Cene kokaina otišle u nebesa, uzgajivači koke očajni: Dileri umesto droge valjaju maske i rukavice

Pandemija korona virusa uzdrmala je industriju širom sveta, a nije pošteđena ni međunarodna trgovina drogom. Karteli koji posluju duž američko-meksičke granice, uzgajivači na poljima u Andima, pa i ulični dileri u Londonu i Parizu, suočavaju se sa istim problemima kao i bilo koji drugi legalan biznis, piše Rojters.

Muke muče i uzgajivači. Cena lišća koke koja se prodaju vlasnicima narko-kartela opala je za neverovatnih 70 odsto u poslednjih mesec dana koliko je Peru u blokadi zbog korona virusa. Hulijan Perez Malki, predstavnik udruženja uzgajivača ove biljke kaže da su poljoprivrednici zabrinuti zbog "kruto regulisanog tržišta", ali priznaje i da pojedinci još uspevaju da prodaju koku i na crnom tržištu.

Vlasti u Peruu kažu da čak 90 odsto prinosa ide krijumčarima koji se sada muče da plasiraju proizvod. S obzirom na to da je "sektor zapao u krizu", uzgajivači sada planiraju da traže od vlade da otkupi zalihe.

- Peru mora da napravi jasnu strategiju. Sj**** smo, kao i svi drugi proizvođači - kaže Perez, a portparol Agencije za borbu protiv narkotika u Peruu kaže da bi se moglo razmotriti slanje pomoći pogođenim područjima.

Sagovornici u policiji, stručnjaci za narkotike, diplomate i ljudi koji su umešani u nelegalnu trgovinu na čak tri kontinenta potvrđuju da postoji problem sa zalihama, da kasne isporuke, te da su radnici nezadovoljni, a milioni mušterija zatvoreni u kućama zbog karantina. Zato, razmišljaju o inovacijama, jer "podzemni svet" mora da preživi.

Korona je uspela što niko nije

Sesil Mangrum, detektiv odeljenja za narkotike u policiji u Los Anđelesu kaže da je njihovog doušnika nedavno pozvao saradnik iz Meksika da mu ponudi 11 kilograma metamfetamina za 6.400 dolara po kilogramu. To je više nego trostruko veća cena u odnosu na onu od pre nekoliko nedelja, koja je takođe bila rekordna.

- Voleo bih da postoji neki sajt gde biste mogli da prijavite kartele za preterivanje sa cenama, jer su ove cene ludilo - kaže Mangrum.

Latinska Amerika je epicentar globalne trgovine koja godišnje obrne oko 650 biliona dolara. Karteli zgrću novac proizvodeći i prodavajući kokain, met, heroin, fentanil koji prodaju širom sveta.

Ove godine im to otežano ide, ali stručnjaci za narkotike veruju da će kriza biti kratkog daha. Karteli su, navode, sposobni da se prilagode svakoj situaciji. Pandemija će popustiti, rute za transport će ponovo raditi, a kupci i prodavci će ponovo moći na ulice.

Međutim, korona virus je uspeo u nečemu u čemu nijedna vlada na svetu nije - da uspori distribuciju i proizvodnju preko noći i zada udarac svima koji učestvuju u prodaji droge.

U Meksiku, kartel Sinaloa suočio se sa brojnim pretnjama prethodnih godina, a uhapšen im je i vođa Hoakin Guzman, poznatiji kao El Čapo. Ipak, nikad im nije bilo teško kao tokom epidemije korona virusa.

Poremećaji na svetskom tržištu dovele su do drastičnog porasta cena za hemikalije poput efedrina koji je potreban za proivodnju meta.

- U međuvremenu, došlo je do delimičnog zatvaranja granice SAD-Meksiko, što je dodatno otežalo distribuciju narkotika... Ne možemo da pređemo preko - žale se članovi kartela Sinaloa novinaru Rojtersa.

I u Brazilu frka

Nekoliko hiljada kilometara južnije, u Brazilu, narko-dileri muče iste muke. Velika morska luka Santos odakle kreću najveće pošiljke ka Evropi, beleže pad u distribuciji od 67 odsto u odnosu na mart prošle godine. Ciro Moraes, načelnik policije u Santosu kaže da je to jasan pokazatelj da i narko-karteli beleže gubitke.

- Sve to zahvaljujući koroni, ostakatila im je posao, makar i privremeno - rekao je Moraes.

