Kako izgleda život u Beču posle korone: Gradski prevoz prazan, retki ljudi na ulicama, nema euforije

Suvenirnica u centru Beča je otvorena. I prazna. Prizor od kojeg se stanovnicima Beča ledi krv u žilama. Bez problema mogu ceo izlog nakićene, šarene prodavnice obuhvatiti pogledom i slikati. Radije okreću glavu. Podatak o 17,6 miliona turističkih noćenja u 2019. godini čini se danas imaginarnom brojkom. Prošlogodišnjih statistika još nema, a ovogodišnju niko se ne usuđuje da prognozira. Prazna i za pogled "ogoljena" suvenirnica pesimistična je slika.

Labavije epidemiološke mere od utorka, 14. aprila stanovnicima Beča nisu donele olakšanje kakvo su očekivali. I tih 400, za otvaranje dozvoljenih kvadratnih metara, danas se čini prevelikima. Osim limitiranih kvadrata, uslov za otvorena vrata je direktan izlaz prodavnice na ulicu pa šoping centri ostaju zatvoreni. Nekima od svetski najpoznatijih vrtova - Šenbrun gardens, Belvedere gardens... - retki ljudi šetaju usamljeni kao po vlastitom vrtu, prenosi Jutarnji.hr.

- Do njih odsad mogu opet i tramvajem jer vožnja gradskim prevozom je dozvoljena i za ležernije namene, a ne kao dosad samo za strogo određena putovanja. Pritom, vidite kako je prazno? Ne moram ni brinuti o razmaku jer sam jedina - govori žena srednjih godina, jedna od retkih koja je iskoristila "povratak" tramvajskih linija.

I dok je u tek otvorenim radnjama s alatima, građevinskim materijalom, keramikom i sličnim asortimanom - kakva takva gužva, trgovine odećom, kozmetikom, obućom… zjape prazne. Ljudi se još ne usuđuju da jesu "s nogu" u otvorenim pekarama.

Euforije nema

Labavije mere, očigledno je, stanovnicima Beča nisu donele očekivano olakšanje.

- Ne verujem ni da će druga runda, najavljena za sredinu maja, kad bi trebalo da se otvore frizerski, kozmetički saloni i slične radnje te hoteli i ugostiteljski objekti, muzeji i knjižare, proći znatno drugačije. Ljudi su oprezni. To vidim i kod sebe, a spadao sam u one ležernije. Sve me ovo promenilo, a toga sam postao svestan u zadnja dva dana, kad mogu šetati prodavnicama, što inače volim, a sad u njih ne ulazim - govori prolaznik koji s platnenom vrećicom iz prodavnice žuri kući, kaže - u sigurno. Na izloge otvorenih radnji nije se ni osvrnuo.

Kulturna su događanja, za početak ona manja, Austrijanci predvideli za jul.

Ipak, ranije će, već od 2. maja, stanovnici Beča smeti da jašu, igraju tenis i golf, ali još uvek ne i da vežbaju u fitnes centru.

No ionako, euforije nema.

Građani Beča pridržavaju se svih vladinih mera: od nošenja maski i gumenih rukavica do držanja razmaka od dva metra, ne izlaze i ne grupišu se. Ako se neke mere i dovode u pitanje, kazne su drastične. I vrlo često odokativne, kažu. Kazna za nepridrzavanje razmaka može iznositi i do 600 evra.

Beč "izgubio šarm"

Šetnja Bečom u četvrtak je, trećeg dana ležernijeg režima, u vreme uobičajene špice saobraćaja između tri i pet sati poslepodne, delovala poput šetnje nedeljom uveče. I to, da nije bilo sunca i visokih temperatura, šetnje sredinom meseca januara. Beč je tad, nakon zatvaranja Adventa, tradicionalno najmirniji.

Grad je u ovim danima korone definitivno izgubio svoj šarm svetske metropole.

