Bio je najbolji ubica meksičkog kartela, a onda im je okrenuo leđa: Kako je sikario postao doušnik

Regruti su izašli na čistinu, gde je grupa trenera stajala zgusnuta, krijući nešto.

- Koliko vas je ranije ubilo čoveka? - pitao je jedan od instruktora, a potom je nekoliko njih podiglo ruke...

Preporučujemo

Treneri su se brzo razdvojili, otkrivajući leš nagog čoveka kako leži u travi. Jedan je dao mačetu najbližem regrutu i naredio: "Iskasapi ovo telo".

Regrut se ukopao. Instruktor je čekao, a potom mu je prišao iza leđa i pucao mu u potiljak. Potom je mačetu uzeo iz njegovih beživotnih ruku i predao tinejdžeru koji je stajao tik pored, dok su ostali nemo gledali. Klinac nije oklevao. Konačno je dobio priliku da dokaže da može da bude ubica, sikario. Iskoristio je priliku. Želeo je novac, moć, a najviše od svega, poštovanje. Želeo je da ga se plaše u mestu gde je strah bio najvrednija valuta...

- Želeo sam da budem psihopata, da ubijam bez milosti i da budem najstrašniji sikario na svetu - rekao je, opisujući scenu.

Poput drugih regruta, i njega je narko-kartel Guerreros Unidos poslao u svoj trening kamp na planini. Tamo je trenirao na otvorenom, trčao, gađao mete... Sada, dok je stajao iznad leša, samo je pokušavao da suzdrži nagon za povraćanjem. Zatvorio je oči i udario naslepo. Da bi preživeo, morao je da prođe kurs. Trening će uraditi sve ostalo, oslobodiće ga straha i empatije.

- Uzeli su sve što je bilo ljudsko u meni i napravili su od mene čudovište - rekao je sikario u ispovesti koju prenosi New York Times.

Nekoliko godina kasnije, postao je jedan od najboljih plaćenih ubica u meksičkoj državi Morelos, instrument kartela koji je "delio naciju". Do 2017., kada je imao samo 22 godine, učestvovao je u više od 100 ubistva. Vlasti su potvrdile najmanje 24 žrtve samo u Morelosu.

Našli rupu u zakonu i zaštitili ga

Kada ga je policija uhapsila te godine, pretilo mu je više od 200 godina zatvora. Ipak, umesto da ga krivično gone, vlasti su videle mogućnost da uz njegovu pomoć zavire u kartel iznutra. Napravili su od njega doušnika i glavnog aktera nezvanične operacije koja je imala za cilj da uništi kartele u južnom Morelosu, što je rezultiralo hapšenjem i osudom na desetina članova kartela.

Za inspektore, ovaj momak je bio rudnik zlata, upustvo za uništenje "industrije ubistava". Za ovog momka, vlast je bila slamka spasa, ono što ga je održavalo u životu...

Policija pokušava da obuzda kartele, ali uzalud Foto: SSPZ

Naravno, pravosudni sistem Meksika nije napravljen tako da "proguta" ovaj dogovor sa ubicom. Zemlja ima samo jedan program zaštite svedoka, i to na federalnom nivou, a samo je nekoliko pripadnika bezbednosnih službi koji u ovaj program zaista i veruju. Izdajice, korupcija i nekompetentnost su uništile ovaj sistem.

Alberto Kapela načelnik policije u Morelosu u to vreme, želeo je program zaštite svedoka koji je efikasan, koji će pomoći da se uništi organizovani kriminal u njegovoj državi. Tako je jednostavno stvorio tajnu svoju improvizovanu strategiju - koju bivši pravnici opisuju kao pronalaženje rupe u zakonu.

Međutim, ako je delimično zaobilaženje zakona moglo da pomogne u tome da se unište kriminalci, Kapela nije smatrao da bi to što će pravosudni sistem da zažmuri bila prevelika cena.

