Slike koje guta mrak: Kineska mašinerija cenzuriše sve, od tenkova do Vini Pua

Čuvena slika iz 1989. godine; Foto: Profimedia

Kad god su u pitanju neki istorijski događaji, pogotovo oni koji su promenili tok jedne države, uvek se pitamo da li postoji neka fotografija kojom je ovekovečen trenutak. Jedna od takvih je i čuvena "Čovek tenk" napravljena na kineSkom Trgu Tjenanmen 1989. godine.

Preporučujemo

Koliko je ova fotografija snažna govori činjenica da je ona u Kini cenzurisana. Mnogi Kinezi je nikada nisu videli, a vlasti se na sve načine trude da je sklone sa interneta. I to ne sklanjaju samo nju, već i sve one koje na bilo koji način podsete na čuvenog čoveka koji stoji pred kolonom tenkova na trgu.

Na primer, Francisko Goja je 1814. godine naslikao "Treći maj 1808", sliku koja nema nikakve veze sa Kinom, ali na kojoj se nalazi čovek "sam protiv svih". Pošto pomalo podseća na fotografiju iz 1989. ta slika ne pronalazi svoj put na internet u Kini.

S obzirom na sve prikupljene podatke, reklo bi se da se, ako je suditi po internetu u Kini, događaji na Trgu Tjenanmen nisu desili, proteste u Hongkongu protiv spornog zakona o ekstradiciji orkestrirao je Zapad, a ne postoji čak ni crtani lik Vini Pu.

U Kini je strogo kontrolisana medijska klima stvorila inovativne taktike zaobilaženja nekih sadržaja. Na primer, ključne reči u pretraživanju teksta se suočavaju sa automatskim brisanjem, a za slike je potreban viši nivo nadgledanja, piše CNN.

Na primer, sajtovi, kao što je "Njujork tajms" su zabranjeni, a na društvenoj mreži Weibo, koja je pandan Tviteru (takođe blokiran u Kini) povremeno se pojavi poneki detalj iz tih članaka. Jedan korisnik je uspeo da objavi fotografije sa protesta iz Hongkonga na WeChat-u, ali samo kada je zamaskirao demonstrante, odnosno dodao efekte četkice, te se oni skoro ni ne vide, a takođe je okrenuo fotografiju naopako.

Slika Franciska Goje; Foto: Profimedia

Stoga kontrola

Stezanje interneta se posebno pooštrilo u poslednjih nekoliko meseci. U junu pogotovo kada je navršeno 30 godina od masakra na Tjenanmenu. Sveže zabranjeni su bili "Vašington post" i "Gardijan", zajedno sa još pregršt vesti.

- Jasno je da se ne cenzurišu samo protesti. Postoji neka vrsta intencionalnosti. Fascinantno je razmišljati o moralnim razlozima zašto se stvari uklanjaju. Kako vlada pokušava da oblikuje društvene običaje? Kako pokušavaju da oblikuju kulturu kroz cenzuru? - rekao je

Neke uklonjene slike nisu iznenađnjenje: prikazi nasilja, karikature koje omalovažavaju vladine zvaničnike i snimci iz vazduha sa nekog protesta. Mnoge od fotografija, čak i one najbezazlenije, kineskih političara su zabranjene, osim one na zvaničnim sajtovima i odobrenim blogovima.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by 64CensoredPics (@64censoredpics) on Apr 13, 2019 at 7:18am PDT

Zabranjen čak i Vini Pu

Komunistička partija Kine je posebno osetljiva na šale na račun političara. Kada je na jednoj slici, objavljenoj 2013. godine, došlo do poređenja tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame i predsednika Kine Si Đinpinga sa crtanim likovima Vini Puom i Tigrom, zaljubljenik u med je postao zabranjen, a prošle godine u toj zemlji nije objavljen ni film o Kristoferu Robinu, tvorcu ovog medvedića.

Čarli Smit, pseudonim suosnivača GreatFire.org, kineske organizacije za slobodu informisanja, veruje da je ovo dokaz o tome koliko je kineski lider osetljiv.

