BBC: Kina zatvara muslimane jer nose veo, idu u inostranstvo i koriste internet

Svetski mediji objavili su dosad neviđeni dokument koji na najbolji način objašnjava šta se tačno događa u Kini. Iako bi svi prvo pomislili da se radi o epidemiji koronavirusa koja trenutno hara celim svetom, reč je zapravo o politici Pekinga kojom odlučuje o sudbinama stotine hiljada muslimana zarobljenih u različitim kampovima u toj zemlji.

U dom dokumentu nalaze se podaci više od 3.000 pojedinaca iz krajnje zapadne provincije Sinkjang. Izneseni su najsitniji detalji iz njihovog svakodnevnog života.

Preporučujemo

Naporni zapisi, podeljeni u 137 kolumni i redova, uključuju podatke o tome koliko se ti ljudi često mole, kako se oblače, sa kim su u kontaktu i kako se ponašaju njihovi članovi porodice.

Peking negira da se bilo šta pogrešno događa, tvrdeći da se bori protiv terorizma i verskog ekstremizma.

Dokument je objavio, i to uzimajući u obzir rizik, isti izvor iz Sinkjanga koji je prošle godine u javnost pustio osetljiv materijal takođe o ovim kampovima, odnosno internatima, piše BBC.

Jedan od najznačajnijih eksperata kada je reč o kineskoj politici, a koji dolazi iz Singjanga, doktor Edrijan Zenz veruje da je ovo poslednje otkriće verodostojno.

- Ovaj vredan dokument predstavlja najjači dokaze koji sam video do sada da Peking aktivno progoni i kažnjava normalne prakse tradicionalnih religioznih verovanja - rekao je on.

Jedan od kampova, pomenut u dokumentu, "Trening centar broj 4", identifikovan je kao jedan od onih koje je ekipa BBC posetila u sklopu ture koju su organizovali kineski zvaničnici u maju prošle godine.

Većina dokaza koje je tada BBC otkrio sada su potkrepljeni novim dokumentom, koji je redigovan za javnost zbog zaštite onih koji se pominju u njemu.

U njemu se nalaze detalji o istragama 311 pojedinaca, te sadrži informacije iz njihovog dosadašnjeg života, religiozne navike, odnose sa brojnom rodbinom, komšijama i prijateljima.

U završnoj koloni nalaze se presude u kojima se navodi da li bi oni koji se nalaze u internatima trebalo da budu pušteni na slobodu ili da se vrate u te objekte.

Ovo je dokaz koji je direktno u suprotnosti sa kineskim tvrdnjama da su ti kampovi samo škole.

U tekstu u kom analizira ovaj dokument, Zenz navodi da on nudi mnogo dublje objašnjenje prave namene ovog sistema.

Jedan od takvih kampova; Foto: Tanjug/AP

Zašto su tačno ljudi završili u kampovima?

Na primer, red 598 sadrži informacije o 38-godišnjoj ženi čije je prvo ime Helčem. Ona je poslata u kamp za reedukaciju iz jednog glavnog razloga: zna se da je nosila veo pre nekoliko godina.

To je samo jedan u nizu slučajeva proizvoljne, retrospektivne kazne.

Drugi su smešteni u internate jednostavno jer su podneli zahtev za pasoš, to je dokaz da se čak i namera putovanja u inostranstvo smatra radikalizacijom u provinciji Sinkjang.

U redu 66, 34-godišnja žena po imenu Memetoti je, na primer, zatvorena zbog toga, iako u krajonjem polju piše da ne predstavlja "praktičnu pretnju".

Zatim, tu je slučaj 28-godišnjeg Nurmemeta u redu 239, koji je "poslat na reedukaciju jer je kliknuo na link i nenemerno otišao na strani sajt". Drugi "problema" sa njim nema.

Svih 311 pojedinaca dolaze iz orkuga Karakas, u blizini grada Hotan na jugu Sinkjanga, teritorije na kojoj su više od 90 odsto stanovnika Ujguri.

Pretežno muslimani, Ujguri su bliži izglednom, jezikom i kulturom ljudima iz Centralne Azije nego sa Kinezima u većini.

U prethodnih nekoliko decenija, uticaj miliona Han Kineza u Sinkjangu doveo je do porasta etničkih tenzija i sve većeg osećaja ekonomske isključenosti među Ujgurima.

S obzirom na to često je dolazilo do ispada nasilja zbog kojih je Peking pojačavao bezbednosne mere. To je i jedan od razloga zbog kod su Ujguri postali meta, zajedno sa drugim muslimanskim manjinama u provinciji, kao što su Kazahstanci i Kirgistanci.

"Karaksad lista", kako Zenz zove ovaj dokument, opisuje način na koji kineska država sada vidi skoro svaki izraz verskog verovanja kao signal nelojalnosti.

Da bi otklonili uočenu nelojalnost, država je morala da pronađe načine da prodre duboko u ujgurska domove i srca.

Početkom 2017. godine, kada je počela kampanja sa tim internatima, grupe lokajlne Komunističkoj partiji, počele su da kruže ujgurskim naseljima. Izveštavali su o detaljima i religioznoj atmosferi u njihovim domovima, na primer koliko Kurana imaju.

U dokumentu stoje podaci o odnosima tog pojedinca sa porodicom, a onda pored svakog člana porodice ili prijatelja stoje podaci o njemu, koliko se često moli, da je sam zatvoren ili je negde u inostranstvu.

Kako navodi BBC, većina ljudi na listi ima nekog ko je trenutno u inostranstvu, kategorija koja se dugo smatra indikatorom potencijalne nelojalnosti.

Redovi 179, 315 i 345 donose seriju procena o 65-godišnjem muškarcu Jusupu. U njegovom "dosijeu" navodi se da ima dve ćerke koje su "nosile beo i birke 2014. i 2015", sina koji se oslanja na islamistička politička učenja i porodicu koja se očigledno protiv "anti-Han" stavova.

Presuda za njega je "kontinuirana obuka", jedan od niza primera da je neko strpan u internat ne samo zbog svojih postupaka i uverenja, već i zbog onih svojih porodica.

Masovni nadzor

Informacije skupljene o ovim ljudima nalaze se u velikom sistemu podataka IJOP. Tu se nalaze brojne činjenice prikljupljenje najčešće špijunažom.

Ceo koncept je, kaže Zenz, napravljen tako da se ne odnosi samo na one koji su počinili neki zločin, već na demografsku sliku u celini, svi su sumnjivi.

Većina ljudi koji se nalaze na "Karakas listi" dala je vlastima nekoliko razloga za "hvatanje" - različite kombinacije religija, pasoš, porodica, kontakti u inostranstvu ili su prosto sumnjivi.

Najčešće se navodi kršenje kineskih strogih zakona o planiranju porodice. U očima kineskih vlasti čini se da je preveliki broj dece jasan znak da Ujguri nisu odani svojoj državi, odnosno da su odanost svojoj kulturi i tradiciji stavili iznad poslušnosti sekularnoj državi.

Kina duži period brani svoje akcije u Sinkjangu time što je neophodan hitan odgovor na pretnju ekstremizma i terorizma.

(N. Z.)