- Morali smo nešto da pokušamo. Nismo više mogli samo da sedimo i da ne radimo ništa - rekao je Kapela koji je pre nekoliko godina preživeo opasnu razmenu vatre sa članovima kartela.

Kako je sikario postao glavni svedok

Put jednog čoveka od plaćenog ubice do glavnog svedoka nije bio lak. Uvid u ispitivanja njega, njegove porodice, zvaničnika, drugih ubica, daje retku priliku da se zaviri u svet meksičkih brutalnih ubica i u to koliko je vlast spremna da uradi da bi ih uništila.

Svirepa ubistva i "ostavljanje poruka" svojstvene su članovima kartela Foto: Tanjug/AP

U Meksiku se danas događa više ubistava nego u poslednje dve decenije, otkako država vodi zvaničnu statistiku. Karteli se bore za prevlast i da očuvaju "puteve" droge i linije krijumčarenja do SAD, dok policijske snage pokušavaju da im preseku lanac trgovine.

Nasilje je postalo još brutalnije kako je počeo američki rat protiv droge pre 13 godina, a atentatori, poput ovog za koje je Kapela izgradio jedinstven program zaštite, odgovorni su za nikad goru statistiku u broju ubistava.

Ona su postala toliko obična i svakodnevna da su građani više otupeli. Kako prolaze godine, svaka ruši "rekord" one prethodne, a država je više toliko nemoćna da su pojedinci, poput Kapele, morali da osmisle svoj sistem i buše rupe u zakonu kako bi nešto mogli da preduzmu.

Dogovor se činio krajnje jednostavan: Sikario treba da svedoči protiv svojih bivših saradnika i šefova i da do detalja otkrije sva poslovanja ozloglašenog kartela. Zauzvrat, on će biti slobodan čovek i niko ga neće goniti.

Časna reč je časna reč, papira nigde

Ovaj dogovor je bio postignut usmeno. Nema papira, nema potpisivanja, nema nikakvog legalnog traga ni ubacivanja u zvanične programe zaštite svedoka. To je bio dogovor dva gospodina - tako su to bar nazivaju oni koji su upućeni u ceo slučaj.

- Nije trebalo ni da razmislim. Nisam želeo da provedem čitav život u zatvoru - rekao je sikario koji je pristao na ovaj dogovor.

Početkom 2019. godine, ovaj saradnik se pokazao toliko dragocenim policiji da su ga dodatno osnažili. "Regrutovali" su još desetak pomoćnika kartela i sve su ih smestili u jednu malu, dotrajalu zgradu koja se nalazila tik uz lokalni zatvor.

Njihovo zajedničko svedočenje dovelo je do najmanje stotinu presuda i osujećenje na desetine ubistava, otmica i iznuda. Dok je u čitavoj državi nasilje bilo u porastu, južni Morelos je beležio pad.

Opkolili grad da bi spasli El Čapovog sina

Širom države se svakodnevno događalo na stotine ubistava. Neka su bila toliko brutalna da normalan ljudski mozak ne može da pojmi ta zverstva, a svega pet odsto tih ubistava bi bilo rasvetljeno. Zbog tako malog procenta rešenih slučajeva Kapelo je tvrdio da Meksiko faktički izdaje dozvole za ubistva.

Njegov program, podržan od pravosudnih vlasti ili ne, omogućavao je nešto što na stotine policajaca nije moglo ni da sanja - hapšenje ubica koji su hladnokrvno klali, ubijali i kasapili širom zemlje.

Ulice Kulijakana bile su krvave Foto: Tanjug/AP

Koliko su karteli jaki najbolje svedoči slučaj iz oktobra, kada je na stotine plaćenih ubica kartela sinaloa postavilo zasedu u gradu Kuliakan, usred bela dana, i primorala gradske čelnike da predaju jednog od vođa klana - sina Hoakina Guzmana, poznatijeg kao El Čapo.

Nedugo potom, svirepo je ubijeno devet Mormona, među njima su bile i majke sa decom. Nakon tog poslednjeg masakra, predsednik SAD Donald Tramp je zapretio da će meksičke kartele proglasiti terorističkim grupama.

