"Umesto prijateljskog kvarta, dobili su simbol zla": Sada konačno ruše zgrade napuljske mafije

U Italiji slovi verovanje da je dovoljno uništiti simbol zla da biste uništili samo zlo. Tako političari veruju da je “nov put” moguće izgraditi samo ako sruše zgrade u četvrti na obodu Napulja, poznate kao Le Vele – Jedro zgrade u Skampiji. To je kvart koji je godinama najveće stecište narko mafije u Evropi. Do sada je svaka vlada žmurila na ono što se tamo događa, a snage reda su tamo samo povremeno ulazile tek da pohapse kog dilera ili da odnesu beživotno telo sa asfalta.

Roberto Savijano, autor knjige Gomora, pokušao je da objasni onima koji nikad nisu čuli ni videli La Vele, šta su one zapravo. Kaže da su ove zgrade u Skampiji u predgrađu Napulja naziv dobile zbog svog izgleda – građene su da izgledaju kao jedro. U pitanju je stambeni kompleks od sedam zgrada, stim što su četiri već srušene.

Plan je da u narednih nekoliko godina budu porušene još dve, a jedna bi trebalo da bude preuređena i ostavljena kao spomenik i podsetnik šta se tu nekada nalazilo.

- Pitam se samo da li zaista želimo da setimo ne samo onoga što La Vele znači, već i kako je teritorija na kojoj je izgrađena bila dugo ignorisana od države, a sada se pije zdravica za njeno rušenje – pita se autor u tekstu u kom opisuje istoriju ovog neobičnog mesta.

Savijano kaže da su mnogi čuli za La Vele, gde mnoge porodice i danas žive tek kada je on napisao knjigu i tek kada je na “Netflixu” emitovana serija istoimenog naziva “Gomorrah” u kojoj članovi Kamora mafije u Napulju “vladaju” La Veleom, gde su mnogi kadrovi i snimani.

Sada je na redu da se ruši “zeleno jedro”, drugi blok zgrada. Međutim, neće biti korišćen eksploziv, kao kada su počela prva rušenja 1997. Tada je prva zgrada ostala gotovo netaknuta, tek je drugi eksploziv uspeo da je uruši. Rušenju zgrade prisustvovao je tadašnji predsednik Italije Oskar Luigi Skalfaro, a druge dve zgrade srušene su 2000, odnosno 2003. godine.

- Sada, 23 godine nakon rušenja prve zgrade, ponavljamo “vežbu” sa zelenim jedrom. Sada, baš kao i tada govorimo o preuređenju čitavog kraja. Kažu vlasti da je ovo istorijski dan. Naravno da jeste. Ali razlog za to jeste činjenica da će biti dokazano da je vlast priznala da je nesposobna da dovede jedan kvart u red. Ne možemo to smatrati trijumfom. Insistiranje vlasti da mi nismo Gomora, da nismo mafija, nije dovoljno. Ne možete samo da se distancirate jer je prošlo 16 godina otkako je mafija u Skampiji napravila ratnu zonu, i to u srcu Evrope – navodi autor.

Ističe da Le Vele, koje su decenijama smatrane simbolom degradacije, nemara države i nadmoćne moći klana Kamora, nisu odgovorne za zlo koje se događa u Skampiji. Kako i mogu da budu?

Fascinantna istorija zgrada u obliku Jedra

Izgrađene su između 1962. i 1975, po projektu Franza Di Salve, sjajnog arhitekte koji je oživeo egzistenzminimum, tačnije, projektovao je male stanove kako bi se što više vremena provodilo napolju.

Život je trebalo da se odvija u zajedničkim, spoljnim prostorima - da oživi kolektiv i druženje.

Na neki način, navodi autor, život u Napulju je već bio takav, a te zgrade su samo bile simbol koji je na najbolji način trebalo da prezentuje život u tom gradu.

- Salvo je samo želeo da u potpunosti oživi taj način života, sliku punih ulica i dvorišta stambenih zgrada u kojima bi se komšije družile. Zgrade su imale stepenice koje su vodile do terasa stanova i tako bi se ulazilo u njih.

