Da li će SAD i NATO da pomognu Erdoganu u Idlibu ili će ga "izdati" zbog prijateljstva sa Putinom?

Foto: Tanjug/AP

Najmanje 33 turskih vojnika nastradalo je u vazdušnim udarima sirijske vojske u Idlibu, a napad je usledio nedugo pošto je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan istakao da situacija u Siriji ide Turcima u korist.

Preporučujemo

Odmah posle napada, krenule su optužbe da su vazdušni napad izvršili pripadnici ruske avijacije, ali je rusko Ministarstvo odbrane to kategorički demantovalo, istakavši da oni "nikada nisu koristili avione u oblasti Behun". Takođe, Rusi su istakli da tamo ne bi ni trebalo da budu stacionirane turske snage.

Takođe, pojavile su se informacije da su prilikom udara ubijeni vojnici bili na položajima zajedno sa pobunjenicima, koji se bore protiv sirijskog lidera Bašara al Asada. Posle napada, zvanična Ankara uputila je zahtev da se održi sastanak u NATO, a generalni sekretar Alijanse Jenst Stoltenberg potvrdio je da će se lideri sastati u toku dana.

Prema rečima stručnjaka, Turska traži od NATO-a da se uključi u sukob koji bukti u sirijskoj provinciji Idlib, gde poslednjih dana besne sukobi državnih i pobunjeničkih snaga.

Postavlja se pitanje kolika je verovatnoća da se Alijansa umeša u ovaj sukob, odnosno da se aktivira tzv. član br. 5, koji pretpostavlja angažman vojnih snaga saveza ukoliko je napadnuta neka od članica NATO.

- Napad na Tursku je napad na NATO. Očekujemo da će biti učinjeni neki koraci, kao što bi formirala "zona bez letenja" iznad Idliba - kazao je portparol vladajuće partije u Turskoj AKP, Omer Čelik.

Idlib nije Turska

Stručnjaci, pak, navode da je problem to što član 5 NATO-a ne podrazumeva angažman trupa na tuđoj teritoriji, a Idlib nije deo Turske, već Sirije. Pre odluke Stoltenberga da se organizuje sastanak, novinari su pitali američkog izaslanika pri Alijansi, Kej Hačinson, za komentar u vezi sa napadom.

- O Bože! Ovo je ozbiljan događaj. Naravno, sve je moguće, ali do sada nije doneta neka odluka u NATO - kazala je Hačinson.

S 400, prijateljstvo sa Putinom i prkošenje SAD

Amerika je ranije u nekoliko navrata upozoravala Erdogana da ne kupuje ruski raketni sistem S-400. Turski lider prkosio je Vašingtonu, te je i pored "pretnji" odlučio da uzme to oružje. Zapadu se nikako nije dopalo zbližavanje Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina, tako da neki poznavaoci prilika upozoravaju da bi i ovo moglo da utiče na dalji razvoj situacije u Idlibu.

Naime, Erdogan je pre nekoliko dana kazao da je Turska tražila od SAD da joj se isporuče rakete za sisteme "Patriot", ali od toga ništa nije bilo.

- Dozvolite mi da budem vrlo jasan: trenutno nema "Patriot" raketa koje bi nam Amerika dala. Dali smo im ponudu, ali u ovom trenutku, oni tako nešto sada nemaju - kazao je turski predsednik pre dva dana posle posete Azerbejdžanu.

Svetski mediji navode da je turska vlada tražila od Amerikanaca da američke sisteme "Patriot" postave uz južnu granicu, ali kako je navodno jedan američki zvaničnik rekao, "ta odluka nije doneta".

Jedno je sigurno, iako je korona virus u žiži svetske javnosti, Idlib sve više privlači pažnju ljudi, s obzirom da strah o eskalaciji sukoba raste.

Novi talas migranata

Stotine migranata krenulo je kroz severozapadnu Tursku ka granici sa Grčkom i Bugarskom, nakon što je turski zvaničnik rekao da Ankara neće više zaustavljati sirijske izbelice na putu ka Evropi, javljaju turski mediji.

Jedan zvaničnik rekao je Rojtersu da su turska policija, oblaska straža i granična policija dobile naređenje da ne zaustavljaju migrante i izbeglice da preko kopna ili mora prelaze u Evropu, a u iščekivanju dolaska novih izbeglica iz Idliba.

(M. Lj.)