Centrom grada ne šetaju raznorazne grupe turista iz celog sveta. Nema tradicionalno radoznalih Japanaca koji o putovanju Evropom sanjaju celi zivot, nema pomalo izgubljenih Kineza koji u Svarovskom ostavljaju prava mala bogatstva. Nema bogatih Rusa ni Arapa.

Sve je nekako uspavano, mirno, pomalo apokaliptično. Trgovci su uglavnom zabavljeni sređivanjem izloga. Kupaca nema.

Grad koji je deset puta zaredom proglašen za grad s najboljim standardom života, trenutno se ne bori “samo” s koronom nego i s nekom pritajenom tugom. Nedostaje smeh, nedostaju raznorazni štandovi, druženja s prijateljima, nedostaju terase i kafe... stolovi i stolice sunčaju se sami… povezani lancima. Prazni. Nedostaje saher torte i redovi turista ispred saher kafića, jer posetiti Beč a ne probati saher tortu je za mnoge nezamislivo. Godišnje se ispeče 300.000 ove torte, a danas se nigde ne može kupiti niti naručiti onlajn. Misterija je zašto. Kao da bi onlajn naručivanje oskrnavilo ovu austrijsku tradiciju.

Svi su hoteli zatvoreni. Nema uličnih svirača, pitamo se gde su prosjaci.

- Nama nedostaje život u Prateru. Deca, koja poput mojih, vuku mame i tate od jednog ringišpila do drugog. Nema šećerne vune. Nema sladoleda - kaže žena, koja s klincima prolazi pored jednog od najpoznatijih lunaparka na svetu.

Čudna je slika kad ni deca, jedno oko tri, drugo oko pet godina, ne vuku prema ulazu. Verovatno im, kao i nama, pusti ulaz i zaustavljeni ringišpil, bez adrenalinskih vrisaka koji su ovde večita zvučna kulisa, Prater deluje otužno. Mrtvo. Voz smrti bez ljudi koji vrište izgleda kao čelična nakaza.

Riesenrad, bečki točak, koji je izgrađen 1897. godine i dosad bio samo jednom zatvoren zbog požara u vreme Drugog svetskog rata, stoji već mesec dana.

- Ni poluprazan grad, ni ljudi koji uglavnom sami koračaju bečkim ulicama i ta neka pritajena tuga, ne pogađaju nas toliko kao taj, danas zaustavljen, nemi svedok bečke istorije - kažu elegantne žene u zlatnim godinama.

Pedesetak metara od Pratera, u najdužoj Aleji grada (dugačkoj oko 6 kilometara) drugačija slika. Napokon optimizam. Život tu prkosi i virusu i karantinu.

Mnogobrojni biciklisti, džogeri i šetači upijaju sunce, pokušavaju uhvatiti barem trenutak normalnosti. Svejedno se i ovde oseća strah. Ljudi jedni druge izbegavaju u širokom luku i skoro svi nose maske, koje su postale nezaobilazan modni asesoar. Policija je sveprisutna i opušteno trenira strogoću.

- Za mene je opuštanje mera značilo da izađem napolje, budem u prirodi, a da ipak vidim živu dušu i osetim neko kretanje. Koliko primećujem, iste su želje imali i sugrađani jer samo ih ovde vidim više od desetoro na istom mestu. Čudna mi je ta distanca, da nema sudaranja dok jedni pokušavaju uloviti badmingtonsku lopticu, a drugi se nateravaju biciklom. To se jednostavno više ne radi. Igramo se drugačije - letargičan je džoger u Aleji grada.

Proleće je tako, nekako neprimetno, gotovo stidljivo stiglo u Beč.

- Zaokupljeni brigama i strahom od budućnosti, ne primećujemo rascvetale jorgovane i ignorišemo razlistale platane. Nevidljiva je opasnost, iako se bečko zdravstvo i bečka Vlada vrlo uspešno bore protiv nje, ipak pobedila. Barem u ovom trenutku - setna je gospođa Barbara.