Ameri prestali da dolaze po paketiće

Meksiko je možda pretrpeo najjači udarac. Naime SAD im je partner broj 1 kada govorimo o kupovini i upotrebi nelegalnih droga. Poslednje godine skoro milion državljana SAD prešlo je granicu, bilo kolima ili peške, pokazuju podaci granične policije.

- Drogu uglavnom švercuju u putničkim vozilima, jer ona ne prolaze toliko rigorozne kontrole kao komercijalna vozila. Zatvaranje granice 21. marta totalno je poremetio sistem krijumčarenja - kažu bezbednosni stručnjaci.

Proizvođač fentanila kaže da je sa zatvaranjem granice sve stalo.

- Poslednjih sedmica veleprodajne cene su porasle za oko 10 odsto. Kilogram fentanila koji moja organizacija prodaje na veliko kupcu u Sinaloi dajemo za oko 12.000 pezosa (490 dolara), ali ta cena bi se povećala na oko 50.000 dolara po kilogramu ako treba da stigne do Njujorka - objašnjava proizvođač.

Sirovine uništavaju kartele

Meksički i američki zvaničnici kažu da su karteli uništeni zbog nedostatka sirovina. Fentanil i met, koji godišnje ubiju na desetine hiljada Amerikanaca, prave se od hemikalija koje se dobavljaju iz Kine, Indije i Nemačke.

Zatvaranje fabrika, manjak radnika, usporavanje isporuke i zatvaranje granica i strožije kontrole na granicama koje su otvorene prekinule su lanac snabdevanja.

Čovek koji prizvodi met za Sinalou kaže da su cene sirovina drastično skočile.

Stručnjaci u SAD koji rade pri DEA kažu da je tržište metamfetamina najviše ugroženo. Cene su skočile, potražnja pala. Jedino, kažu, se fentanil "dobro drži".

Džon Kaleri, specijalni agent DEA u San Dijegu, kaže da su cene narkotika u "njegovom sektoru" skočile za oko 20 odsto, osim meta, čija se cena gotovo udvostručila u poslednjih par nedelja i traži se oko 4.000 dolara za kilogram.

On kaže da je situacija "malo bolja" u gradovima gde nije uvedena potpuna korona blokada.

- U Hjustonu, recimo, tržište se dobro držalo, a dileri su imali pozamašne zalihe. Sada su zalihe pri kraju, pa će i njima doći crni dani - kaže Stiven Kasko, načelnik policije u Hjustonu.

Policija u El Pasu u Teksasu kaže da je smanjen protok saobraćaja umanjio mogućnost za prevoz droge.

- Problem je. Ako nemate mnogo vozila na drumovima ne možete da prođete neprimećeno. Sada se igramo mačke i miša. Kako koji dan se saobraćaj poveća, tako oni šalju sve više vozila i obratno - kaže Džerom Vašington, šerif u El Pasu.

Doza sa neba

Da karteli nemaju svoje metode i "krivine" koje hvataju, teško bi opstali sve ove decenije, pa tako je i sada. Jure alternativne pravce i načine za dostavu. Trenutno su izgleda aktuelne isporuke "sa neba", s obzirom na to da na granicama neretko uoče dronove i lake letelice kako preleću.

- Taktika krijumčarenja se promenila - kažu stručnjaci.

Sada je najveća muka kako zaradu vratiti u Meksiko.

- U Los Anđelesu meksički karteli peru novac kroz male radnje, perionice, butike sa garderobom. Neretko umesto novca u Meksiko se šalje roba za domaćinstvo, koju ovi posle tamo prodaju i dođu do keša, ali radnje u Kaliforniji su sada zatvorene. Ne može da se pere lova, ne može da se šalje roba - kaže jedan od agenata DEA.

Sve je paralisano

Južna Amerika je bila prepuna kokaina pre nego što je bilo ko i čuo za Covid-19. Rekordna proizvodnja uticala je i na cenu. Karteli su povećali izvoz, transportujući neverovatne količine na tržišta u SAD i Evropi, dok su pribavljali mušterije na Bliskom Istoku i u Aziji.

Samo prošle godine u Ujedinjenom Kraljevstvu je zaplenjeno 9.65 tona kokaina, što je rekord od 1973. od kada se čuvaju podaci. Prošlogodišnja zaplena duplo je veća od ukupne zaplene u 2017. i 2018. godini, kažu zvaničnici.

