Brojne zemlje odložile izbore zbog pandemije, ali ne i Južna Koreja: Jedna stvar je ipak poljuljana

Bilo je malo posle ručka u Seulu i masa u pink jaknama okupila se na trgu. Pink je boja glavne opozicione stranke u zemlji, konzervativne stranke Jedinstvena budućnost, a ova gomila pristalica organizovala je skup uoči izbora 300 članova Narodne skupštine u sredu. Južna Koreja nikada ranije nije odložila izbore - a korona virus neće zaustaviti ni ove, prenosi CNN.

Kao i mnoge demokratije širom sveta, i Južna Koreja se suočila s problemom: kako održati izbore tokom pandemije bez širenja virusa.

Najmanje 47 zemalja odložilo je izbore usled pandemijem korona virusa, uključujući Šri Lanku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Etiopiju i Srbiju. Druge, kao što su SAD i Novi Zeland, još uvek nisu odlučile da li da održe izbore na zakazani datum.

Mnoge od tih zemalja nalaze se na različitim tačkama epidemije virusa. Južna Koreja je rano postigla vrhunac, što je dovelo do pohvala za vladino postupanje sa pandemije. Zemlja nije u blokadi, a od više od 10.500 potvrđenih slučajeva više od 7.400 se oporavilo.

Ipak, Južna Koreja je napravila brojne izborne ustupke zbog virusa.

Više od 11 miliona ljudi - ili 26,7% registrovanih birača - glasalo je unapred kako bi se izbegla gužva, prema podacima Nacionalnog izbornog odbora. Onima koji glasaju u sredu biće izmerena temperatura na vratima.

Kabine za glasanje redovno će se dezinfikovati, a svako ko ima temperaturu veću od 37,5 stepeni moraće da glasa na posebnom štandu. Oko 20.000 dodatnih radnika biće raspoređeno radi sprovođenja dodatnih mera.

U izolacionim centrima koje vlada vodi, postavljene su posebne kabine, a onima u karantinu biće dozvoljeno da napuste kuće da bi glasali posle 18 sati, kada se glasačka mesta zatvore za javnost.

Glasači sa kojima je razgovarao CNN veoma podržavaju odluku da se nastavi sa izborima, a neki su rekli kako je pandemija učinila glasanje još više važnim.

Ali stručnjaci upozoravaju da i održavanje i odlaganje izbora predstavljaju rizik - ne samo za javno zdravlje, već i za demokratiju.

- Intuitivno, mislimo da odlaganje izbora zvuči antidemokratski. Ali zapravo se demokratija na neki način može potkopati održavanjem izbora u ovim vremenima - rekao je Tobi Džejms, profesor političke nauke.

Nastavljanje sa izborima

Postoji istorijski presedan za nastavljanje sa izborima u doba krize.

SAD su 1864. godine održale predsedničke izbore uprkos tome što je zemlja bila usred građanskog rata. Tokom španske groznice 1918. koja je ubila oko 675.000 ljudi samo u SAD-u, zemlja je nastavila sa svojim srednjoročnim glasanjem, iako je izlaznost bila vrlo mala.

Australijska država Kvinslend održala je izbore za lokalno telo 28. marta, pri čemu je državna izborna komisija nazvala izbore "suštinskom službom". Ali došlo je do povratne reakcije - medicinski stručnjaci upozorili su da održavanje izbora predstavlja "smrtonosni rizik", a politički eksperti upozorili su da može do dođe do manjeg odziva.

Kao i Južna Koreja, zemlja je preduzela određene mere. Glasačima je rečeno da ponesu svoje olovke, a na mestu glasanja bila su dezinfikaciona sredstva. Ipak, prema prvim podacima, izlaznost je bila oko 75 posto, za razliku od 83 posto na prošlim izborima.

Mala izlaznost jedan je od rizika održavanja izbora u vreme pandemije. Izlaznost je takođe pala i na izborima za gradonačelnika u Francuskoj sredinom marta.

Iako je američki predsednik Donald Tramp rekao da je glasanje putem imejla "korumpirano" i "opasno", zbog rizika od prevare birača, stručnjaci veruju da će glasanje putem mejla biti ključno za svaku zemlju koja održi izbore tokom pandemije.

Odlaganje izbora

Suočene sa svim ovim izazovima, neke zemlje su izabrale da odlože izbore. Ali i ovo donosi rizik, zato što su izbori neophodni kako bi se održalo poverenje javnosti i održala legitimnost donošenja zakona.

U Novom Južbom Velsu u Australiji izbori za lokalnu upravu su na primer odloženi za godinu dana, što znači da će gradonačelnici i lokalni odbornici ostati na vlasti još 12 meseci.

Šri Lanka tek treba da objavi novi datum izbora nakon što je odložila parlamentarne izbore zakazane za 25. april. Otkazivanje je ostrvo ostavilo u ustavnoj situaciji - parlament je već bio raspušten uoči datuma izbora, tako da tehnički zemlja nema parlament.

Ulazak u autoritarizam

Izbori su samo jedan deo funkcionalne demokratije. U nekim zemljama lideri su preuzeli velika ovlašćenja kako bi im bilo omogućeno da ograniče slobode u cilju kontrole smrtonosnog virusa.

Na Novom Zelandu vlada je proglasila vanredno stanje drugi put u istoriji zemlje, dajući vlastima sveobuhvatnu vlast, uključujući i ovlašćenja da zatvori puteve, evakuiše bilo koje prostorije i isključi ljude iz bilo kog mesta.

Mađarski parlament, nasuprot tome, glasao je za dozvolu krajnje desnog premijera Viktora Orbana da vlada dekretom u nedogled da bi se borio protiv pandemije, što je izrazilo zabrinutost da bi taj potez mogao da dovede do porasta moći.

(A. M.)