Utisak u Beču je da se ljudi osećaju bolje i sigurnije u zatvorenom režimu, ma koliko god to nakon izolovanja čudno zvučalo.

- Kad su brojke umrlih zastrašujuće kakve jesu, retko se misli o bilo čemu, osim o zdravlju - zaključuje Barbara.

Hladni su Austrijanci u krizi pokazali drukčije lice, uglavnom nepoznato strancima koji ovde žive. Solidarnost i iskrenu brigu jednih prema drugima, nezavisno ko je odakle, kažu Crnogorci s adresom u Beču tri decenije. Grad Beč ovih dana poklanja 5.000 laptopova deci koja nemaju mogućnost pratiti onlajn nastavu, a za sve je učenike i nastavnike besplatan "MS Office Paket".

Nesigurna budućnost

Današnja se disciplina i preferiranje četiri zida još pre mesec dana činila iluzornom. Iako su iz Vlade i gradskih štabova upozoravali da nema razloga za stvaranje zaliha, bečka je suzdržanost, pričaju, netragom nestala.

- Pustošile su se trgovine hranom. Dok su Holanđani čekali u redovima za marihunu, Francuzi kupovali vino i kondome, Austrijanci su skladištili toalet papir i kvasac. Danas ih, pak, iako su otvorene, prodavnice ne zanimaju. S nestrpljenjem i doslovno žudnjom pričaju o budućim susretima s rodbinom i prijateljima. Frizeri su drugi na listi prioriteta Bečanki - govore ljudi.

Na izbegavanje prodavnica uticali su i mnogobrojni gubici radnih mesta.

Austrija danas ima više od pola miliona nezaposlenih, 562.000, što je 52 posto više nego u isto vreme prošle godine. Zaposleni rade skraćeno i primaju 80 posto redovne plate - 90 posto novca plaća država, firme osiguravaju preostalih 10. Zemlja je za savladavanje krize zasad namenila 40 milijardi evra.

Ono što najviše brine prosečnog Austrijanca je nesigurna budućnost. Najveći je strah od nezaposlenosti, siromaštva i lošeg standarda. Međunarodni monetarni fond prognozira najveću recesiju od tridesetih godina prošlog stoleća, s Austriji će, projekcija je, BDP pasti za 7 posto.

Austrijska Vlada od početka krize uživa veliku podršku stanovništva. Iako su Austrijanci već mesec dana vrlo, vrlo disciplinovani i odgovorni, klima se polako menja i mnoge se vladine odluke preispituju. Najviše ih muči netransparentno planiranje budućnosti. Iako su ga na početku pandemije bespogovorno slušali i uvažavali, austrijski je kancelar Sebastijan Kurc sve češća meta kritike građana. Nervira ih svojim “svestranim ekspertizama” po pitanju zdravstva, školstva i ekonomije.

- Kao bleda kopija je Donalda Trampa - opisuju. Prater će se otvoriti, Šenbrun biti veličanstven, Saher torta ukusna. Naizgled jednako, ali nikad više isto. Bečani to znaju.

Korona pandemija u Austriji je, čini se, pod kontrolom. Iako je još pred kraj marta upozoravano da bi u Austriji mogao uslediti italijanski scenario, već početak aprila demantovao je crne prognoze. U zemlji je u nedelju bilo 14.749 obolelih, od toga 2.159 u Beču. Smrtnih slučajeva bilo je 452 u Austriji, a 88 u Beču. Ozdravljenih 10.501, od toga 1.552 u glavnog gradu. U bolnici je trenutno 855, a od toga u bečkim bolnicama 161. Na intenzivnoj je 204 osoba u Austriji, u Beču 32. Napravljeno je 179.243 testova u Austriji, a 37.250 u Beču.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

Najnovije informacije iz sveta možete pratiti u specijalnom blogu Telegraf.rs

(Telegraf.rs)