Ne znamo šta će biti sa korona virusom, ali evo kako su završile tri prethodne epidemije

Prošlo je više od mesec dana od kako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila novi korona virus hitnim pitanjima javnog zdravlja od međunarodnog značaja. Otkad je počela epidemija, bilo je više od 90.000 slučajeva virusa širom sveta i više od 3.100 smrti od njega, piše CNN.

Dok zvaničnici rade na zaustavljanju širenja virusa, teško je ne zapitati se šta će se dalje dogoditi. Kada i kako će se ovo završiti? Evo pogleda na ono što se dogodilo tokom drugih epidemija.

Ebola

Tokom epidemija zaraznih bolesti naučnici često intervenišu vakcinama i antivirusnim lekovima.

To je bio slučaj i 2014. godine, kada se epidemija virusa ebole u ​​zapadnoj Africi završila "prekidanjem" zaraze, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija u martu 2016. Slučaj je završen nakon "koordiniranog međunarodnog odgovora", rekao je dr Piter Hotez, profesor i dekan Nacionalne škole za tropsku medicinu na Medicinskom fakultetu Bejlor.

Kada je 2018. godine počela još jedna epidemija, dva načina lečenja razvijena od prvog izbijanja ponuđena su svim pacijentima u Demokratskoj Republici Kongo.

- Oba puta je ljudska intervencija napravila razliku - rekao je Hotez i dodao da isto može biti slučaj i sa koronavirusom. Trenutno ne postoji vakcina i nijedan specifičan antivirusni tretman za novi koronavirus - ali mnogi su u razvoju.

- Prilično sam optimističan da ćemo imati dobar antivirusni lek i protokol u narednim nedeljama i mesecima - rekao je.

Više od 20 vakcina za korona virus je fazi razvoja, kaže Tedros Adanom Gebrejesus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije. Prvo kliničko ispitivanje antivirusnog leka je u toku.

Dok je Hotezov tim među onima koji rade na vakcini, on kaže da nije optimističan da će se to dogoditi u vremenskom okviru ove epidemije. Prvo, vakcine moraju da prođu klinička ispitivanja, pa zatim moraju da budu odobrene, a s obzirom na obim nadzora u ispitivanju bezbednosti vakcina, rekao je, malo je verovatno da će javnost biti dostupna na vreme da spreči ovu epidemiju.

SARS

Širenje SARS-a okončano je u julu 2003. godine dobrim higijenskim praksama - poput čestog pranja ruku - i faktorima životne sredine kao što su visoka temperatura i vlažnost u letnjim mesecima, rekao je Džon Nikols,  profesor kliničke patologije na Univerzitetu Hong Konga (HKU).

SARS je jedna vrsta korona virusa koji je zarazio više od 8.000 ljudi 2003. godine. Do maja te godine "sagoreo" je, rekao je dr Hauard Markel, direktor Centra za istoriju medicine Univerziteta u Mičigenu.

Kako epidemije "sagore"? Ponekad, kaže Markel, to je zato što se vreme menja, a ponekad je to zato što je dovoljno ljudi inficirano i postalo imuno.

- Ako bih morao da predviđam, rekao bih vrlo verovatno da će korona do maja ili juna ili jula sagoreti samu sebe - kaže Markel.

Ali, to ne znači da će nestati zauvek.

H1N1

Izbijanja virusa mogu da se menjaju u odnosu na godišnja doba.

Grip vrste H1N1 izazvao je pandemiju 2009. godine, a sada je postao sezonski virus.

Sezonski virusi mogu se videti tokom cele godine, ali u slučajevima zabeleženim na severnoj hemisferi imaju tendenciju da dostignu svoj vrhunac u hladnijim, zimskim mesecima i da opadaju kada otopli, objašnjava Hotez.

Nije u potpunosti jasno zašto je to tako, kaže on, ali mogući razlozi su vlažnost i vreme provedeno u gužvi u zatvorenom prostoru.

Nagađa se da li će se korona virus ponovo pojaviti, kaže Hotez. Jednostavno nema dovoljno dokaza ili dovoljno vremena da se to tačno predvidi.

Naučene lekcije

Izvesno je da ova epidemija korona virusa oživljava pouke iz epidemija pre nje, kaže Hotez.

Put je na početku težak, a vlasti menjaju pristup dok uče kako se patogen ponaša i prenosi osetljivijim grupama ljudi.

Najčešća odluka je „globalna amnezija“, kaže Markel. Virus se zaustavlja i javnost se vraća redovnom životu, ne razmišljajući dalje o epidemiji.

Ali to može biti problem. Umesto toga, smatra Markel, ljudi treba da ostanu budni i spremni.

- Pouka je da živimo u novom dobu zaraze i ona će redovno pomaljati svoju ružnu glavu. Lekcija koju ne učimo je da na to moramo biti spremni.

(V. N.)