Nemački stručnjak zna gde bi tražio virus: "Da mi je dat novac i pristup Kini, evo gde bih išao"

Foto: Michael Kappeler / AFP / Profimedia, Shutterstock

Kristijan Drosten koji upravlja Institutom za virusologiju u berlinskoj bolnici Charite bio je jedan od onih koji su identifikovali virus Sars 2003. godine. Kao vodič referentne laboratorije za korona viruse nemačkog javnozdravstvenog instituta, postao je vladin ključni stručnjak za srodni virus koji uzorkuje trenutnu pandemiju.

Preporučujemo

U ekskluzivnom intervjuu za britanski Gardijan navodi da su klinike za intenzivnu negu u Nemačkoj poluprazne zato što su rano i široko započeli dijagnostiku i zaustavili epidemiju, preciznije "doveli reporodukcijki broj ispod 1".

Sada se usprotivio, "paradoksu prevencije". Navodi da su ljudi tvrdili da je vlada preterano reagovala i zabrinut je da bi zbog pritiska javnosti moglo doći do prebrzih reakcija u ublažavanju mera na nivou saveznih država što bi dovelo do rasta reprodukcijskog broja i onoga što ga najviše brine, drugog talasa zaraze.

Na pitanje da li bi nastavak izolacije iskorenio zarazu, Drosten odgovara:

- U Nemačkoj postoji grupa zagovornika produženja izolacije. Oni smatraju da bi se time reprodukcijski broj spustio ispod 0,2 i sklon sam podržati ih. Ali, još nisam u potpunosti siguran. Reprodukcijski broj je samo prosek, indikator. Ne govori ništa o džepovima visoke prevalencije, poput domova starijih građana, gde će duže trajati iskorenjivanje bolesti i gde bismo mogli da vidimo brzu obnovu zaraze, čak i ako se izolacija produži.

Praćenje kontakata

Nemački virusolog ističe da bi ograničavanje obnove zaraze moglo ostvariti samo praćenjem ljudskih kontakata.

- Sada imamo dokaze da se gotovo polovina infekcija realizuje pre nego što osoba koja prenosi zarazu razvije simptome - a ljudi su zarazni dva dana pre toga. To znači da su tragači za kontaktima, koji rade s pacijentima kako bi identifikovali one koji su bili izloženi, u trci s vremenom. Potrebna im je pomoć da uhvate sve potencijalno izložene što pre je moguće - a to će zahtevati elektronsko praćenje kontakata - kaže on.

A do “imuniteta krda” proći će još dosta vremena, ističe gospodin Drosten jer za to potrebno da 60-70 posto populacije ima virusna antitiela dok rezultati testova pokazuju da smo u Evropi i SAD još uvek na jednocifrenim brojkama.

Foto: Michael Kappeler / AFP / Profimedia

- Problem je što testovi nisu pouzdani zbog lažnih pozitivnih. Nije reč samo o imunitetu krda. On pretpostavlja potpuno mešanje stanovništva, ali postoje razlozi, koji su delimično povezani s društvenim mrežama koje ljudi stvaraju - zašto se celokupna populacije ni u jednom trenutku se ne može zaraziti. Mreže se menjaju novi ljudi su izloženi virusu. Tako se mogu podstaknuti talasi infekcije. Drugi činilac koji bi mogao da utiče na imunitet krda je da li drugi korona virusi, na primer oni koji uzrokuju prehladu, nude zaštitu protiv ovog. Ne znamo, ali moguće je - naveo je on.

Ne može svako da testira sve

Dr Drosten nije siguran da li bi sve zemlje mogle testirati baš svakog stanovnika.

- Čak i u Nemačkoj, s našim ogromnim kapacitetom testiranja i većinom usmerenim prema ljudima koji prijavljuju simptome, nismo imali stopu pozitivnosti iznad 8%. Stoga mislim da bi ciljano testiranje moglo biti najbolje, za ljude koji su stvarno ranjivi - osoblje u bolnicama i domovima za starije, na primer. To još nije u potpunosti sprovedeno čak ni u Nemačkoj, iako se tome približavamo. Drugi bi cilj trebalo da budu pacijenti u prvoj nedelji simptoma, posebno stariji koji u ovom trenutku prekasno dolaze u bolnicu - kad su im usne već plave i potrebna im je intubaciju. Treba sistem nadzora kako bismo redovno uzorkovali stanovništvo i pratili razvoj broja reprodukcije - dodao je.

Nemački virusolog priznaje da se još uvek ne zna dovoljno o sezonalnosti virusa te navodi da su na Harvardu zaključili da bi mogao oslabiti tokom leta, ali da će učinak biti malen. Veruje takođe da je pandemije počela u Kini. Ali, ne smatra da je zaraza krenula s otvorene pijace u Vuhanu.

- Verovatnije je da je počela tamo gde je životinja - domaćin posrednik - uzgajana - kaže on.

Ne smatra pangoline domaćinom posrednikom. Podseća da se u literaturi o SARS-u navodi da je virus pronađen kod mačaka cibetki, ali i kod rakunolikog psa (racoon dog).

Foto: Shutterstock

- To su mediji prevideli. Rakunoliki psi su masovna industrija u Kini, uzgajaju se na farmama i hvataju u divljini zbog krzna. Da mi je neko dao nekoliko stotina hiljada dolara i besplatan pristup Kini da pronađem izvor virusa, tražio bih na mestima gde se uzgajaju oni - naveo je Drosten.

Na pitanje hoće li biti korisno identifikovati nultog pacijenta, prvog čoveka zaraženog ovim virusom, dr Drosten rezolutno odgovara - Ne.

- Nulti pacijent je gotovo sigurno zaražen virusom koji je vrlo sličan prvim sekvencionisanim virusima. Mislim da se čak ne bi moglo tvrditi da će nam to pomoći u sprečavanju budućih pandemija koronavirusa, jer će čovečanstvo biti imuno na sledeći korona virus povezan sa SARS-om zato što je bilo izloženo ovom. Ostali korona virusi bi mogli predstavljati pretnju, a glavni je kandidat virus respiratornog sindroma na Bliskom istoku (Mers). Ali, da bismo razumeli tu pretnju moramo proučiti kako se Mers virusi razvijaju u kamilama na Bliskom Istoku - tvrdi on.

Njemački virusolog zatim navodi kako su koronavirusi skloni prebacivanju s jednog na drugog domaćina kad za to postoji prilika, prenosi Jutarnji list.

- Takve mogućnosti stvaramo kroz naše neprirodno korišćenje životinja - stoku. Uzgajane životinje su izložene divljim životinjama, drže se u velikim grupama koje mogu pojačati virus, a ljudi s njima imaju intenzivan kontakt, na primer konzumiranjem mesa, tako da sigurno predstavljaju moguću putanju nastanka koronavirusa. Kamile na Bliskom istoku smatraju stokom, a one su domaćin virusa Mers kao i ljudskog koronavirusa 229E, jedan od uzroka prehlade, dok su goveda bila izvorni domaćini za koronavirus OC43, koji je drugi uzrok prehlade - dodaje.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(Telegraf.rs)