Važili su za zemlju koja je "savladala" korona virus, a onda je došao drugi, snažniji talas

Pre manje od mesec dana, Singapur je važio za jednu od zemalja koja je dobro odgovorila na korona virus. Činilo se da je grad-država potisnuo slučajeve bez nametanja restriktivnih mera blokade, u kojima žive milioni ljudi širom sveta. A onda je udario drugi talas, i to jako.

Od 17. marta broj potvrđenih slučajeva u Singapuru porastao je sa 266 na preko 5.900, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins, prenosi CNN.

Dok je u najteže pogođenim zemljama zapadne Evrope i u SAD hiljade novih slučajeva prijavljivano svakog dana, Singapur sa populacijom od 5,7 miliona ljudi i ukupne površine od oko 700 kvadratnih kilometara (manji od Njujorka) imao je tek po nekoliko dnevno.

Međutim, Singapur ima i prednosti koje mnoge velike zemlje nemaju. Ima samo jednu glavnu kopnenu granicu sa Malezijom, i može da ima strogu kontrolu nad ljudima koji ulaze avionima. Takođe ima zdravstveni sistem svetske klase i sklonost pomalo drakonskim pravilima i politici koje mogu da budu od koristi vladi kada pokušava da kontroliše pandemiju.

Šta je pošlo po zlu?

Čini se da odgovor leži u klasterima koji nisu primećeni u slučajevima među radnicima migrantima koji žive u skučenim spavaonicama i potcenjivanju brzine kojom bi se te infekcije mogle širiti kroz grad u kome nisu preduzete mere zaključavanja.

U početku, status Singapura kao male ostrvske nacije izgledao je da se isplati.

Mogao je da obuzda inicijalni talas slučajeva iz Kine postavljanjem karantina i traženjem kontakata kako bi se osiguralo da svi koji su stigli vazduhom, a koji su možda bili izloženi, budu izolovani i praćeni.

U isto vreme podigao je svest javnosti kampanjama, kako bi ih ohrabrio da preduzmu preventivne mere. Odeljenja za izolaciju napravljena su u bolnicama nakon epidemije Sarsa 2003. godine, što znači da su pacijenti lečeni na najsigurniji mogući način, sprečavajući da se zarazi medicinsko osoblje.

Ono što je najvažnije, napisao je Dej Fišer, predsedavajući za kontrolu infekcije na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru: "Singapur nije pustio pozitivne pacijente u zajednicu".

- Ljudi sa nekoliko ili bez ikakvih simptoma, ali koji su ipak bili pozitivni na testu, hospitalizovani su sve dok nisu bili negativni, umesto da ih stave u kućni karantin - rekao je Fišer.

Život nastavio normalno da se odvija

Širokim testiranjem i izolacijom svih koji su bili potencijalno zarazni, Singapur je uspeo da ostane relativno otvoren i da nastavi da funkcioniše kao i obično.

- Život u Singapuru nastavio je normalno da se odvija. Želeli smo da preduzeća, crkve, restorani i škole ostanu otvoreni. Ovako izgleda uspeh. Sve ide napred sa modifikacijama po potrebi, a to nastavljate sve dok ne bude vakcine ili lečenja - napisao je Fišer prošlog meseca.

Takav pristup bio je u velikoj suprotnosti s Hongkongom: još jednim azijskim samoupravnim gradom sa stanovništvom slične veličine. U Hongkongu su škole zatvorene od februara, a vladini službenici ohrabreni su da rade od kuće, iako su ljudi relativno slobodno putovali gradom. Nove mere su takođe uvedene nakon porasta uvezenih slučajeva prošlog meseca.

Hongkong je bio mnogo uspešniji u suočavanju sa drugim talasom.

Singapur je ovog meseca zatvorio samo škole i neka radna mesta nakon poslednjeg skoka u slučajevima.

Odlaganje je postavilo broj novih slučajeva u Singapuru na mnogo strmiju putanju - danas su prijavili više od 1.400 slučajeva - što je najveći pojedinačni porast u jednom danu. Hongkong nema novobolelih u poslednjih 24 sata.

Sve do aprila, čini se da je Singapur bio na vrhu epidemije. Ali klasteri za koje se čini da su vladina testiranja propustila brzo su rasli i broj svakodnevnih slučajeva je porastao.

Opušteniji stav koji je zauzet u Singapuru u poređenju s drugim zemljama bio je održiv samo ako su zadržane infekcije iz inostranstva i brzo otkriveni i potencijalni novi slučajevi.

Jednom kada ova mera nije uspela, brzina kojom virus može da pređe sa osobe na osobu bila je veća nego što bi bila u mestu sa teškim merama zaključavanja i socijalne distance.

Mnogi novi klasteri povezani su sa ogromnom migrantskom radničkom populacijom u Singapuru, posebno kod onih radnika - većina iz Južne Azije - koji žive u skučenim spavaonicama, za koje se čini da su u početnom talasu ispitivanja zanemareni. Više domova je pod karantinom, a vlada povećava testiranje za sve radnike.

Nejasno je da li su te infekcije bile od radnika migranata koji dolaze spolja ili je virus neko vreme cirkulisao među uglavnom neproverenom populacijom.

Ono što je očigledno jeste da su uslovi u kojima radnici žive napravili efikasnu socijalnu distancu - ili "kućni" karantin - nemogućim, olakšavajući širenje virusa.

Singapur ima dobre šanse da stvari vrati pod kontrolu, opet zahvaljujući svojoj maloj veličini, jakoj vladi i dobrim zdravstvenim sistemom. Ali nedavni porast slučajeva u Singapuru je lekcija za ostatak sveta.

Nakon što su se i Singapur i Hongkong ponovo približili drugoj velikoj epidemiji, morale su ponovo da pauziraju ekonomiju, a to bi trebalo da bude lekcija ostatku sveta da ne žure sa relaksiranjem mera.

Sve dok grad ili zemlja ne mogu da budu sigurni da više neće doći do infekcije spolja - ili da se one ne mogu efikasno pratiti i kontrolisati - nedostatak lokalnih slučajeva ne znači da je opasnost prošla.

Kao što pokazuje iskustvo Singapura, prerano opuštanje može da bude katastrofalno.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

Najnovije informacije iz sveta možete pratiti u specijalnom blogu Telegraf.rs

(A. M.)