- Da budemo iskreni, ako ćete da budete upoređeni sa nekim crtanim likom, možete proći mnogo gore od Vinija Pua, na primer Lignjoslav - rekao je on.

Vini Pu čak nije usamljen. Godinama pre njega, cenzori su izbrisali spominjanje žabe na naduvavanje nakon što je neko na internetu nju uporedio sa kineskim predsednikom Đangom Ceminom. Smit dodaje i da je 2013. godine nakon što je neko gumene patkice poređao da izgleda kao scena sa Tjenanmena, Kina i njih stavila na crnu listu.

Foto: Disney, Guliver/Mark Wilson/Getty Images

Sve što podseti na tenk nestaje

Sve što bi na bilo koji način moglo da podseti na kontroverzne događaje iz 1989. podleže nadzoru. Slike sveća, koje se obično drže na spomen obeležjima, uklanjaju se u vreme godišnjice događaja iz 1989.

Da podsetimo, milioni demonstranata na Trgu Tjenanmen i širom Kine tražili su slobodu i demorkatiju. Stotine, a verovatno i hiljade ubijeno je kada je vojska otvorila vatru na civile. Jedan čovek koji je, dan nakon užasnog pokolja, stao na put tenkovima ušao je u istoriju.

Iako je svet tu fotografiju video bezbroj puta, Kinezi ne znaju ko je on, šta mu se dogodilo, kao ni zašto je stao pred tenkove juna 1989. U Kini je, naime, na snazi zvanična politika prisilnog zaborava protesta na Tjenanmenu i pokolja koji je usledio.

U uspeh te politike zaborava uverio se i reporter BBC Džon Sadvort kada je otišao na ulice Pekinga i pitao ljude da li prepoznaju sliku čoveka sa tenkom. Jedan za drugim bi se Kinezi, mladi i stari, muškarci i žene, zagledali u fotografiju i odgovorili da je prvi put vide.

Takođe, kada je 2017. godine umro Lju Sjaobo, kineski pisac, borac za ljudska prava i nobelovac, cenzori su čak blokirali slike na kojima je prazna stolica. Ljuu je 2010. godine odata počast tako što je stolica na kojoj je on trebalo da sedi prilikom dodele Nobelove nagrade na mir ostala prazna. Nije došao na dodelu jer mu je bilo zabranjeno da napusti zemlju.

 

 

 

View this post on Instagram

share pictures #tank #tankman #students #beijing #china #censored #censorship #tiananmensquare #tiananmen #collectivememory #memory #remember #journalism #media #education #hku #jmsc #64censoredpics #weibo #weiboscope #june4th #1989 #六四事件 #天安門A post shared by 64CensoredPics (@64censoredpics) on Apr 12, 2019 at 6:54pm PDT

Skrivene političke poruke

Kako bi pobedili cenzuru brojni korisnici interneta moraju da se domišljaju na različite načine. Tome u pomoć pristižu homonimi. Kineski je tonski jezik, a reči imaju drugačije značenje u zavisnosti od toga kako su izgovorene, što ostavlja prostor za neke skrivene poruke.

Na primer, viralni primer jedno vreme bilo je stvaranje mitskog "konja od travnatog blata". Kineska fraza "cao ni ma" izgovorena na jedan način može značiti upravo to, ali ako se izgovori na drugi način znači "j*** svoju majku". Dva izgovora imaju različite karaktere što omogućava kineskom mitskom stvorenju da ostane bez cenzure.

Ipak, neki homonimi ne prolaze baš najbolje. Na primer, 21. maja, dve nedelje pre godišnjice na Trgu Tjenanmen, fotografija jednog alkoholnog bića "baijiu", koja se izgovara kao i brojevi osam (ba) i devet (jiu), aludira na 1989. godinu, rezultiralo je u pritvaranju reditelja Denga Čuanbina.

Takođe, kada je pokret #MeToo (wo yeshi) cenzurisan zbog zabrinutosti da će se proširiti zapadnjački osećaj, Kinezi su počeli da postavljaju "mi tu" ili prevedeno sa kineskog "pirinčani zeka", što zvuči isto kao #MeToo. Ipak, i to je ubrzo zabranjeno.

(N. Z.)