"Beži, sine, pola metra levo": Kako je izgledao prvi dan u školi za mališane u Danskoj

Ove nedelje mališani u Danskoj vratili su se u školske klupe. Dok su sa osmehom na licu i torbama na leđima ulazili u školska dvorišta držeći roditelje za ruku, sve je izgledalo normalno, ali samo je izgledalo...

Džimi Skov Glasdam Adetunji, direktor osnovne škole u Rodovru, koji se nalazi kod Kopenhagena, čitavu sredu je špartao po učionicama da bi premerio da li svih 440 đaka drži propisanu distancu od najmanje dva metra koja je uvedena zbog korona virusa. U ruci je sve vreme nosio metar...

On je naredio da se školsko dvorište podeli na šest odeljaka sa belom trakom i roditeljima poslao raspored kad ko dovodi decu, kao i kad čije dete sme na odmor ili na ručak.

- Jedva sam čekao da vidim decu, ali sada ćemo morati da pričamo o pandemiji i zašto su naša igrališta zatvorena trakama. To će biti ozbiljan i pomalo komičan razgovor - rekao je Adetunji.

U školi koja se nalazi nekoliko kilometara dalje Filip Mundt je svog sina Emila odveo na prvi čas. Kaže da je malecki bio veoma uzbuđen zbog povratka u školu.

- Na putu do škole neprestano je pričao o tome kako će videti drugare, i šta će raditi tokom dana - priča Filip.

Mališani u Danskoj više od mesec dana nisu išli u školu. Obrazovne ustanove zatvorene su 11. marta kako bi se sprečilo širenje korona virusa.

Među prvima uveli mere, sada ih među prvima i povlače

Danska je bila među prvim zemljama u Evropi koja je zatvorila granice, prodavnice, škole, restorane i zabranila javna okupljanja. Sada je isto među prvima koja postepeno povlači mere, jer beleže sve manji broj obolelih. Do 16. aprila zabeležili su 321 smrtni slučaj.

- Učinili smo pravu stvar time što smo mere uveli na vreme i sprečili širenje zaraze. Zato i verujem da sada imamo taj luksuz da polako neke segmente života vratimo u normalu - rekao je Alan Randrup Tomsen, virolog na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Vlasti su donele odluku da deca starosti do 12 godina mogu među prvima da se vrate u klupe. Škole moraju da brinu o higijeni i tome da svi drže propisano rastojanje.

Zato Adetunji mora da brine da se deca ne okupljaju, da peru ručice čim stignu u školu a potom na svakih dva sata. Isto tako, škola se dezinfikuje više puta dnevno.

Takođe, odštampane su i mape kuda mališani mogu da se kreću. Kuda ulaze, a kuda izlaze iz zgrade. Klincima ovo nije teško palo.

- Pitajte svako dete, napamet je kao pesmicu naučilo pravila o pranju ruku, držanje distance, o tome da ne treba da dele hranu i prilaze jedno drugom u dvorištu - kažu nastavnici.

Ipak, i u ovim uslovima rizik da se zaraze postoji.

Čak 10 odsto populacije Danske čine đaci, i to je veliki broj ljudi koji će biti teško kontrolisati.

- Škole su uradile dosta da bi smanjile rizik, ali ostaje da kroz par nedelja vidimo koliko je to efikasno - kažu stručnjaci.

Adetunji kaže da su se roditelji u početku bunuli i nisu želeli da deca opet krenu u školu, ali sada su već prihvatili odluku vlasti.

- Nije tajna da nam je rečeno da otvorimo škole kako bi roditelji mogli da se vrate na posao. Istovremeno, mislim da je ovo pametna odluka. Deci je potrebno druženje - kaže Adetunji.

U prilog tome govore i osmesi mališana. Bilo pandemije ili ne, svaki šestogodišnjak želi da živi punim plućima.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

Najnovije informacije o korona virusu iz sveta možete pratiti u specijalnom blogu Telegraf.rs

(I. Nikolić)