"Kina je kupila svetu mesec dana vremena": Epidemiolog iz SAD pohvalio reakciju Kine na korona virus

Širenje korona virusa je jedna od najtežih situacija sa kojima se svetska javnost suočava, saglasni su učesnici foruma u Kenedijevoj školi vladanja na Harvardu u Sjedinjenim Američkim Državama.

- Ovo je možda najopasniji virus sa kojim smo se susreli u poslednjih 50 godina ili više - kaže epidemiolog Majkl Mina.

Novinarka Helen Bronsvel, koja godinama prati infektivne bolesti i pitanja javnog zdravlja kazala je da je u šoku zbog razvoja događaja u vezi sa koronavirusom.

- Bizarno je, ali sam u potpunom šoku. Iako sam pisala godinama o mogućnosti da može da dođe do nečega ovakvog, zatečena zbog svega što se dešava, a nije mi jasno zašto to - kaže Bronsvelova, koja je širenje ovog soja virusa uporedila sa ebolom 2014. godine.

- Jedino što nisam bila zabrinuta da će se ebola pojaviti u gradu u kom živim - dodala je ona.

Zašto je ovaj virus drugačiji od drugih?

Širenje koronavirusa poredi se sa gripom, pošto i on izaziva respiratorne probleme. Međutim, učesnici na panelu istakli su da za sada ne postoji vakcina ili lek koji bi sprečio ovu infekciju. Izloženi smo drugom soju virusa, i niko nema imunitet za njega, kažu učesnici panela.

- Imamo populaciju koja je jako podložna uticaju ovog virusa. Postoji velika mogućnost da dođe do brzog širenja ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere - kaže Mina.

Dok stručnjaci rade danonoćno da istraže virus i naprave vakcinu, otkrili su da ova zaraza ne napada veliki broj dece, ili ne izaziva velike zdravstvene probleme ukoliko su zaražena. Problem je, međutim, za stariju populaciju, kao i za ljude koji nemaju jak imuni sistem.

- Virus sa jedne strane, pokazuje "milost" jer izgleda da ne napada mlade ljude, što je zadivljujuće. Međutim, stopa smrtnosti među ljudima koji su oboleli, a imaju preko 80 godina, iznosi 15 odsto, u nekim slučajevima i više - otkrio je ovaj epidemiolog.

Šta se desilo u Kini?

Kineske vlasti pokušale su da strogim i opsežnim merama pokušaju u što većoj meri da spreče širenje korona virusa, pošto je infekcija krenula upravo iz te zemlje. Jedna od tih mera bila je stavljene pod karantin celokupni grad Vuhan, koji broji 11 miliona stanovnika.

- Mislim da su u potpunosti uradili pravu stvar. Oni su dali ostatku sveta bukvalno još mesec dana da se spreme. Amerika je po mom mišljenju protraćila to vreme, ali većina zemalja tu priliku nisu prokockale - kazao je Mina.

Kako se mentalno spremiti za pandemiju?

Džulijet Kajem, jedna od rukovodilaca programa državne bezbednosti i nekadašnji zvaničnik tog resora Sjedinjenih Američkih Država, uporedila je momenat proglašavanja pandemije i eventualnog terorističkog napada ili neke vremenske nepogode.

- Nemamo "bum" momenat, virus ide sporije. Ukoliko dođe do toga, biće velikih promena koje se tiču svakodnevice. Svi imamo udela u sprečavanju širenja ovog virusa i to mora da shvatimo kao deo plana - kazala je ona.

Reakcija SAD na širenje virusa

Kajem je istakla da su američke vlasti sada u "fazi odgovora".

- Loša stvar se desila i ovde je. Mi smo u fazi odgovora. Koliko smo uspešni u tome ne govori da li sprečavamo širenje virusa, već to da što manje ljudi umre ili da neće teže oboleti zahvaljujući našim merama - kazala je ova učesnica panela i dodala udeo u ovome nema samo država, već da univerziteti, mediji i zaposleni moraju da se ponašaju savesno.

- Pod savesnim ponašanjem se podrazumeva da osoba ostane kući ako se ne oseća dobro, ili da se postara da je primila vakcinu protiv gripa - dodala je on.

Mina je, međutim, istakao da ga brine američki zdravstveni sistem.

- Ne želim da zvučim kao defetista, ali zbog stanja u kom je naše zdravstvo pošto smo privatizali sve, to će ozbiljno da utiče na bnašu sposobnost da se srušimo sa ovom situacijom. Nemamo sposobnost da "iz čista mira"napravimo nove bolničarske krevete. Čak ne možemo ni da obavljamo testove kako treba - istakao je Mina.

Planirati dalje

Kajem smatra da bi organizatori velikih događaja, kao što su mitinzi u sklopu izbora za predsednika SAD, kao i Olimpijske igre, morali bi da počnu da rade na "planu B".

- Ne mogu da vam kažem kada će doći do toga, ali ako partije ne razmisle kako da biraju kandidate na drugačiji način, trebalo bi da ih bude sramota - kaže Kajem.

Helen Bronsvel je istakla da je se neki ljudi prilagoditi novonastaloj situaciji, ali je istakla da je brinu "ugrožene populacije".

- Zabrinuta sam zbog ljudi koji žive u ustanovama za pružanje nege. Ukoliko virus uđe u te ustanove kao što je to bio u Sijetlu, to bilo užasno. Takođe, zabrinuta sam za ljude koji odsedaju u prihvatilištima za beskućnike. Brinu me ljudi koji rade u prodaji, kao i osobe koje nemaju dovoljno novaca da kupe zalihu hrane. Osećam bojazan, jer nemamo povezanost kao društvo. Ljudi su besni jedni na druge, a ovo je vreme kada bi trebalo da pomognemo jedni drugima - istakla je Bronsvelova.

(M. Lj.)