kao i šest kvadratnih metara za svako dete. Površine kao što su brave, stolovi i table dezinfikuju se dva puta dnevno.

I u Danskoj i u Norveškoj (kao i na Islandu i u Švedskoj, od kojih nijedna zapravo nije zatvorila škole), prvo se vraćaju mlađi razredi.

Kina

I deca širom Kine vraćaju se u školske klupe posle više od tri meseca pauze. Neke provincije donele su odluke da je nošenje maski obavezno, a neke škole instalirale su termalne kamere oko ustanova kako bi deca bila izmerena temperatura dok ulaze u školu.

U jednoj osnovnoj školi na istoku Kine deca moraju da nose šešire dugačke jedan metar, kako bi održali socijalnu distancu između sebe.

Ove mere su intenzivnije od mera koje se uvode negde drugde, a koje nisu uključivale infracrveno snimanje ili obavezno nošenje maski.

Škole u Kini otvaraju se za sve uzraste, a ne samo vrtići ili za one u nižim razredima.

Tajvan

Na Tajvanu đaci i osoblje nose maske i moraju da se podvrgnu bezbednosnim merama kada ulaze u školu. Prozori su otvoreni širom, a svaka škola koja ima dva ili više slučaja korona virusa mora da se zatvori.

Nemačka

I u drugim zemljama škole počinju da se otvaraju po fazama. U Nemačkoj, koja je podeljena na različite regione sa sopstvenim vladama, neke oblasti počinju sa otvaranjem škola 4. maja, a studenti koji treba da polažu ispite ili diplomiraju mogu da se vrate u škole u regionima kao što je Berlin.

I deca u osnovnim školama moći će da se vrate u školske klupe u ovim regionima.

Međutim, škole ostaju otvorene za decu radnika koji se bave esencijalnim poslovima i u tim školama donete su mere socijalnog distanciranja kao u Norveškoj.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(A. M.)