"Zmaj sa istoka" pretnja za zapad: Priča o armiji koja broji 2 miliona vojnika

Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

Vest da Sjedinjene Američke Države užurbano kupuju rakete kako bi doskočili kineskoj mornarici izazvala je veliku pažnju javnosti.

Preporučujemo

To je potvrda da Kina, ne samo na ekonskom i tehnološkom planu, pretenduje da postane vodeća vojna sila na svetu. "Zmaj sa istoka" u poslednje vreme je sa prisnim odnosima sa Moskvom, ali nikako ne može da se kaže da je takva situacija sa Vašingtonom.

Slučaj sa "izguravanjem" kompanije "Huavej" sa tržišta u Americi i trgovinski rat dve države samo su neka žarišta odnosa dveju sila, ali Peking ne odstupa ni za pedalj. O tome posebno svedoči konflikt u Južnom kineskom moru, kada Vašington ništa nije mogao da učini da spreči zvanični Peking da završi izgradnju veštačkih ostrva.

Kina prema zvaničnim podacima izdvaja 181 milijardu dolara godišnje za vojsku, što je stavlja na drugo mesto svetske liste, iza Amerike koja za vojne snage izdvaja preko 684 milijarde dolara. Vojne snage Kine reformisane su početkom 70-ih godina 20. veka, te je trenutno pod oružjem 2.035.000 aktivnih pripadnika podeljenih (po čemu je prva u svetu) u pet celina - kopnene snage, mornarica, ratno vazduhoplovstvo, raketne snage i snage za stratešku podršku.

Kopnene snage

Sudeći po zvaničnim podacima, kopnene snage broje 975.000 vojnika, što je skoro polovina ukupnog vojnog sastava te zemlje. One su raspoređene, takođe u pet celina, odnosno pešadija, mornarica, ratno vazduhoplovstvo, raketne snage kao i strateška podrška.

Prema nekim procenama, Peking u rezervi ima na raspolaganju 510.000 vojnika koji su podeljeni u 30 pešadijskih i 12 protiv-vazdušnih divizija. U poslednje dve godine formirane su amfibijsko-mehaničke divizije u Nandžingu i Guangžou.

Dok je veći deo kopnenih snaga smanjen tokom poslednjih godina, Kina je odlučila da poslednjih godina drastično poveća ljudstvo u elementima kao što su specijalne snage, avijacija, RVO i PVO, posebno jedinice koje se bave sajber ratovanjem.

Foto: Wikipedia/Staff Sgt. D. Myles Cullen (USAF)

Kina u poslednje vreme veliku pažnju pridaje tehnološkom, informatičkom i elektronskom razvoju vojnih tehnologija, kao i unapređivanje dalekometnih oružja, spremajući se za okolnosti u kojima će se odvijati budući ratni sukobi. Stari sistemi komunikacije kao što su telefonska i radijska veza sa komandom zamenjeni su sa novom mrežom, u kojoj su objedinjeni LAN/WAN mreže, satelitska komunikacija, nadzor preko bespilotnih letelica, kao i mobilni komandni i kontrolni centri.

Još jedna od novina jeste ta da je Peking uveo da kopnene snage od 1. januara 2016. godine imaju odvojeni štab, što do sada nije bio slučaj. Komandant kopnenih snaga je Han Veiguo, a politički komesera je Liju Lej.

Arsenal kopnenih snaga

Pored opremljenog ljudstva, kineske kopnene snage raspolažu sa 7.950 borbenih tenkova, 1.200 lakih tenkova, 1.490 pešadijskih borbenih vozila, 3.298 oklopnih transportera, 6.246 vučnih artiljerija, 1.710 samohodnih artiljerija, 1.770 raketnih artiljerija i 1.531 sistema zemlja-vazduh.

Foto: Wikipedia/Tyg728

Kada je reč o tenkovima, Kina raspolaže sa 2.850 tenkova prve generacije (ZTZ-59-I/II/D), između 400 i 500 tenkova druge (ZTZ-79) i 3.390 tenkova treće generacije ( ZTZ-96/A/B). Takođe, kineska vojska razvila je i posebnu vrstu tenka za borbena dejstva na visokim nadmorskim visinama - ZTQ-15.

Standardno naoružanje kopnenih snaga čine pištolj QSZ-92, automatska puška QBZ-95, a snajperistima je na raspolaganju puška QBU-88.

Mornarica

Do početka 90-ih godina prošlog veka, ratna mornarica je imala podređenu ulogu u odnosu na kopnene snage. Peking je, od tada, drastično promenio taktiku, te je usledila modernizacija ovog roda vojske.

Mornarica prema nekim podacima ukupno broji 240.000 pripadnika koji su podeljeni u tri velike flote - flota Severnog mora sa sedištem u provinciji Ćindao, flota Istočnog mora u luci Ningbo i flota Južnog mora čiji je štab smešten u gradu Žangđijang. Svaka od ovi flota u svom sastavu ima određeni broj brodova, podmornica, navalno-vazdušnih snaga, obalsku stražu i odbranu, kao i marince.