Kapela je bio svestan da je njegov plan riskantan, pogotovo zbog toga što će na kraju biti prinuđen da jednog hladnokrvnog ubicu koji je ubio sigurno na desetine ljudi pusti na slobodu.

- To je nešto što bi malo ko bio spreman da uradi, ali vredelo je rizika - rekao je Kapela.

Međutim, niko, najmanje sikario, nije očekivao da će se njihov dogovor završiti na jedan neobičan način.

Naime, Kapela je prebačen na drugo radno mesto, udaljeno više od 1.000 kilometara i njegov plan je počeo da puca. Bez mandata i podrške zvaničnika sve je palo u vodu. Neki od svedoka su odlučili da se vrate starom životu kriminala, a jedan je čak i popio metak.

Glavni sikario je izdržao do leta, a kada je posumnjao da će ga policija predati bivšim šefovima u kartelu, pobegao je. Ubice nisu bile daleko. Samo par dana nakon toga brat sikarija-svedoka, koji je ceo život bežao od kriminala i bio deo policije, pronađen je mrtav.

Porodica je našla njegovo unakaženo telo i na njemu poruku: "Evo šta se događa sa drukarama".

Razorili su pola grada da bi izvukli El Čapovog sina Foto: Tanjug/AP

- Tako stvari funkcionišu u Meksiku, zato sam hteo da svet ovo vidi - rekao je sikario-svedok, čiji identitet nikad nećemo saznati.

A kako je postao sikario

Da se vratimo na početak priče, pre nego što su mu dali mačetu u ruke da iskasapi mrtvog čoveka... Tome je prethodila prozivka zverki u kartelu gde se on tek probijao... Govorili su za "malog" da može da pljačka, možda nekog prebije, ali ne, on nikad neće moći da ubije, nema on to srce...

Prozivali su ga da vide koliko je daleko spreman da ide. On je znao da je to test. Imao je samo 17 godina i bio je deo kartela Guerreros Unidos, koji vlada mnogim meksičkim državama i organizuje krijumčarenje heroina na teritoriju SAD. Od samog starta vođe su u njemu videle pametnog i nasilnog mladića - veoma važne karakteristike u njihovim očima.

Bolele su ga njihove prozivke - šta znaju oni za šta je on sposoban. Realno, nije znao ni on sam.

Sledeći put su prstom uperili u dvojicu mladića koji su šetali ulicom. Krenuo je ka njima razmišljajući da su njegove gazde možda upravu, da on nije sposoban da ubije. A onda, kao da je neko drugi kontrolisao njegov um i telo, iz džepa je izvukao mali nož i preklao je prvog mladića kog je dohvatio.

Kako je krv šikljala, prisetio se sikario, njegov strah je nestao. Želeo je da dokaže da je nemilosrdan, da ima ono što je potrebno da bi postao sikario.

- Blokirao sam sebe, svoje emocije. Rekao sam sebi da to neko drugi radi - rekao je na jednom od saslušanja.

Kasnije je saznao da su mladići bili potpuno nevini, obični mladići. Da su se gazde kartela surovo poigrale sa njihovim životima, jer nisu verovali da njihov klinac ima moć i želudac da ubije.

Ubrzo se priča o tom krvavom ubistvu proširila po kraju. Maleckog su počeli da veličaju i da mu se dive. Više niko nikad nije rekao da on nema hrabrosti da ubije. Bio je na "dobrom putu", da postane profesionalni ubica.

- Svidelo im se to što sam uradio. Tako je počela moja karijera - priseća se svedok u bekstvu.

Bio je dete iz normalne porodice

U arhivi i dalje stoje papiri sa njegovog saslušanja. Kada je ušao u Kapelin program pričao je da je imao normalno, srećno detinjstvo. Roditelji su mu živeli zajedno i učili su ga kako da brine o drugima.

- Učili su me o pravim vrednostima, vaspitali su me - pričao je sikario.