Autor ističe da je trebalo da La Vele predstavljaju modernu verziju baroknih dvorišta i napuljskih uličica.

- Neki će reći da je Di Salvo pogrešio. Mora da se sigurno divite zgradama "Villeneuve-Loubet" na francuskoj rivijeri, to su najtraženiji apartmani u Evropi. Znam, reći ćete: “ali oni su u turističkoj zoni, imaju pogled na more, u njima žive raznoliki ljudi”. Jeste, ali morate da znate i da u vreme kada su te zgrade građene ljudi su prisilno naseljavani tamo kako bi se oživeo napušteni deo države. Bili su primorani da preko noći prave zajednicu. I uspeli su u tome – kaže Savijano.

Šta je pošlo po zlu u Skampiji?

Mnogi se pitaju zašto takav sistem nije mogao da zaživi i na obodu Napulja. Razlozi za to su brojni. Decenijama se polemiše da li su zgrade namenski napravljene da u njima žive ljudi iz krimogene sredine. Nije to bio slučaj. Međutim, mnogo stvari je uticalo na to da se takvi tu nasele.

Naime, Le Vele nisu ni izgrađene prema planu. Zelene površine su zanemarene, školski centri i crkva na kraju nisu ni izgrađeni, a zajedničke prostorije koje je trebalo da postoje posle svakog šestog sprata nisu ni napravljene.

Zgrade su sagrađene previše jedna blizu druge, a tako nije bilo zamišljeno, pa mnogi stanovi maltene nisu ni imali prirodnu svetlost. Međutim, to nisu stvarni razlozi zbog kojeg je Le Vele postao simbol degradacije i operativni centar zloglasne Kamore.

Problem je, pre svega, bio administrativne prirode. Naime, opština je počela da deli stanove koji još nisu bili završeni, bez struje i gasa, neretko i bez kupatila. Onda se dogodio snažan zemljotres na jugu Italije 1980, te su tu smeštene porodice koje su u katastrofi ostale bez krova nad glavom.

Na taj način su Le Vele postale socijalni smeštaj, sa previše ljudi i sve je počelo da propada. Tada je Anijelo La Monika, ili kako su ga mnogi zvali Ludi Anijelo, iskoristio trenutak da se dokopa moći.

Početak kraja sa bosom Nove familije

Početkom 80-ih, La Monika je bio mladi mafijaški bos, neprijatelj moćne Nove organizovane Kamore, koju je predvodio Rafaele Kutola. Monika je pripadao napuljskom bratstvu, koje su mediji nazivali “Nova familija”.

Moniki je Skampija određena kao mesto delovanja, to je inače njegovo rodno mesto, gde je trebalo da uspostavi vladavinu Nove familije.

U to vreme mafijaš nije morao mnogo da radi u Skampiji. Bilo je svega nekoliko radnji, jedna je bila Monikina.

Stanovništvo nije imalo mnogo novca i trgovine gotovo da nije ni bilo. Svejedno, Monika je morao da deli profit, kojeg gotovo nije bilo, sa klanom kom je pripadao. I to malo profita nije mogao da zadrži za sebe, iako je Skampija bila njegova teritorija, pa je morao da smisli pakleni plan.

Tada je shvatio da ulice oko Le Vele nisu uske i da policija ne bi tako lako mogla da ih hvata i hapsi. Osmotrio je teren i shvatio da te zgrade mogu da postanu njegovo sedište i da bi gladni i siromašni stanovnici Le Vele mogli da postanu njegovi radnici. Radili bi za svega nekoliko lira.

Ubrzo je Skampiju pretvorio u skladišni prostor za krijumčarene cigarete koje je prodavao ispod cene. Potom je Skampiju podelio u zone i svakom od svojih odanih saradnika dao jednu na upravljanje. Ubrzo je shvatio da bi prodaja droge ovde mogla lako da se vrši, a da ga radna snage ništa ne bi koštala, a čitavu teritoriju bi mogao lako da kontroliše.

