Sin joj rekao: To nije mama, ona je lepa: Muž je polio kiselinom, tad počinje njena borba za život

Etiopljanka Atsende Nguse, koja je unakažena nakon što je muž napao kiselinom, 2017. godine, kaže da uprkos patnji ima razloga da bude zahvalna, prenosi BBC.

- Postoji mnogo više dobrih ljudi na svetu, nego loših. Bila sam dirnuta ljubaznošću i ljubavlju koje su mi ljudi pružili nakon incidenta – kaže ona (29).

Kiselina joj je uništila lice i izgorela telo. Nije mogla da dobije tretman u bolnici u Etiopiji, a nije imala ni novca da ode na bilo koje drugo mesto.

Kada su shvatili šta se desilo, prijatelji i dobronamerni ljudi su sakupili novac kako bi platili njeno lečenje na Tajlandu.

Ipak, taj novac je potrošen pre nego što je ona uspela da se adekvatno i potpuno izleči i morala je da se vrati kući.

Tada joj je, po drugi put, neko pritekao u pomoć.

"Dotakla je moje srce"

Menbere Aklilu, borac za prava žena u Etiopiji, sa prebivalištem u SAD, o ovom slučaju čitala je na Fejsbuku.

Kako je i sama preživela nasilje u porodici, odlučila je da pomogne.

- Kada sam pročitala njenu priču, kao i svi ostali, osetila sam da mi je žao. Ali, kada sam saznala da je ona i majka, pomislila sam : “Šta da je moj sin na mestu njenog sina?” To mi je zaista dodirnulo srce – kaže Menbere Aklilu.

Međunarodna, nevladina, organizacija za one koji su preživeli napad kiselinom, koja se nalazi u SAD, navodi da između 50 i 75 žena u Etiopiji doživi napad kiselinom svake godine.

Uz to je 2016. godine vlada Etiopije iznela podatak da je više od trećine odraslih žena koje trenutno imaju partnera ili su ga nekada imale, pretrpelo fizičko, seksualno i emocionalno nasilje od strane svog partnera.

To je bio slučaj i sa Atsede Nguse.

Upozorenja komšija

Njen muž, za kog se udala 2012. godine, tukao je čak i zbog sitnih neslaganja.

- Naše komšije su bile zabrinute i govorili su kako bi jednog dana mogao da me ubije. Uprkos svemu tome, nastavljala sam da živim sa njim zbog deteta. Nisam želela da on odrasta bez oca, kao što sam ja odrastala – priznaje Atsede Nguse.

Konačno, 2015. godine, nakon što je pretučena tako teško da je izgubila dosta zuba i lice joj je potpuno nateklo, napustila je Gambelu, regiju na zapadu Etiopije, i vratila se u svoj rodni grad.

- Nakon što sam se vratila u Adigrat, moja majka i moja sestra, koje su živele u Saudijskoj Arabiji, pomogle su mi da otvorim malu radnju sa kozmetikom. Dobro mi je išlo – dodaje ona.

Ali, u junu 2017. godine, njen suprug se javio telefonom, pretvarajući se da je u inostranstvu.

- Pretvarao se kako zove iz Saudijske Arabije. Ali iznenada sam čula glasove dece koja pričaju na našem, lokalnom, jeziku, tigrinja – priča dalje ova žena.

Narednog meseca došao je u kuću njene majke u Adigratu.

- Krio se (u žbunju, napolju). Videla sam ga kako mi se približava, a potom je prolio nešto po mojoj glavi i po čitavom mom telu – priseća se Atsede.

Kiselina je odmah počela da joj spaljuje telo.

- Zatim sam izašla napolje i vikala tražeći pomoć. Moji majka, brat i sestra su istrčali. On je pobegao vozilom koje ga je čekalo – objašnjava dalje.

"Delili smo svoj bol"

Ova žena pretrpela je najveće povrede na svojim rukama, licu, grudima, ušima i na jednoj nozi. Takođe je izgubila i vid.

Lokalna bolnica joj nije mogla pomoći.

Ipak, ono što joj je najviše slomilo srce jeste reakcija njenog petogodišnjeg sina.

- Posle napada, moja porodica mi je dovela sina u posetu. Kada je ušao u sobu u kojoj sam bila, rekli su mu da me zagrli i da sam ja njegova mama. On me, potom, pogledao i rekao: “Ne, ona nije moja mama, moja mama je lepa” – priča ona o ovom vrlo dirljivom trenutku.

Nakon što se vratila sa Tajlanda, ostala je u centru za žrtve porodičnog nasilja u glavnom gradu, Adis Abebi.

Operacija očnih kapaka

Gospođa Menbere je kontaktirala i, nakon borbe sa imigracijskim procesom, uspela da je prebaci u SAD.

Ona je pozajmila novac od porodice i prijatelja, a čak su i  stranci želeli da joj pomognu kada su čuli priču o njenom lošem stanju.

Gospođa Menbere je rekla da je tretirala gospođu Atsede kao sopstvenu ćerku: "Živimo zajedno. Delimo svoju bol i iskustva. Pomogla sam ženi jer volim sebe. Zato što, svaki put kada pomognete nekome, zaceljujete sopstvene rane. Na kraju, verujem da mogu da motivišem i druge ljude da pomognu".

Gospođi Atsede sada pomažu lekari iz Kalifornije i odlučna je u tome da živi normalnim životom.

- Podvrgla sam se uspešnoj operaciji očnih kapaka. Nisam imala očne kapke. Sada mogu da otvorim i zatvorim svoje oči. Takođe sam završila i kurs Brajeve azbuke i učim kompjutere. Imam velike snove i znam da ću ih ostvariti – kaže ona nadajući se da će jednog dana moći da povrati i svoj vid.

Njen muž nikada nije pronađen, ali je u odsustvu osuđen na doživotnu robiju.

- Kada bih mogla da ga vidim, postavila bih mu samo jedno pitanje: “Zbog čega si mi ovo uradio?” – završava priču gospođa Atsede.

(B. K.)