Fizička građa mu je bila savršena, bio je pravi atleta. Roditelji su mu predviđali blistavu karijeru u fudbalu. Nažalost, napustio je školu da bi se družio  sa lošim momcima iz kraja i pušio travu. Tada je počeo i da se tuče... Uskoro je napustio školu zauvek.

Ponekad bi, prisetio se, išao sa ocem na posao u vodovod. Jedno vreme je razmišljao da i sam tako zarađuje za život, ali je shvatio da se ne isplati. Radnici su bili premalo plaćeni i nimalo cenjeni. Potom je njegov otac ostao bez posla i porodica se našla na rubu egzistencije.

Foto: Tanjug/AP

Majka je radila od jutra do mraka da bi kući donela svega nekoliko dolara. Gledao je kako ona gine od posla i ne donosi kući ništa, dok neki sede na novcu a "ništa ne rade", a pritom ih svi poštuju.

- Tako sam i ja doneo odluku da živim od danas do sutra. Da postanem kriminalac.

Počeo je kao sitna riba. Čuvao je ekipu koja je išla da krade i diluje, ali su veće ribe videle da je ambiciozan. Nakon kasapljenja nevinih mladića na ulici ponudili su mu da ga pošalju u trening-kamp na planini. Bilo je to 2012. godine, kada je već šestu godinu zaredom divljao narko-rat u Meksiku.

To je bilo vreme kada su slike nasilja bile svakodnevne i brutalne, vreme u kom je vojska izlazila na ulice da pokuša da uništi kartele. To je vreme kada je ubistvo bilo kao neka vrsta poruke. Tela su visila sa mostova, iskasapljene leševe su pronalazili na gradskim trgovima. Tako su karteli slali poruke svojim neprijateljima, vlastima, svima koji su im smetali. Tako su poručivali da sa njima šale nema.

Akademije za profesionalne ubice

U vreme kada se situacija na tržištu narkotika uskomešala, svakodnevno nedreći nove igrače koji su rasli na lestvici i nestajali kao da ih nije ni bilo, trening kampovi su postale neka vrsta akademije za nove nade narko industrije. Mladi sikario je video to kao svoju šansu.

Šest meseci je živeo i divljini i izgnanstvu sa još 12 muškaraca u planinama u južnom delu Meksika. Video je tad sav teror, osetio glad,hladnoću i strah. Svuda je mirisalo na smrt.

Lovili su i ubijali članove suparničkog kartela. I sami su stradali i to najčešće od ruke trenera koji su ih kažnjavali jer nisu ispoštovali naređenja ili su oklevali da ubiju.

Pitomci koji nisu slušali trenere bili bi obešeni o drvo, služili su ostalima kao mete za vežbanje - smatrali su da je to najbolji podsticaj za kadete.

Saznanje da će umreti ukoliko ne bude slušao naređenja - bilo to ubistvo nedužnog farmera, kasapljenje leša ili mučenje prijatelja - bio je dovoljan podsticaj da uradi ono što je do nedavno smatrao nezamislivim. Tako je bar ovaj sikario opravdavao sebe i svoje grehe.

"Napravili su od mene životinju"

Nemalo puta je rekao da su u kampu napravili od njega monstruma, životinju. Međutim, iza svake odluke, svake likvidacije bila je istina od koje nije mogao da pobegne - sam je izabrao ovaj način života.

Za samo godinu dana bio je obučeni atentator - testiran na bojnom polju, a nije imao još ni 20 godina.

Odmah nakon kampa poslali su ga u Akapulko, da ubija članove suparničkih kartela kako bi preuzeo tržište narkoticima na "divnim turističkim destinacijama".

Posle godinu dana se vratio u Morelos. Ali to nije bio Morelos kakav pamti. Njegovog glavnog šefa su smaknuli u međuvremenu, i njegov stari kartel Guerreros Unidos je maltene uništen. Članove je regrutovao njihov nekadašnji saveznik, Los Rohos... Ostalo je istorija.

(I. N.)