Kako je heroin stigao u Napulj

Kako su to bile “godine heroina” u Skampiju su krenule da stižu tone ove droge. Ipak, La Monika se trudio da ne bode oči previše, kako ne bi razljutio glavne bosove Nove familije. Obuzdavao je svoje ambiciozne podanike i terao ih da se ponašaju ponizno.

Tada na scenu stupa Paolo di Lauro, kumče i usvojenik La Monike, koji je napravio mrežu svojih saradnika. Kako su svi bili besni zbog Monikine opreznosti odlučili su da ga smaknu, što su i učinili 1982. godine.

Ucveljeni Di Lauro je prisustvovao sahrani prvog velikog bosa Skampije, ali svi su bili svesni da je upravo on razlog što je sahrana i održana.

Vladavina kuma izdajnika

Tako je Di Lauro postao glavni bos. Godinama je organizvao poslovanje unutar La Velea i šire, eksploatišući teritoriju. Uvozio je kokain i heroin iz Južne i Centralne Amerike, a drogu je potom prodavao preko mreže dilera, i tačno je znao sve što se događa u njegovom getu na obodu Napulja, a potom je svoj tržište krenuo da širi i na zapadnu Evropu.

Tako je i počelo krajnje propadanje Le Vele. Iako su se u ovaj kraj slivali milioni evra od droge, sa njima su došli i heroinski ovisnici iz cele Italije kao i krupni i stini dileri. Sredinom 90-ih bilo je gotovo nemoguće povratiti Le Vele, a bilo je besmisleno i ulagati jer je sve bilo toliko uništeno i zapušteno.

Situacija postaje još gora početkom novog milenijuma. Tokom 2004. i 2005. godine ubistva u Le Veleu su se događala gotovo svakodnevno. Mafija je ušla u rat, i počele su likvidacije onih koji su odani Di Lauru, ali i frakcije u njegovom klanu... Na kraju su poslovanje preselili u novo područje.

- Zato i nema razloga da slavite što se ove zgrade ruše. Mafiju i kartele nismo pobedili. Oni su otišli dalje, u Melito, malo mesto nadomak Napulja, a Kamora ovde više ne puca jer su karteli postigli sporazum – kaže autor.

Za nekih 40 dana Le Vele će biti srušene, ali novi put nije izgrađen…

- Brojne organizacije i dobrovoljna udruženja posluju na ovom području. Zaista rade sjajan posao, volonteri narodu priskaču u pomoć. Ipak, ideja o dovođenju kompanija koje bi oživele ovo mesto nikad nije zaživela. Dakle, rušenje Le Velea je simboličan gest koji samo podseća na neuspeh jednog projekta, bolje rečeno više njih. A sve je počelo tako što je jedan čovek hteo da izgradi prijateljski kvart, u kom bi se ljudi družili – zaključuje autor.

On na kraju objašnjava šta znači Gomora, ističući da to tek nije puki sinonim za zloglasnu Kamoru, već ekonomski sistem u kom sve manjka. Sistem u kom nema investicija, mogućnosti, obrazovanja, zaposlenja i resursa.

- Kad se infrastruktura bori protiv stalnog nedostatka sredstava i resursa - to je Gomora. Gomora nije samo pucnjava, pretnje, iznuda, trgovanje drogom, ubijanje, odlaganje smeća i pranje novca. A nije dovoljno da budete samo ogorčeni i ljuti da ne budete Gomora. To znači da stalno treba da radite na pronalaženju leka, protivotrovu ovoj pošasti – objašnjava autor.

On kaže da je protivotrov za Gomoru pravljenje nove staze, koja nije vakum-zona, devastirana i zanemarena.

Kako ističe danas, baš kao i pre 20 godina, političari se upinju da se slikaju kako bi njihova lica i imena bila povezana sa rušenjem “najvećeg zla u Skampiji”. On smatra da lek i dalje postoji, jer da nije tako, jedan kvart u Skampiji uprljao bi ceo Napulj koji i dan danas vrvi od turista.

Na kraju zaključuje da bi Le Vele moglo da posluži ka pravi primer šta se desi kada se vodi loša politika i dodaje da je vreme za slavlje tek kada se dogodi prave rekonstrukcija, a ne kada se nešto ruši…

(Telegraf.rs)