Sistem iz prošlosti sprečio katastrofu: Kako je bubonska kuga pomogla Rusiji u borbi protiv korone

Foto: Tanjug/AP

U udaljenoj planinskoj livadi u Kirgistanu pre nekoliko godina dečak je ubio mrmota i oderao mu kožu. Nekoliko dana kasnije, roditelji su dečaka u delirijumu i prekrivenog znojem odveli u seosku bolnicu gde je umro od bubonske kuge. Poput duha iz srednjovekovne prošlosti, kuga se i dalje povremeno pojavljuje u zabačenim predelima bivšeg Sovjetskog Saveza, gde i danas preživljava kod divljih glodara, prenosi Njujork tajms. Ipak, nasleđe iz SSSR-a je na neki način pomoglo nekadašnjim zemljama u borbi protiv pandemije koja danas baca na kolena ceo svet, korona virus.

Preporučujemo

Tokom vekova, uz poboljšanu javnu higijenu, kuga je polako prestajala da postoji kao pretnja. Danas se, kao bakterijska infekcija, leči antibioticima, ako se na vreme otkrije.

Ali kuga je bila smrtonosna pretnja 1920-ih i sramota za Sovjetski Savez, koji je osnovao specijalizovanu državnu agenciju za njeno praćenje i obuzdavanje.

Naslednici te agencije i dalje postoje u Rusiji i u nekim drugim zemljama koje su nekada bile deo SSSR-a, a sa spremnim planovima za karantin i obučenim osobljem postale su oslonac regionalnog odgovora na koronavirus.

Još je rano govoriti o tome da li su nekadašnji sovjetski centri za borbu protiv kuge napravili bilo kakvu razliku u epidemiji koronavirusa, koji je do sada zarazio više od 32.000 Rusa, dok je 273 umrlo.

Nasleđeni sovjetski sistem pomogao je da se odloži širenje i to je samo jedan podatak u proceni zašto se koronavirus sporije širio u Rusiji, Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim zemljama, nego u Zapadnoj Evropi i SAD-u. Takođe, tome se može pripisati i zatvaranje granica ili prikrivanje stvarnog broja smrtnih slučajeva od strane vlasti.

Infekcije se u svakom slučaju sprečavaju. Zaposleni u centrima za borbu protiv kuge kažu da je njihov rani rad pomogao.

- Naravno da je pomoglo - rekao je Ravšan Maimulov (57), direktor regionalne službe za borbu protiv kuge u Kirgistanu, koji je pregledao tinejdžera, žrtvu kuge kada je umro 2013. godine.

Iskoristio je isti plan karantina koji je uspostavio nakon dečakove smrti, kada je u martu reagovao na koronavirus.

Foto: Tanjug/AP

- Kada je 15-godišnjak stigao u seosku bolnicu telo je još uvek bilo vlažno od znoja i osetio sam oticanje ispod pazuha i brade - rekao je Maimulov. Ali dečaka je bilo nemoguće spasiti i umro je za nekoliko sati.

Maimulov se školovao u ruskom institutu za borbu protiv kuge koji se zove "Microbe". Nakon dečakove smrti, imao je ovlašćenja da odmah pokrene planove za zaključavanje, iako su u tom trenutku imali samo delimičnu dijagnozu.

Prenosio je vest regionalnom guverneru preko šifre - trebalo je da primene "Formulu 100" - da ne bi došlo do curenja informacija, a stanovnici sela pokušaju da pobegnu pre nego što se vrata zatvore.

- Trebali smo da sprečimo da svi pobegnu - rekao je. Sledećeg jutra u mestu su bili kontrolni punktovi i selo je zapečaćeno.

Na njegovu preporuku, vlasti u okolini Isjakulske oblasti koristile su isti pristup u martu uvodeći blokadu koronavirusa.

- Radili smo po operativnom planu za kugu - rekao je Maimulov. Regija sa oko pola miliona ljudi prijavila je tri slučaja koronavirusa. Kirgistan je prijavio pet smrtnih slučajeva.

Rusija održava 13 centara protiv kuge, od dalekog istoka do planine Kavkaz, pet instituta za borbu protiv kuge i više terenskih stanica. U martu su vlasti preselile novu laboratorijsku opremu u centar za borbu protiv kuge u Moskvi kako bi proširile svoju sposobnost testiranja na koronavirus.

Foto: Tanjug/AP

Institut "Microbe", prvobitno u potpunosti posvećen bubonskoj kugi, ali se kasnije proširio i na borbu protiv drugih infekcija poput kolere, žute groznice i antraksa, modelira širenje koronavirusa.

Počev od januara, direktori centara za borbu protiv kuge u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, trgovinskog saveza Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije i Rusije, predvođenog Moskvom, održali su konferencijske pozive o koronavirusu. A institut za kugu u Odesi u Ukrajini spada među agencije koje reaguju na tamošnji koronavirus, rekli su zvaničnici.

Porodica 15-godišnjeg dečaka čuvala je ovce i hvatala mrmote zbog krzna. Dečak mu je skinuo krzno brijačem. Iako se bubinska kuga, poznata kao crna smrt obično širi ubodom buva, u ovom slučaju dečak ju je dobio grickanjem svog prsta.

Na kraju su 32 sela stavljena pod karantin, dok je oko 700 medicinskih sestara išlo od vrata do vrata tražeći infekciju. Krzno mrmota je sakupljeno i spaljeno. Ali tim za borbu protiv kuge delovao je dovoljno brzo. Dečak je bio jedini potvrđeni slučaj.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

Najnovije informacije o korona virusu iz sveta možete pratiti u specijalnom blogu Telegraf.rs

(A. M.)