Srbi zarobljeni u Uzbekistanu očajni: Sutra nam je poslednji let za Evropu, samo želimo kući

Milorad Aleksić se testirao na korona virus i bio je negativan, Foto: Privatna arhiva

Očajni i u jedinoj želji da se vrate u Srbiju, redakciji Telegrafa obratila su se dvojica Srba, Milorad Aleksić iz Kikinde i Željko Raković iz Sremske Mitrovice koji se trenutno nalaze u Uzbekistanu.

Preporučujemo

- Pošto više nemam nijedan način, niti bih znao kome da se obratim, jer obraćanje ambasadorima, ministarstvima, avio kompanijama do sada je potpuno bezuspešno, javljam se medijima jer to je jedini način da nas neko čuje. U Uzbekistanu se nalazimo samo ja i jedan dečko iz Sremske Mitrovice koji je zbog poslovnih obaveza ostao ovde i nije mogao više da se vrati. Išao sam i na testiranje na korona virusi i negativan sam - priča nam Milorad Aleksić, iz Kikinde koji je pre 11 meseci otišao iz Srbije na poziv kluba u Uzbekistanu gde radi kao selektor ženske vaterpolo reprezentacije u toj zemlji.

Željko Raković je takođe ovde, u jednom gradu pored Taškenta, kao radnik firme iz Srbije i nije ovde zbog provoda, vec ga je firma poslala - objašnjava nam Aleksić.

Foto: Privatna arhiva

Oni su rekli za portal "Telegraf.rs" da im je vreme dragoceno, jer je sutra poslednji let za Evropu (Nemačka), a njima kao državljanima Srbije, taj let je zabranjen jer naša zemlja nije članica Evropske unije.

- Ja sam u konstantnom karantinu, promenio sam toliko soba i hostela da više ne znam ni gde sam, jer je sve zatvoreno. Ne mogu da budem ni u jednom hotelu jer ne mogu da drže samo jednog gosta. Trenutno se nalazim u plivačkoj federaciji, spavam pored bazena na ležaljci, uzalud pokušavam da pronađem neki smeštaj. Rečeno nam je da samo dođemo do nekog evropskog grada gde bi nas pokupili sa ostalim Srbima, ali kako da dođemo kad nas niko ne prima?! Naši ambasadori kažu da će nas deportovati nazad za Uzbekistan ako i dođemo do Nemačke, zaista ne znamo više šta da radimo - kaže nam Aleksić.

Kako je kazao u razgovor za naš portal, pokušavali su putem društvenih mreža da ostavimo poruku, ne bi li ih neko čuo, ali sve je uzalud.

Željko Raković, Foto: Privatna arhiva

- Postoji i druga varijanta, s vremena na vreme avion leti za Moskvu, ali problem je ko da nas pokupi iz Moskve jer je potrebno da dostavimo garanciju da će nas isti dan pokupiti naš avion iz Srbije. Iz ambasade nam poručuju da se obratimo kriznom štabu Uzbekistana, ali mi smo državljani Srbije, a ne državljani Uzbekistana - nastavlja Aleksić.

- Zahvalio bih se Vaterpolo Savezu Srbije koji su u kontaktu sa mnom, pokušavaju da pronađu rešenje, ali vremena je još malo. Voleo bih da samo stignemo kući, da vidimo naše porodice. Ako možete pomozite nam - dodao je on.

(Dragana Starčević Ivanić)