Gde je Srbija, a gde Švedska: Zemlje s najrigoroznijim i najslabijim merama, gde umire više ljudi?

Foto: ATA Images

Prema istraživanju naučnika s uglednog Univerziteta u Oksfordu, Hrvatska ima najstrože mere zaštite od pandemije korona virusa na svetu.

Preporučujemo

Hrvatska na rang-listi strogoće mera Oksford Covid-19 Government Response Trackera ima maksimalnih 100 bodova. Ipak, nije jedina. Maksimalnih 100 bodova imaju i Srbija, Slovenija, Indija, Pakistan, Sirija, Vijetnam, Šri Lanka,Tunis, Uganda, Južnoafrička Republika, Bocvana, Madagaskar, Honduras i Kostarika, piše Index.hr.

Najmanje pak ima Kina (42,86), zemlja u kojoj je epidemija prvo izbila i koja je imala desetine, pa i stotine miliona ljudi pod nekim oblikom karantina, ali je u međuvremenu navodno suzbila epidemiju i ukinula karantin - iako se početak drugog talasa epidemije u toj zemlji već nazire.

Oksfordovo rangiranje zemalja pregledno je prikazano i na karti sveta na njihovom sajtu.

Švedska imala najblaže mere pre nedelju dana, sad ih ima Kina

Naravno, najpoznatija po svojim blagim zaštitnim merama je Švedska, koja je zaista imala najopuštenije mere na svetu pre nedelju dana, kad je imala 42,86 bodova od mogućih 100. U međuvremenu ih je nešto podigla, podstaknuta dramatičnim porastom broja umrlih, pa je 6. aprila, što je poslednji datum s dostupnim podacima za ovu zemlju, imala 52,38 bodova.

Osim Švedske i Kine, izuzetno blage mere imaju Zambija s 47,62, Gvatemala s 52,38, Rumunija s 57,14 i Kenija s 59,52 boda, a relativno blage i Bolivija (61,9), Alžir (61,9), Mongolija (61,9), Čad (66,67), Kolumbija (66,67), Japan (66,67), Gana (66,67) i SAD (66,67). Valja međutim naglasiti da za neke zemlje nema dostupnih podataka o zaštitnim merama, uključujući Turkmenistan i Belorusiju, čiji je autokratski predsednik Aleksander Lukašenko poručio građanima da "piju votku kako bi se borili protiv bolesti" i dodao: "Ovde nema virusa. Ne vidim ih."

Foto: Tanjug/AP

Za sveobuhvatnu procenu učinka moramo da čekamo kraj epidemije

Žučna polemika o tome kakve i koliko drastične mere treba preduzeti kako bismo suzbili pandemiju i sveli broj žrtava na minimum traje od njenog početka. Rasprave postoje u Srbiji, ali i u ostatku regiona i sveta.

Naravno, za sveobuhvatnu evaluaciju pojedinih nacionalnih strategija biće potrebno sačekati kraj pandemije i uporediti ukupan broj obolelih, hospitalizovanih i umrlih, relativno po broju stanovnika. Zagovornici blažih mera ističu i da je nužno uporediti ekonomsku štetu koju su različite zemlje nanele sebi različitim strategijama, što je legitiman argument. No, za bilo kakvu procenu efekata ekonomskih posledica još je prerano jer nijedan ozbiljan stručnjak o tome zasad ne želi da iznosi konkretne prognoze.

Foto: Tanjug/AP

Hrvatska s najstrožim merama ima 5 umrlih na milion stanovnika, Švedska 86

Budući da podatke o trenutnom broju zaraženih i umrlih već imamo, ma koliko nesavršeni i nepotpuni možda bili, već možemo napraviti preliminarno poređenje javnozdravstvenog učinkovitosti različitih nacionalnih strategija.

Počnimo od Hrvatske koja je, kako smo već rekli, jedna od zemalja s najstrožim merama na svetu. Hrvatska, gledano relativno na broj stanovnika, ima 390 slučajeva i 6 umrlih na milion stanovnika, prema stranici Worldometers.info. Srbija na milion stanovnika ima 9 umrlih.

Evropska zemlja s drugog pola ovog spektra Švedska relativno gledano ima 959 slučajeva i 86 smrti na milion stanovnika.

Danci s mnogo strožim merama od Švedske imaju više obolelih, ali manje mrtvih

Možda je prikladnije poređenje švedskog modela s njihovim skandinavskim susedima koji su uveli mnogo strože mere. Danska, koja još od 18. marta ima visokih i nepromenjenih 80,95 bodova, trenutno ima 1.066 potvrđenih slučajeva na milion stanovnika, dakle mnogo više od Švedske, ali 41 smrt na milion, što je dvostruko manje od Švedske.

Norveška, koja ima čak 95,24 boda kada je reč o merama, stoji nešto lošije po broju slučajeva, ali mnogo bolje po broju smrti od Danske. Ova skandinavska zemlja ima 1.147 slučajeva i 20 smrti na milion stanovnika.

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Švedska uopšte nije najgora u Evropi

Ipak, to ne znači da Švedska po težini epidemije stoji najgore u Evropi ili svijetu, Švedska je zapravo tek 18. zemlja na svetu (ne računajući državice poput San Marina, Monaka ili Vatikana čija je razmera na milion stanovnika iskrivljena zbog sićušnog broja stanovnika), odnosno 16. u Evropi.