Kako navode stručnjaci, mornarica raspolaže sa 15.000 pripadnika marinskog korpusa koji je organizovan u dve brigade, kao i sa 26.000 vojnika u okviru navalno-vazdušnih snaga, koji koriste nekoliko stotina helikoptera i aviona. Poznavaoci prilika ističu da je u planu razvoj dela mornarice koji će moći da deluje na globalnom nivou, preko okeana i dubokih voda, što je najavio još 2012. godine tadašnji predsednik Hu Đintao. On je tada istakao da je ovoj zemlji “želja da poveća kapacitete vojske i da Kina ima snažnu mornaricu”.

Foto: Wikipedia/Fæ

Komandat je admiral Šen Đinlong, a politički komesar je Ćin Šengćijang.

Arsenal

Kineska mornarica ima na raspolaganju sledeće naoružanje:

* dva nosača aviona - Liaoning i Šandong

* 6 amfibijskih transportnih brodova

* 32 transportera tenkova

* 32 amfibijska broda za iskrcavanje

* 32 ratna broda

* 49 fregata

* 41 korvetu

* 109 raketnih brodova

* 94 “ubica podmornica”

* 17 borbenih brodova

* 29 antiminskih brodova

* 75 podmornica

* 12 brodova za dopunjavanje rezervi

* 232 plovila za podršku

Pored ovoga, u sklopu navalno-vazdušnih snaga pre nekim podacima pod komandom mornarice je 25.000 vojnika i 710 letelica različih namena - borbeni avioni, bombarderi, letelice za nadgledanje, letelice za elektronsko ratovanje, patrolni avioni, transporteri, kao i helikopteri za različita dejstva. Neki od aviona su Suhoj Su-30MKK, Čengdu J-7, Šenjang J-11 i dr.

Ratno vazduhoplovstvo

Kina je prvobitno bila koncentrisana na odbranu sopstvene teritorije i podršku mornarici, tako da je i vazduhoplovstvo bilo orijentisano u tom smeru. Međutim, 80-ih godina polako je počela reorganizacija ovog roda, a Peking je zbog ojačane ekonomije uložio velika sredstva u modernizaciju avijacije, odnosno vazduhoplovstva.

Jedna od tih novina bilo je angažovanje aviona kao što su Suhoja Su-27s, zatim kupovina 76 aviona Su-30MKK, a zatim su nabavili i 24 letelice Su-30MKK2. Takođe, Peking je radio i na razvoju sopstvenih aviona, te su u službu ušli i J-11s, FC-1 koji je napravljen u saradnji sa Pakistanom, a modifikovali su Tupoljev Tu-16 za sipanje goriva avionima u toku leta.

Foto: Wikipedia/Alert5 -

Vazduhoplovstvo broji 395.000 vojnika koje su organizovane u pet celina i 24 divizija, a sistemi zemlja-vazduh organizovani su u divizijama i brigadama.

Arsenal letelica

Prema nekim podacima, kineska vojska broji 3.210 aviona:

* 1.232 borbenih aviona

* 371 avion za gađanje ciljeva na kopnu

* 224 transportne letelice

* 314 trening aviona

* 111 aviona za specijalne misije

* 911 helikoptera

* 281 jurišni helikopter

Komandant avijacije je general Ding Lajhang, a političkim komesar je general Ju Žongfu.

Raketne snage

Ovaj segment kineske armije broji 100.000 vojnika, a pod njegovom kontrolom su nuklearni i strateški projektili. Kina je jedna od nuklearnih sila, a prema nekim procenama raspolaže sa između 100 i 400 raketa sa nuklearnim glavama. Koliko su ozbiljna vojna sila, govore procene američke vojske da će Kina do 2022. godine imati najmanje 100 nuklearnih bojevih glava koje mogu da pogode ciljeve u Sjedinjenim Američkih Državama.

Arsenal

* 1.833 balističkih raketa

* 350 krstarećih projektila

* 1.200 konvencionalnih projektila

Foto: Wikipedia/William Ide

Štab raketnih snaga se nalazi u Pekingu, a komandant je general-potpukovnik Žou Janing. Politički komesar je general Vang Đijašeng.

Snage za stratešku podršku

Ovaj deo vojske je zapravo deo prvog talasa reformi kineskih snaga. Snage za stratešku podršku, koje broje 175.000 pripadnika, osnovane su u decembru 2015. godine, a poznavaoci prilika navode da se bave visokotehnološkim operacijama koje se tiču svemira, elektronskog i sajber ratovanja.

Nema puno javnih podataka o ovom delu kineske armije, mada neki stručnjaci pretpostavljaju da je strateška podrška podeljena na pet celina.

Komandant snaga je general Gao Đin, dok je politički komesar Ženg Vejping.

(M. Lj.)