Istorijski trenutak: Amerikanci potpisali sporazum s talibanima, stranci se povlače iz Avganistana

Sjedinjene Američke Države i NATO povući će sve vojnike iz Avganistana u roku od 14 meseci ako talibani ispune svoje obaveze iz sporazuma koji će danas biti potpisan u Dohi, navodi se u zajedničkom saopštenju američke i avganistanske vlade.

Kako se navodi, SAD će u prvoj fazi smanjiti broj svojih vojnika sa oko 13.000 na 8.600 u roku od 135 dana.

Veruje se da bi sporazum mogao da dovede do okončanja 18-godišnjeg rata, koji je počeo posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

Delegacija talibana, u kojoj je 31 delegata, već je stigla u Katar, a sporazum bi trebalo da potpiše politički lider pokreta Abdul Gani Baradar.

Ceremonija potpisivanja sporazuma održaće se u hotelu Šeraton, a prisustvovaće mu i američki državni sekretar Majk Pompeo.

Potpisivanje sporazuma će uslediti nakon nedelje u kojoj su se i američke snage i talibani obavezali na smanjenje nasilja.

U roku od deset do 15 dana nakon potpisivanja sporazuma, talibani i predstavnici svih delova avganistanskog društva, uključujući vladu, sešće za sto i pokušati da dogovore uređenje posleratnog Avganistana, uključujući i pitanje trajnog primirja i prava žena i manjina.

Podsetimo, predsednik Džordž V. Buš naredio je totalnu invaziju na Avganistan nakon napada na Kule bliznakinje.

Odakle su došli Talibani?

Avganistan se nalazio u gotovo stalnom ratnom stanju 20 godina pre nego što su SAD uopšte ušle u zemlju.

Sovjetska armija je 1979, godinu dana posle puča, izvršila invaziju na Avganistan kako bi pružila podršku tamošnjoj komunističkoj vladi. Borila se protiv pokreta otpora - poznatog kao mudžahedini - koje su, između ostalih, podržavali SAD, Pakistan, Kina i Saudijska Arabija.

Sovjetske trupe su se 1989. godine povukle, ali se građanski rat nastavio. U haosu koji je usledio, u prvi plan su izbili Talibani (što na paštunskom jeziku znači „studenti").

Prvi put su se istakli u graničnoj oblasti severnog Pakistana i jugoistočnog Avganistana 1994. godine. Obećali su da će se boriti protiv korupcije i unaprediti bezbednost a, u to vreme, mnogi Avganstanci bili su umorni od bahatosti i međusobnog trvenja mudžahedina tokom građanskog rata.

Smatra se da su se Talibani prvi put pojavili u verskim školama, koje je uglavnom finansirala Saudijska Arabija, propovedajući tvrdu struju islama.

Oni su sproveli vlastitu strogu verziju Šarije, islamskog zakona, i uveli brutalna kažnjavanja. Muškarci su naterani da puštaju brade, a žene su morale da nose burku koja im pokriva čitavo telo.

Talibani su zabranili televiziju, muziku i bioskope, a nisu odobravali ni obrazovanje devojaka.

Kako su Talibani uspeli da ostanu tako jaki?

Grupa možda zarađuje čak 1,5 milijarde dolara godišnje, što je ogroman porast u poslednjoj deceniji. Nešto od toga dolazi preko droge - Avganistan je najveći proizvođač opijuma na svetu a većina opijumskog maka - koji se koristi za heroin - uzgaja se u oblastima pod kontrolom Talibana.

Ali Talibani zarađuju novac i oporezujući ljude koji putuju preko njihove teritorije i preko poslova kao što su telekomunikacije, električna energija i minerali.

Strane zemlje, uključujući Pakistan i Iran, negiraju da ih finansiraju, ali smatra se da to rade privatna lica iz regiona.

Koliko je rat bio skup do sada?

Teško je reći koliko je avganistanskih vojnika stradalo - te brojke se više ne objavljuju. Ali u januaru 2019. godine, avganistanski predsednik Ašraf Gani rekao je da je od 2014. godine ubijeno 45.000 pripadnika snaga bezbednosti, piše BBC na srpskom.

Skoro 3.500 članova međunarodne koalicije poginulo je od invazije iz 2001. godine, a više od 2.300 njih bili su Avganistanci.

Brojke žrtava avganistanskih civila mnogo je teže ustanoviti. Izveštaj Ujedinjenih nacija iz februara 2019. godine tvrdi da je poginulo 32.000 civila. Institut Votson sa Univerziteta Braun kaže da je poginulo 42.000 opozicionih boraca.

Isti institut kaže da su sukobi u Iraku, Siriji, Avganistanu i Pakistanu koštali SAD 5,9 biliona dolara od 2001. godine.

SAD i dalje izvode vazdušne napade protiv Talibana, prema naređenju trećeg predsednika koji vodi ovaj rat, Donalda Trampa. Ali on je rešen da smanji broj trupa pre nego što se suoči sa novim izborima u novembru 2020. godine.

Talibani danas kontrolišu mnogo više teritorije nego što su to činili kad su međunarodne trupe napustile Avganistan 2014.

Mnogi u Vašingtonu i drugde plaše se da će potpuno povlačenje američkih trupa ostaviti vakuum da bude popunjen militantnim grupama koje će organizovati napade na Zapadu.

Avganistanski narod, u međuvremenu, i dalje je onaj koji je najviše trpio u ovom dugom i krvavom sukobu.

Amerikanci prošle godine oborili rekord: Bacili najviše bombi na Avganistan, 8 puta više nego 2015.

(Telegraf.rs)