Prema broju umrlih na milion stanovnika je, opet ne računajući takve mini-države, osma na svetu. Gore od nje su po ovoj stopi Španija, Italija, Belgija, Francuska, Holandija, Velika Britanija, Švajcarska i Luksemburg, sve zemlje sa strožim merama. Pa ipak, Švedska ima veću stopu smrti na milion stanovnika nego čitav niz zemalja, uključujući SAD ili Iran, što bi trebalo zabrinuti njihove stručne službe.

Uprkos strogim merama, Italija ima 302 smrti na milion stanovnika, Španija 339, Francuska 187

Zemlja s najviše umrlih, Italija, ima vrlo visokih 95,24 boda, i to još od 20. marta. Nažalost, uprkos tome ima 156.363 potvrđena slučaja, od čega skoro 20.000 umrlih. To je čak 2.586 slučajeva i 329 smrti na milion stanovnika. Treba, naravno, uzeti u obzir da je Italija evropska zemlja koja je prva ozbiljno pogođena epidemijom, dok su druge imale više vremena da se pripreme.

Španija, zemlja s drugim najvišim zvaničnim brojem brojem umrlih, ima jednak broj bodova kao i Italija, 95,24. Uprkos tome, ima 166.831 potvrđen slučaj. To 368 umrlih na milion stanovnika - više od Italije.

Francuska, koja takođe ima visokih 95,24 boda na Oksfordovoj listi, ima 132.591 slučaj, od čega 14.393 umrlih i 27.186 izliječenih. To pak znači da ima 2.031 slučaj i 221 smrt na milion stanovnika.

Foto: Tanjug/AP

Slovenija gora i od Hrvatske i od Srbije

Srbija i Hrvatska stoje otprilike isto. Srbija ima 415 potvrđenih slučajeva i 9 smrti na milion stanovnika.

Slovenija ima 580 slučajeva i 25 smrti na milion stanovnika, što je lošije i od Hrvatske i od Srbije.

Indija, još jedna zemlja s maksimalnim brojem bodova na ovoj listi, ima 6 slučajeva i samo 0,2 umrla na milion stanovnika. Pakistan, koji takođe ima 100 bodova, ima 23 slučaja i 0,4 smrti na milion stanovnika. Južnoafrička Republika, još jedna zemlja sa 100 bodova, takođe ima samo 34 slučaja i 0,4 umrlih na milion stanovnika. Vijetnam pak ima samo 3 slučaja i ravno nula smrti na milion stanovnika.

Čini se da restriktivne mere ipak spasavaju živote

Ako pokušamo da podvučemo crtu i uporedimo broj umrlih na milion stanovnika u zemljama s najstrožim mjerama s onim u zemljama s najblažim merama, dolazimo do sledećih brojki: prosjek 14 zemalja s najvišim brojem bodova (100) je 6,8 umrlih na milion stanovnika te 112,79 zaraženih na milion stanovnika.

S druge strane, prosek 14 zemalja s najnižim brojem bodova (od 47,62 do 66,67, uz Veliku Britaniju koja je prethodno imala najblaže mere na svetu) je 30,02 umrla na milion stanovnika - četverostruko više od prve grupe - i 314,15 zaraženih na milion stanovnika, što je gotovo trostruko više od prve grupe.

Dakle, uprkos faktorima koji otežavaju ovo kompleksno i nezahvalno poređenje možemo okvirno zaključiti da restriktivne mere zaista spašavaju živote.

Foto: Tanjug/AP

SAD ima relativno blage mere i 67 smrti na milion stanovnika, Britanija 156. Britanija je čak imala i blaže mere od Švedske, ali se predomislila pa trenutno na Oksfordovoj listi ima 71,43 boda i ne ide ni ka jednom ekstremu. Ipak, trenutne podatke iz Britanije treba posmatrati kao kombinaciju oba pristupa, jer se ova zemlja u početku trudila da izbegne karantin.

Kina, koja uprkos najvećem karantinu na svetu nikad nije imala više od 80 bodova na listi (budući da je epidemija bila koncentrisana u provinciji Hubei, a najveći deo zemlje ostao je slabo zahvaćen ili nezahvaćen), ima ukupno 82.940 zvanično evidentiranih slučajeva, od čega 3.340 umrlih - dakle, 57 slučajeva i 2 umrla na milion stanovnika. Ipak, i ove podatke treba uzeti sa rezervom, s obzirom na svedočenja iz Vuhana prema kojima je broj umrlih u tom gradu daleko veći.

Na broj potvrđenih slučajeva značajno utiče i broj testiranih

Naravno, treba napomenuti da na broj potvrđenih slučajeva uveliko utiče i broj testiranih na milion stanovnika. Od nabrojanih zemalja Norveška je dosad imala čak 22.326 testova na milion stanovnika. Slovenija je imala visokih 15.896, a Nemačka je odmah iza nje s 15.730. Italija ih je imala 14.114, Danska 11.050, Španija 7.593, SAD 7.181, Švedska 5.416, Francuska 5.114, Velika Britanija 4.392, Hrvatska 3.332, a Srbija 1.413.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta

(Telegraf.rs/Index.hr)