Čile zbog korone rasterećuje zatvore: Javnost besna jer će na slobodi završiti i Pinočeovi agenti

Foto: Tanjug/AP

Bivši čileanski vojni agenti osuđeni za ozbiljna kršenja ljudskih prava pod siktaturom Augusta Pinočea mogli bi da budu oslobođeni zbog novog kontroverznog zakona kom je cilj zaustavljanje širenja korona virusa među zatvorenicima.

Preporučujemo

Hitnim amandmanom koje je predložilo Ministarstvo pravde biće oslobođeno oko 1.300 zatvorenika niskog rizika iz prenaseljenih zatvora da izdržavaju kazne u kućnom pritvoru.

Mera bi se odnosile na ljude osuđene za manje zločine, koji su stariji, trudni, imaju decu mlađu od dve godine ili su smrtno bolesti, ali ukoliko su već odslužili polovinu kazne.

Ipak, 14 vladinih senatora tvrdi da bi sve to trebalo da se odnosi i na zatvorenike u zloglasnom Puna Peuku, komfornom objektu u kom je smešteno oko 70 zatvorenika osuđenih za kršenje ljudskih prava u doba diktature, prenosi Gardijan.

- Suočena sa globalnom pandemijom koja je odnela više od 100.000 života, naša vlada čini neetički pokušaj da oslobodi osuđene zločince. Iako se naša organizacija zalaže za oslobađanje zatvorenika koji ispunjavaju ove uslove izdržavanja kazne za manje zločine, ovo je nezmisliv ustupak u ovoj političkoj klimi- rekla je Lorena Pizaro, portparolka Udruženja porodica nestalih zatvorenika.

Foto: Tanjug/AP

Predloženi amandman podelio je vladajuću koaliciju i izazvao žestok otpor opozicije.

Prema izveštaju čileanskog Nacionalnog instituta za ljudska prava, privatne ćelije u Punta Peuku su prostrane i dobro osvetljene, svaka sa sopstvenim kupatilom, a zatvorenici imaju pristup satelitskoj televiziji, računarima, teniskim terenima.

Ova situacija se znatno razlikuje od situacije u drugim zatvorskim ustanivama u zemlji koji su orenatrpani i često nemaju osnovne uslove.

Nacionalna komisija za istinu i pomirenje je 1991. godine detaljno opisala 3.428 slučajeva prisilnih nestanaka, ubistava, mučenja i otmica tokom sedamnaestogodišnje diktature.

Kroz pomenuti zatvor prošli su neki od najozloglašenijih članova diktature, uključujući i Manuela Kontrerasa, vođu tajne policije Dina od 1973. do 1977. koji je umro 2015. godine.

Ustavni sud bi trebalo da održi javnu raspravu pre nego što donese odluku o tom pitanju.

(Telegraf.rs)