U Peruu, koji je najveći proizvođač koke nakon Kolumbije, blokada zbog korona virusa delovala je kao dugme za gašenje. Zatvorene granice, obustavljeni letovi i strožije kontrolisani putevi onemogućili su kartelima prevoz robe.

- Sve stoji. Niko ne kupuje, niko ne prodaje - kaže Migel Angel Ramirez Vaskez iz peruanske policije.

Među najteže pogođenim oblastima su doline reka Apurimak, Ene i Mantaro. Poznati i kao VRAEM, gde je oko 43 odsto useva, kojih u Peruu, prema podacima kancelarije UN za drogu i kriminal, ima na 50.000 hektara. Perez, predstavnik uzgajivača koke, rekao je da skoro gotovo pola miliona ljudi, koliko ih maltene ima u čitavom regionu, živi blizu useva.

Država je kupila deo zaliha za farmaciju i proizvodnju napitaka, ali po ceni mnogo nižoj nego što daju krijumčari. Takođe, procenjuje se da čak 93 odsto useva ide na crno tržište.

Perez kaže da su u toku pregovori da država kupi sve zalihe, ali nije hteo da otkriva detalje.

- To je interna diskusija, radi se na tome - bio je tajnovit Perez.

Drugi izvori nisu potvrdili ovu informaciju, ali u svakom slučaju ističu da je nemoguće da država otkupi sve zalihe, jer jednostavno u budžetu nema toliko novca da se sve isplati.

- Takođe teško da će država želeti da otkupi od onih koji su koku plasirali i na crno tržište. To jednostavno tako ne ide - kažu izvori iz vlasti.

Ruben Vargas, glavni čovek Agencije za borbu protiv narkotika kaže da nije čuo za plan uzgajivača. Oni kažu da je Agencija ove godine već dala oko 20 miliona za razvoj ruralnih delova gde zemlju imaju članovi sindikata. Ne isključuje da će možda dati još novca.

- Razgovaraćemo sa svim organizacijama i proizvođačima i čuti šta imaju da kažu i pokušati da nađemo model - rekao je Vargas.

U policiji su besni zbog predloga uzgajivača.

- Kada im prodaja dobro ide onda su krijumčari prvi kupci i najbolji kupci, a sada kada je teško treba vlada da im pruži ruku. Šta misle oni da uzgajaju, ananas? - rekao je Ramirez Vaskez.

U Brazilu druge muke

Preko granice u Brazilu, krijumčari se suočavaju sa drugim problemom.

- Cene kokaina naglo su skočile usled smanjenja zaliha - izjavio je savezni policajac koji je želeo da ostane anoniman.

On je rekao da je veleprodajna cena kilograma kokaina porasla 40 odsto, na 20.000 reala (3.735 dolara) poslednjih nedelja u severnom amazonskom gradu Manausu, tranzitnom čvorištu za prenošenje andskog kokaina kroz Brazil i dalje u Evropu.

- Dok se droga gomila u Kolumbiji i Peruu, ovde u Brazilu je cena ogromna, jer nema proizvoda - rekao je policajac.

U jugoistočnoj brazilskoj luci Santos zaplene kokaina koji je trebalo da stigne do Evrope su opale, izjavio je Moraes, tamošnji šef savezne policije.

Carinici su u martu 2020. zaplenili nešto više od tone kokaina, a u martu prošle godine 3 tone.

Moraes veruje da sve manje kokaina pristiže u Brazil, a smatra i da je potražnja u Evropi opala, pogotovo zbog toga što je i u Evropi sada mnogo teže vršiti distribuciju robe.

- U Francuskoj je zatvaranje kafića i klubova dovelo do smanjenja upotrebe rekreativnih droga poput kokaina, MDMA, ketamina i LSD - navodi se u aprilskom izveštaju Centra za nadgledanje droga i zavisnosti od droga (OFDT), u kom je ispitivan uticaj pandemije na nelegalnu trgovinu narkoticima.

- Trgovci su brzo reagovali na novu stvarnost, navodi se u izveštaju, sa nekim održavanjem sigurne udaljenosti od klijenata, pa čak i „prodajom sredstava za čišćenje ruku, rukavica i maski“ - stoji u izveštaju.

(I. Nikolić)